Izvor: Blic, 10.Okt.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krkobabić gura dinar nizbrdo
Pad vrednosti dinara u 2010. posledica je delimičnog korigovanja njegove dugogodišnje precenjenosti. Jer kurs je intervencijama NBS godinama veštački održavan na nerealno visokom nivou.
To potvrđuju i podaci da je kumulirani rast cena u periodu 2001–2009. godina iznosio 130, a rast evra svega 67 odsto. A precenjeni dinar je održavan zbog jasne populističke poruke: jak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dinar – snažna privreda – efikasna Vlada, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Savić kaže da je u periodu od 2001. do 2009. godine u Srbiju po osnovu doznaka naših građana, novog zaduženja, stranih direktnih investicija, donacija, prihoda od privatizacije i izvoza ušlo 128 milijardi dolara, odnosno u proseku oko 14 milijardi dolara godišnje. Nasuprot tome, zbog izbijanja svetske ekonomske krize rapidno je smanjen priliv stranog kapitala, a istovremeno zemlju ubrzano napušta tzv. špekulativni kapital tražeći nove destinacije za enormne profite. Zbog toga će, smatra Savić, dinar i u narednom periodu nastaviti izraženu tendenciju slabljenja. Tim pre što je konkurentnost srpske privrede dramatično slaba, s tendencijom pogoršavanja, što potvrđuje i najnoviji Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma, prema kome se Srbija u 2010. nalazi na 96. mestu, za 11 mesta lošije nego 2008.
Na ublažavanje dnevnih oscilacija kursa Narodna banka Srbije je ove godine potrošila više od dve milijarde evra, pa ipak od svih evropskih valuta dinar je najviše oslabio u odnosu na evro, švajcarski franak i američki dolar. A još proletos član Ekonomskog saveta premijera Jurij Bajec tvrdio je da „do kraja godine dinar ne bi trebalo značajnije da pada u odnosu na evro". Još optimističniji je bio Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je prognozirao da će se kurs tokom leta stabilizovati oko srednje vrednosti od 100 dinara za evro jer, kako je rekao, „NBS ima dovoljan nivo deviznih rezervi da može da interveniše ukoliko se nastavi dalji pad vrednosti dinara". Koliko su stručnjaci omašili, videlo se već 3. avgusta kada je evro vredeo 106,6367 dinara, 11 dinara više nego 4. januara kada je kurs iznosio 95,9679. Kontinuiranu deprecijaciju dinara, uprkos intervencijama NBS, stručnjaci Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) povezuju s eskalacijom krize u Grčkoj i povećanom percepcijom rizika prema zemljama regiona. U poslednjem broju „Konjukturnog barometra" stručnjaci FREN-a su izračunali da je realni kurs dinara prema evru danas na nivou kao na kraju 2006, u odnosu na prvi kvartal 2008. dinar je realno slabiji za oko sedam odsto, a u odnosu na vrednost pred početak krize septembra 2008. za oko 19 odsto.
Nezavisni konsultant Saša Radulović smatra da je osnovni razlog pada dinara ogromna javna potrošnja, a okidač je predstavljalo „ničim utemeljeno povećanje penzija za 10 odsto, uslovljeno ispunjenjem predizbornog obećanja (PUPS)".
– Povećanje penzija nam je natovarilo dodatnih 400 miliona evra tereta, a desilo se u najgorem trenutku – uoči krize koja je u potpuno zaustavila direktne strane investicije i dovela priliv i odliv deviza u neodrživ disbalans. Rezultat je pad vrednosti dinara – kaže Radulović.
Po treći put u istoriji, a prvi put od 1946, dinar je postao konvertibilan 15. maja 2002. Ali bajka o konvertibilnosti ni privredi ni građanima nije donela mnogo koristi. Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić izračunao je da je tempo rasta životnog standarda u Srbiji najniži u regionu Jugoistočne Evrope. U odnosu na 2000. standard u Srbiji je povećan za 20,3 odsto i 2009. se nalazio na nivou 33 odsto prosečnog standarda 15 zemalja Evropske unije. Mereno istim kriterijumom u periodu 2000–2009. životni standard u Bugarskoj je povećan za pedesetak, u Albaniji za 70, a u Rumuniji za skoro 80 odsto.
Da bi uz postojeći tempo rasta, Srbija dostigla nivo razvijenosti iz 1990, biće nam potrebno još najmanje pet do deset godina, pa nas polako sustižu i oni koji su ranije bili daleko nerazvijeniji od nas, zaključuje Ivan Nikolić. Takvoj poziciji Srbije u velikoj meri doprineli su i populistički eksperimenti zbog kojih je dinar, ma koliko vlast tvrdila suprotno, samo odraz slabe privrede, neefikasne i rasipničke države.
Kretanje kursa dinara od 2006.
Mesec Prosečan kurs*
decembar 2006. 78,7812
decembar 2007. 79,5669
decembar 2008. 87,3002
decembar 2009. 95,9833
3. avgust 2010. 106,6367
*U prva četiri reda prikazan je prosečan srednji kurs NBS za taj mesec.
Standard stanovništva Jugoistočne Evrope
Država 2009.* u odnosu na 2000.**
Srbija 33 +20,3 %
Makedonija 31 +34,3 %
Hrvatska 58 +35,3%
BiH 24 +37,4%
Bugarska 37 +51,7%
Albanija 27 +70,0%
Rumunija 40 +79,3%
*Procenat prosečnog standarda 15 zemalja EU
**Povećanje standarda u odnosu na 2000.
Izvor: EUROSTAT i MMF
Pogledaj vesti o: Kurs evra
Krkobabić gura dinar nizbrdo
Izvor: B92, 10.Okt.2010
Beograd -- Pad vrednosti dinara u 2010. posledica je delimičnog korigovanja dugogodišnje precenjenosti, jer je kurs godinama veštački održavan na nerealno visokom nivou...To potvrđuju i podaci da je kumulirani rast cena u periodu 2001-2009. godina iznosio 130, a rast evra svega 67 odsto. ..A precenjeni...
