Izvor: Blic, 14.Nov.2014, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro jači za 10 dinara na svake dve godine
Dinar je danas slabiji za još 15 para i zvanični srednji kurs iznosi 120,5412, što je najniža vrednost domaće valute od uvođenja evra u promet.
Zbog jačanja evra svi trpe, jer svakodnevni život zavisi od kursa evropske valute, kao uostalom i celokupna ekonomija Srbije. Za evro su vezane rate kredita, kirije...
- Strepim od jačanja evra. Plata mi stoji, a rata za stambeni kredit raste. Početkom godine za ratu od 280 evra sam izdvajala 32.116 dinara, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sada 33.712 dinara, ili 1.596 dinara više. Srećom da evribor, od koga mi zavisi kamatna stopa za kredite, ne raste - priča Zorana Mišić iz Beograda.
Kada je evro zamenio nemačku marku 2002, vredeo je 60,55 dinara. Danas, 12 godina kasnije, on vredi duplo više. Juče se u menjačnicama evro otkupljivao za 119,50, a prodavao za 120,80 dinara. Kad dinar slabi, građani više kupuju devize.
Smanjenje troškova kredita
Narodna banka Srbije juče je snizila referentnu kamatnu stopu na osam odsto, a istovremeno donela je odluku da smanji stopu devizne obavezne rezerve banaka sa 29 na 28 odsto i sa 22 na 21 odsto, u zavisnosti od ročnosti. S druge strane, izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u dinarima povećano je sa 32 na 34 odsto i sa 24 na 26 odsto.
- Očekuje se da će se smanjenjem obavezne devizne rezerve osloboditi deo kreditnog potencijala banaka, što će doprineti blagom smanjenju troškova kredita i stimulativno delovati na kreditnu aktivnost banaka - ocenila je NBS.
Na pitanje šta je zapravo psihološka granica, ko je definiše i da li uopšte prelazak određenih vrednosti, kao što je sada slučaj sa 120 dinara za evro, utiče na dalji pad domaće valute, Goran Pitić iz Sosijete ženerala odgovara da je psihološka granica „subjektivni osećaj, naše očekivanje da će se nakon te kritične tačke desiti nešto što nije poželjno“.
- Ovo što se trenutuno dešava sa kursom je normalan proces, pomeranja su od dvadesetak para. Narodna banka je juče snizila referentnu kamatnu stopu na osam osto, očekuje se aranžman sa MMF, a sve to uticaće na smirivanje kursa. Nema razloga za bilo kakvo podizanje psiholoških očekivanja - kaže Pitić za „Blic“.
Jedan od dilera na međubankarskom deviznom tržištu kaže da na aktuelno slabljenje domaće valute utiču i strane kompanije u Srbiji.
- Dešava se to da one poslednjih desetak dana iznose profit u inostranstvo da bi isplatile vlasnike. One dinare menjaju u evre i tako slabe domaću valutu. To se dešava već danima i uobičajeno je za novembar i decembar kada privrednici svode račune - kaže naš izvor.
Pojedini stručnjaci smatraju da je trend kretanja dinara mogao da bude i drugačiji da je NBS intervenisala agresivnije. Od početka godine, centralna banka je prodala 1,295 milijardi evra, a kupila 200 miliona.
Dejan Šoškić, nekadašnji guverner NBS, kaže da je teorijski centralna banka mogla da interveniše više, ali je pitanje da li je to trebalo da čini ako želi da sprovodi režim ciljanja inflacije.
- U tom režimu ne sme se fiksirati kurs, iako smo to imali početkom godine. Problem je taj što imamo konstantno relativno visok tekući deficit u platnom bilansu. On se može pokrivati trošenjem deviznih rezervi, stranim direktnim investicijama, prodajom državne imovine ili zaduživanjem. Prirodno je da se taj deficit zatvara promenom deviznog kursa, pa sve uvozno postane skuplje u dinarima, a sve domaće jeftinije u devizama - kaže Šoškić za „Blic“.
NBS: Dinar slabi i zbog isplate dividendi kompanija
Na slabljenje dinara poslednjih dana dodatno je uticala isplata dividendi domaćih kompanija vlasnicima u inostranstvu, saopštila je Narodna banka Srbije.
- Slabljenje domaće valute posledica je delovanja kako domaćih tako i međunarodnih faktora. Pritisci na dinar su prisutni od početka druge polovine godine, pri čemu se povremeno smanjivao ili pojačavao njihov intenzitet - navela je centralna banka.
Kako je objasnila NBS, uz prisutno razduživanje banaka i smanjeni devizni priliv na osnovu investicija, pritisci na dinar su dodatno intenzivirani zbog isplate dividendi domaćih kompanija koje prenose deo ostvarenog profita vlasnicima u inostranstvo.
- Isplata dividendi jeste uobičajena i dozvoljena pojava, ali se zbog povećane tražnje za devizama odražava i na kretanja na deviznom tržištu - saopštila je NBS.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara, Kurs evra
