Izvor: B92, 11.Dec.2012, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cene skaču i bez ekonomskih razloga
Beograd -- Kroz cene, građani plaćaju slabljenje dinara i znatno veću vrednost evra, monopolsko ponašanje, pa čak i troškarenje države.
Procene su da brojni, neekonomski razlozi, povećaju cene hrane barem 20 odsto.
Svi rizici proizvođača, uvoznika i trgovaca idu na teret potrošača. Čak ni pogodnosti koje se nude kupcima, poput počeka karticama ili čekovima na nekoliko meseci, nisu besplatne.
Mnogobrojni uvoznici su već početkom godine procenili da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << evro vredi čak 125 dinara i ovakav kurs uračunali u svoje cenovnike. Iste procene imaju i domaći proizvođači. Pad evra gotovo nikad se ne oseti na rafovima.
Ugrađeni rizik od inflacije u cenama je najmanje duplo veći od od projektovanog. Kako bi se zaštitili od opšteg rasta cena, ove godine mnogi su utvrdili da bi bilo najbolje uvećati cenovnike svoje robe za najmanje 15 odsto. To je skoro tri puta više od planirane inflacije.
"Imali smo najpre sušu, a čim se pretrpi takav udar, to mora da se odrazi na cene poljoprivrednih proizvoda", kaže za "Novosti" ekonomista Ljubomir Madžar.
"Drugo, cene hrane i u svetu već duže pokazuju tendenciju rasta. Mi smo zemlja sa velikim budžetskim deficitom, gde je ukupna tražnja stalno visoka, a tamo gde je velika tražnja nemoguće je da se to ne odrazi na ukupan nivo cena. U struci se, inače, pored navedenih razloga za česta poskupljenja spominje i monopol u spoljnoj trgovini. Psihološki faktor normalno deluje na poskupljenja, ali on je izazvan da bi se neka očekivanja inflacije kasnije ostvarila."
Gotovo da nema proizvoda koji ove godine nije poskupeo. Ovog leta, cene pojedinih namirnica su "podivljale". Meso je tada poskupelo za najmanje 30 odsto, kao i ulje. Poskupljenja nisu mimoišla ni ostale osnovne namirnice - hleb, mleko, jogurt, ali i sve ostalo što je neophodno jednom domaćinstvu.
Velika potrošnja države i monopol pojedinih privatnih i javnih preduzeća, glavni su uzroci rasta cena u Srbiji, kaže Goran Kovačević, vlasnik trgovine "Gomeks".
"Sistemska je bolest - trošimo više nego što zarađujemo. Prepišemo dobar zakon, ali izmislimo brojna podzakonska akta i stvorimo radna mesta u raznim agencijama, koje svi posle plaćamo. U privredi je ove godine otpušteno 400.000 radnika, a država stalno povećava svoj činovnički aparat. Jedina i istovremeno najjadnija kočnica rasta cena je slaba kupovna moć stanovništva", kaže Kovačević.
Uvoznici priznaju da visoke cene na tržištu diktira, pre svega, nedostatak konkurencije. Tamo gde je izbor proizvoda sveden na nekoliko proizvođača, ponuda je mala, a cenu bez kontrole može da povećava dobavljač. U uslovima kada se na rafovima nudi roba na desetine proizvođača, nema mesta za prevelike nadgradnje cena.
Pogledaj vesti o: Kurs dinara, Kurs evra
