Izvor: B92, 24.Sep.2010, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne treba očekivati pad dinara
Beograd -- Do kraja godine ne treba očekivati dalji pad vrednosti dinara, ocenio je ekonomista i urednik časopisa "Kvartalni monitor" Pavle Petrović.
"Nastavak realne depresijacije dinara do kraja godine smatramo malo verovatnim, a sa ovog nivoa, i nepoželjnim za privredu", kazao je Petrović.
On navodi i da je vrednost dinara u septembru je na nivou koji obezbedjuje dovoljnu cenovnu konkurentnost domaćoj privredi.
"Ovo je održivi kurs >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na srednji rok i sada bi trebalo da prati inflaciju, dok bi plate trebalo da prate produktivnost rada kako bi se konkurentnost održala", rekao je Petrović, koji je i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
On je objasnio da kurs predstavlja relativnu cenu razmenljivih i nerazmenljivih dobara i naglasio on sada daje prilično dobar signal budućim invesitorima da investiraju više u razmenljiva dobra.
Petrović je naveo da se odnos konkurentnosti privrede i kretanja kursa najbolje može shvatiti i ako se posmatra kretanje plata izraženih u evrima, koje su najbolja "mera realnog kursa".
"Naša analiza je pokazala da smo od 2005. do sredine 2008. imali snažan rast plata u evrima od 20 odsto godišnje i da je taj rast značajno premašivao rast produktivnosti rada. Taj rast plata nije imao uporište u zdravom privrednom rastu, već u rastu vrednosti dinara, a sve to je uticalo na smanjenje konkurentosti privrede", objasnio je Petrović.
Prema njegovim rečima, posle depresijacije dinara godišnji rast zarada u evrima se smanjio na deset odsto, što je bliže ostvarenom rastu produktivnosti u Srbiji.
"Ako se pogledaju jedinični troškovi rada koji kombinuju sva tri faktora - rast produktivnosti, plata i kretanje realnog kursa, dolazimo do podatka da je privreda Srbije vratila na nivo pre 2005. godine, odnosno na nivo kada je tekući spoljni deficit bio manji, a konkurentnost veća", precirao je Petrović.
Profesor se osvrnuo i na kretanja u privredi, istakavši da su analize pokazale da je Srbija bolje prošla kada je u pitanju proizvodnja, ali lošije kada je u pitanju kretanje zaposlenosti.
"Prve analize ukazuju na to da se sa svakim procentom smanjenja BDP-u Srbiji zaopslenost smanjivala za 2,6 odsto, dok je u istočnoj Evropi procenat smanjenja BDP-a u proseku uticao tek na oko 0,5 odsto pada zaposlenosti. Razloge za ovakve trendove nalazimo u činjenici da Srbija kasni u tranziciji za ostatkom istočne Evrope, te da na tžištu rada postoje još uvek "tranzicioni" viškovi zaposlenosti", naveo je on.
Pratite specijal: NIS na berzi
Pogledaj vesti o: Kurs dinara
