Izvor: Press, 09.Avg.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić sprečio sunovrat evra
Centralna banka, prvi put od 2008. godine, kupovala devize da bi sprečila prekomerno jačanje domaće valute. Srednji kurs danas 105,11 dinara za evro
Narodna banka Srbije kupila je juče na međubankarskom deviznom tržištu 10 miliona evra kako bi sprečila preterano jačanje domaće valute. To, međutim, nije zaustavilo dinar da peti dan zaredom ojača prema evru, pa je srednji kurs evropske >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << valute danas 105,11 dinara, što je za 72 pare manje nego juče.U NBS-u su rekli za Press da je ovo prva kupovina deviza kako bi se sprečile prevelike dnevne oscilacije domaće valute od decembra 2008. godine. Ekonomski stručnjaci ocenili su da ova mera centralne banke predstavlja dobru vest jer se može očekivati stabilizacija dinara.
Potez povučen na vreme
Ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić rekao je za Press da je NBS kupovinom deviza pokazala da je spremna da spreči preterane fluktuacije dinara u oba pravca.
- Sjajna vest! Vrlo retko se događa da NBS kupuje evre da dinar ne bi preterano ojačao. Takva mera, pored toga što signalizira da će se kurs domaće valute stabilizovati, pokazuje da centralna banka neće dozvoliti ni da dinar mnogo apresira, zato što bi to bilo loše za konkurentnost domaće privrede - objasnio je Nikolić.
Ovakav jučerašnji potez NBS, ali i niz mera povučenih u poslednjih deset dana, otvaraju pitanje da li je novi guverner Dejan Šoškić uveo novu politiku rada u centralnoj banci kada je kurs u pitanju. Naime, za samo deset dana, koliko je na toj funkciji, NBS je tri puta intervenisala na međubankarskom tržištu prodajom deviza. Pre svega da bi podstakla promet. Za te svrhe potrošeno je 108 miliona evra. Zatim je u četvrtak, 5. avgusta, povećala referentnu kamatnu stopu sa osam na 8,5 procenata.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da je novi guverner dobro procenio da treba intervenisati i povećati referentnu kamatnu stopu kako bi se smanjio pritisak na dinar, odnosno kako se ne bi ugrozila planirana inflacija.
- Na makroekonomskom planu od pada dinara koristi je imao samo izvoz, koji je brže rastao. Međutim, čim cene uvozne i domaće robe počnu da rastu, onda je normalno da se guverner intervencijama i povećanjem referentne kamatne stope pobrine da dinar preterano ne slabi. Kombinacija povećane stope za pola procenta i intervencija, videli smo, odmah je dala rezultate - rekao je Kovačević.
Ovo je nužno zlo
On ističe da je mehanizam kakav Šoškić koristi trebalo ranije pokrenuti.
- Trebalo je ranije povećati referentnu kamatnu stopu. Mada, ona ima i puno negativnih strana, pa je zasad ne treba više dizati. Poskupeli bi krediti, a to može negativno da deluje na industriju, poljoprivredu i izvoz koji podstičemo - smatra Kovačević.
Ekonomista Danilo Šuković kaže da je povećanje referentne stope jasan signal da, između ostalog, Šoškić želi da zaustavi pad dinara.
- Istina, povećanje te stope je nužno zlo. To je urađeno da bi se obuzdao sunovrat dinara i da bi se zaustavila inflacija - rekao je Šuković.
Ekonomista Goran Nikolić, međutim, smatra da ima prostora da referentna kamatna stopa još raste.
- Sigurno može da se podigne za još neki procenat - kaže Nikolić.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara, Kurs evra
.jpg)
