Izvor: Politika, 13.Okt.2012, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS smirila špekulante i kurs
Centralna monetarna institucija još nije izašla sa rezultatima kontrole, gde je i kome otišlo 1,35 milijardi evra za odbranu dinara, ali je sam taj potez sprečio dalje posrtanje nacionalne valute
Prošlo je više od mesec dana otkako je Jorgovanka Tabaković, novi guverner Narodne banke Srbije, najavila je da će istražiti da li se neko okoristio od toga što je centralna monetarna institucija, na spasavanje dinara, potrošila 1,35 milijardi evra deviznih rezervi u ovoj godini. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U svom prvom obraćanju javnosti, tačnije, obelodanila je da će se ozbiljno analizirati gde se taj novac prelio, odnosno da li je bilo preprodaje novca u spekulativne svrhe.
I? Tabakovićeva još nije saopštila do kojih je rezultata u ovoj istrazi došla njena kontrola. Iz političkog tabora iz koga je i guvernerka dolaze uveravanja da je glavni razlog za jačanje dinara to što su se špekulanti primirili. Ko ih je i čime primirio – nigde se ne kaže, ali stoji činjenica da kurs evra danima pada i bez intervencija NBS.
Namera te banke da istraži ko i kako utiče na kurs dinara nije bila samo retorička. U ovdašnjim većim bankama potvrdili su da su od centralne banke dobili zahtev da im dostave podatke o trgovanju devizama tačno za 23. maj i 1. jun. U prvom slučaju radi se o trećem danu posle drugog kruga predsedničkih izbora, na kojima je pobedio Tomislav Nikolić kada je kurs „podivljao”. To se tumačilo porazom Tadića i „strepnjom” da s novim predsednikom Srbija ne krene u kursnu krizu.
Istovremeno iz NBS, kao da na njenom čelu nije Jorgovanka Tabaković, o razlozima za jačanje kursa dinara stiglo je pre nekoliko dana sasvim drugačije objašnjenje. Veselin Pješčić, novi viceguverner zadužen za monetarnu politiku i Branko Hinić, generalni direktor sektora za monetarne analize i statistiku NBS, „potpisali” su izjavu da je u septembru dinar ojačao prema evru zbog veće ponude deviza na tržištu zbog odobravanja dinarskih subvencionisanih kredita privredi. Uz, naravno, mere NBS koje se odnose na povećanje obaveznih rezervi banaka.
Kome verovati? Da li nam, uostalom, kurs domaće valute kroje špekulanti i da li je zvanična ekonomska doktrina po kojoj kurs određuje tržište, odnosno odnos ponude i tražnje, samo priča za malu decu? Da li su moguće dojave iz Narodne banke učesnicima na tržištu o tome u kom smeru će ići kurs i njihove intervencije na tržištu?
Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banka, kaže da i on očekuje najavljeni izveštaj NBS.
– Samo Narodna banka ima uvid u to za račun kojih klijenata su banke trgovale devizama i šta su oni uradili s novcem. Da li su ga iskoristili za plaćanje uvoza, izvoza, drugih obaveza ili za nešto drugo. Onda bi se mogli uvesti kontrolni mehanizmi da se devize kupuju samo na osnovu dokumentacije ili slično – kaže Dugalić.
Na pitanje da li je moguće da iz same NBS „cure” informacije i da neko dobija insajderske informacije, on kaže da u to ne veruje i da je u to teško poverovati s obzirom na ugled te institucije.
– Špekulacije na deviznom tržištu nisu zabranjene. Ako je kurs 115, a očekuje se da će biti 118 dinara, logično je da će da neko da kupi devize. Svesno se upušta u rizik da izgubi pare. Zabranjeno je, međutim, da neko veštački utiče na kurs koristeći insajderske informacije – kaže prvi čovek Udruženja banaka.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je sadašnji nivo kursa pre rezultat restriktivne politike radi očuvanja kakve-takve stabilizacije, nego povećanog deviznog priliva iz realnih osnova koga trenutno nema. Visok je deficit spoljnotrgovinskog bilansa, a priliv investicija je apsolutno nedovoljan za bilo kakvu deviznu injekciju.
Naš sagovornik objašnjava da tražnju za devizama kreiraju privredni subjekti, stanovništvo i banke u međusobnom trgovanju.
– Šta se može zaključiti iz zvaničnih statističkih podataka sa deviznog tržišta. Prosečan mesečni promet na deviznom tržištu je bio preko 4,5 milijardi evra. Međutim, indikativno je da od jula tražnja za devizama slabi i manja je za više od 310 miliona evra (ukupna kupoprodaja). Situacija kod banaka je nešto drugačija, jer je u međusobnom trgovanju iznos avgustovskih transakcija veći za oko 200 miliona evra. Verovatno je da je u prethodnom periodu bilo špekulativnih transakcija, koje su bile inicirane događajima na finansijskom tržištu, pre svega enormnim repo-operacijama, gde su petnaestodnevne intervencije išle čak i do 70 milijardi dinara. Prosečno je u 2012. godini prodaja i reotkup repo-hartija bio preko 55 milijardi dinara na dve nedelje. Zna se da samo banke mogu kupovati repo-hartije i analiza kretanja kursa i prodaje tih hartija govori da je kurs uvek blago skakao, i to dan ili dva posle prodaje hartija NBS i otkupa od strane banaka – objašnjava Milićević.
Po njemu, koliko su tačno špekulativni udari doprineli rastu kursa veoma je teško izraziti brojkama.
– U svakom slučaju, nadzor NBS nad deviznim transakcijama i intervencije kroz povećanje obavezne rezerve su svakako smanjile manevarski prostor i trenutno zadržale postojeći nivo kursa čak i sa blagom aprecijacijom. Očigledno da odnos dinara i evra, odnosno njihova ravnotežna kombinacija, daje prostor da se održi ovaj nivo kursa – kaže Milićević.
Nenad Gujaničić, broker Sinteza investa, kaže da centralna banka ima sve ingerencije da odredi vrednost kursa.
– Diskreciono pravo NBS je da proceni kada će intervenisati na tržištu i nije svejedno da li to čini na početku ili kraju dnevnog trgovanja. Ko to zna, razumljivo, može da izvuče korist iz toga. Toga ne bi bilo kada kurs ne bi bio tržišni, odnosno fluktuirajući. Kod nas termin špekulant ima negativnu ocenu, iako nema ništa sporno u tome što neko hoće da zaradi niti je to protivzakonito. Potpuno je legitimno da kada dinar slabi svi beže u evre. Po tome što je 99 odsto štednje u devizama, ne znači da su devizne štediše špekulanti – kaže Gujaničić.
------------------------------------------
Evro u ponedeljak 112 dinara
Dinar će u ponedeljak ojačati prema evru za 1,2 odsto, te će srednji kurs biti 112,5069 dinara za jedan evro.
Dinar je od početka ove godine oslabio prema evru za sedam odsto, dok je u poslednjih mesec dana ojačao za 4,2 procenta.
Najjači je bio 11. januara, kada je jedan evro koštao 103,6922 dinara, a najslabiji 9. avgusta, kada je za jedan evro bilo potrebno 119,0723 dinara. Beta
Jovana Rabrenović
objavljeno: 13.10.2012.
Pogledaj vesti o: Kurs evra
