Izvor: Blic, 26.Nov.2016, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Viktor Ivančić: Ideja komunizma je večna
Poseban pečat nedavno održanom Festivalu “Slobodna zona”, odabirom filmova, medijskim nastupima pa i ličnom harizmom, dao je selektor, splitski novinar Viktor Ivančić koji godinama unazad svojim perom briše zabrane a iscrtava etičke i kvalitativne nivoe. Veli da se u Beogradu oseća “baš dobro”.
Na otvaranju ste publici poželeli da ih sustigne bauk komunizma u smislu ideje?
- Da, nisam, naravno, mislio na totalitarni režim već na ideju, pre svega >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na ideju socijalne pravde.
Šta se u savremenom svetu desilo s tom idejom?
- Skrajnuta, marginalizovana, obezvređena… Danas komunizam funkcioniše kao utvara - barem u Hrvatskoj, a verujem i ne samo u njoj - kao strašilo… Stalno se ukazuje na “crvenu opasnost” na jugo-komuniste, komuniste koji vrebaju u potaji… Izgleda, kao da - što ih manje ima, to su opasniji. Međutim, ta ideja je večna.
Mnogi upućuju da je iskustvo real-socijalizma doprinelo njenoj devastaciji, ali da je danas svetu preko potreban njen suštinski potencijal?
- Danas se čak i to razdoblje mistifikuje. Sada zapravo imate retroaktivnu mistifikaciju socijalizma kao uvod u fašizam. U Hrvatskoj, a verujem i u Srbiji, mi danas nemamo realan i relevantan razgovor o socijalističkoj Jugoslaviji. Imamo crno-beli film i u tom film SFRJ je crni deo bez nijansi. A mi koji smo tad živeli znamo da ona nije bila bez nijansi. Osamdesetih mi je nekoliko puta suđeno zbog verbalnog delikta. Dakle, nisam se ljubio sa tadašnjim jednopartijskim režimom. Ali nema nikakve sumnje da je ta socijalistička Jugoslavija bila kao država u svakom smislu superiorna u odnosu na sve koje su nastale njenim raspadom!
Kratak osvrt na današnje režime u Srbiji i Hrvatskoj?
- To su u suštini nacionalistički režimi. Jer već četvrt stoleća nisu izašli iz nacionalističke matrice, osim što je koriste nekad tvrđe, nekad mekše. Ali je ne napuštaju. Čak i lažni reformatori kao što su socijal-demokrate u Hrvatskoj, oni su igrali na isti kliše, samo su želeli prodat priču da postoji nekakav baršunasti nacionalizam, prihvatljiviji. Zapravo su kukavice koje nisu htele raskrstiti sa tim principom tako da su na čudan način možda napravili i veću društvenu štetu nego oni koji su nacionalizmu instalirali. Jer, stvarni trijumf nacionalizma nisu omogućili umereni nacionalisti nego ona oportunistička vojska koja je išla za zastavama.
Tu dolazimo do teze Hane Arent o banalnosti zla i činjenice da govorimo o kontekstu koji iz ljudi izvlači najgore a postavlja se pitanje zašto, otkud to?
- Radi se o potrebi da masa sluša autoritet. A činjenica je da mi stvarni demokratski razvoj nismo doživeli. Kod nas se demokratija manje-više svodi na to da jednom u četiri godine stanete pred glasačku kutiju i legitimirate garnituru majmuna koja će vas u sledeće četiri godine maltretirati a da u međuvremenu nikad ništa ni o čemu niste u prilici ni da kažete a ni da utičete.
Dodamo liberalni koncept, korporativni kapitalizam, banke... gde smo?
- Tu smo. U Hrvatskoj i Srbiji.
Ima li levice?
- Ono što se danas naziva institucionalnom levicom u Hrvatskoj - nije levica. Oni podržavaju neoliberalni koncept uz nacionalistički narativ. Hrvatska socijaldemokratija je izneverila uglavnom sve ideale iz svoje retorike. A da li će se to dogoditi, i ako se dogodi, da li bi bilo bolje da je institucionalna ili vaninstitucionalna… - ne znam.
Nameće se i pitanje propagande, o čemu ste vrlo interesantno govorili. Neki smatraju da je ona nalik onoj s kraja tridesetih godina 20. veka?
- Stanju u javnim glasilima mnogo su doprineli samo novinari. Mediji danas - uz retke izuzetke - nisu više u službi istine i pravde nego su u službi centara moći.
Centri moći?
- Politički i ekonomski, političke vlasti i njihovi sponzori. Mediji su im lojalni. Novinarstvo se strukturalno menja, ono je bitno drugačije, čak i u nekim elementarnim profesionalnim standardima. Uz časne izuzetke, ono je generalno postalo nova uslužna delastnost.
Kuda to vodi?
- U obesmišljavanje te struke stvaranjem marketinških pogona. Istinsko, pošteno novinarstvo, pogotovo u malim zemljama kao što su Hrvatska i Srbija ne može preživljavati na tržištu. Jer novinarstvo ne živi od svog proizvoda, živi od marketinga a to vas uvodi u čitavu mrežu lojalnosti. Jedina šansa bila bi da se novinarstvo tretira kao javno dobro jer svako ima pravo biti objektivno informisan. A u tom slučaju morate imati barem minimalno pristojnu državu koja će novac ulagati u nezavisne medije, iako je kritikuju, a zarad dobrobiti građana. Bezuslovno. No, pošto su naše države maksimalno nepristojne, a ne ni minimalno pristojne te je to za sada utopija.
Aktelna slika sveta? Pobeda Donalda Trampa?
- Aktuelna slika sveta deluje vrlo mračno. Pobeda Donalda Trampa zapravo je sranje iako je alternativa bila takva kakva je bila… ne volim opredeljivanje za manje ili veće zlo jer ljudi koji se opredeljuju za manje zlo obično zaborave da su se takođe opredelili za zlo.
O filmovima koje je odabrao za “Slobodnu zonu”
- Film “Pod suncem” odabrao sam kao ostvarenje koje subverzivnom metodom razobličuje totalitarnu propagandu u Severnoj Koreji, a pritom autor Vitalij Manskij ne likuje nad tim otkrićem, niti morališe. “Požar na moru” koji se bavi temom migranata jeste poetski snažan film. A film “Yo YoMa muzika stranaca” je nešto sasvim drugo - naprosto je lep, muzika je odlična, divne su, gotovo staromodne poruke o potrebi suživota, o tome da je umetnost važna… To je film koji budi nadu, iako su svi protagonisti došli iz nekog malog, lokalnog pakla - kaže Ivančić.
.jpg)
