Izvor: Politika, 10.Apr.2010, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nisam senka u kojoj je drugima hladno

S po­zna­tim glum­cem o iza­zo­vi­ma ulo­ga u Gr­li­će­vom i Ka­ra­no­vi­će­vom fil­mu, o „Lar­go Vin­ču 2” ko­ji tre­nut­no sni­ma u Bel­gi­ji za­jed­no sa Še­ron Ston, po­nov­nom su­sre­tu s Mi­rom Fur­lan i po­zi­ci­ji „bes­plat­nog dr­žav­nog funk­ci­o­ne­ra”

Ovaj vikend Predrag Miki Manojlović proveo je radno. U Belgiji, gde se trenutno snima drugi deo visokobudžetskog filmskog hita „Largo Vinč” Žeroma Sala, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nastalog prema planetarno popularnom stripu. Već sutra, obreće se u Beogradu, na sednici Upravnog odbora Filmskog centra Srbije čiji je predsednik. U međuvremenu, završio je snimanje u novom filmu oskarovca Danisa Tanovića, radio na postavci nove predstave „Radionice duše” u kojoj stvaraju slabovidi, a kojima se Manojlović nesebično posvetio, dao svoj doprinos u izradi nacrta Zakona o kinematografiji... Trenutno, u domaćim bioskopima, prikazuju se i filmovi „Neka ostane među nama” Rajka Grlića i „Besa” Srđana Karanovića, u kojima igra glavne uloge. Izazovne i neobične...

Ko ste Vi, Manojloviću? Erotski entuzijasta poput Nikole u novom Grlićevom filmu ili romantični konzervativac poput Azema u filmu Srđana Karanovića?

Ja sam veliki „naprednjak”! Ozbiljan „naprednjak”, u svakom smislu i na mnogim poljima. Ali, što se tiče uloga koje pominjete i jedna i druga su mi veoma bliske – uloga Nikole koja je hrabro entuzijastičko-seksistička, a i uloga Azema koja ima u sebi sve u sadržaju, ali ne i u formalizovanju tog seksističkog sadržaja. Dakle, blisko mi je i jedno i drugo. U tome i jeste moje bogatstvo!

U Vaše životno bogatstvo odnedavno je uvrštena i Šeron Ston? Snimate trenutno zajedno u Belgiji?

Istina je da igramo u istom filmu, ali nažalost nemamo zajedno ništa.

A da li ste se već sreli?

Pa, mi smo se već sreli, ali ne u kadru!

Nedavno ste završili snimanje i u novom filmu Danisa Tanovića „Cirkus Kolumbija”, trenutno Vas u našim bioskopima gledamo u dva različita filma, glumite na različitim jezicima... Jeste li Vi evropska ili balkanska filmska zvezda?

Veoma sam srećan što sam radio sa Tanovićem jer u svemu ovom što smo radili postoji neka vrsta kontrolisane neposrednosti i kreativnosti što daje rezultate koje kamera hvata. To je film koji je snimljen u Bosni i Sloveniji, a u njemu se pojavljuju mnogi meni dragi ljudi. Recimo, Mira Furlan sa kojom nisam igrao zajedno veoma dugo, više od 20 godina. Do sada sam snimio 29 filmova koji nisu „balkanski”. Nisam nikakva zvezda niti ću ikada biti. Samo sam glumac kojeg znaju svuda, i na Balkanu i u Evropi. Veoma sam zadovoljan što sam rođen na Balkanu i ako me neko naziva „balkanskim glumcem” ništa mi to ne smeta. Naprotiv, to mi prija.

Važite za glumca na kojeg svaki reditelj voli da se osloni, svojevremeno se oslanjao i Kusturica, a čini se da će to učiniti ponovo, u filmu „Pančo Vilja” u kojem treba da glumite uz Džonija Depa?

To će se desiti. Sledeće godine. Tačno je da ću glumiti uz Džonija Depa, ali o ulozi ne bi bilo dobro da sada bilo šta kažem, jer scenario nije dobio konačni oblik, a poznato je i da Kusturica mnogo toga menja „u hodu”, tokom snimanja.

Vi ste ozbiljan glumac, sve svoje obaveze shvatate veoma ozbiljno ali, da li ste ulogu predsednika Upravnog odbora Filmskog centra Srbije shvatili preozbiljno u odnosu na tradicionalnu neozbiljnost domaće filmske scene?

Prvo, ovo što kažete „ulogu predsednika UO FCS” nisam uopšte shvatio kao ulogu, to sam shvatio kao obavezu čoveka koji može da pomogne jednom segmentu sistema države u kojoj je rođen , na najbolji mogući način. To nisam shvatio kao igru duha, što gluma jeste i uloga jeste, već sam shvatio kao jednu korisnu društvenu aktivnost koju svaki pojedinac, koji to može, treba da uloži u građenje sistema u našoj državi i institucijama u našoj državi. Tako to shvatam i tako to radim.

Ukoliko je to preozbiljno, onda sam ja možda upao u pogrešnu sredinu. No, nisam u to siguran, jer mislim da naša zemlja traži ljude – slobodne, pametne, nezavisne, koji mogu da doprinesu u utemeljenju odnosa u pojedinim društvenim segmentima kao što je kinematografija kod nas. Zato sam tome prišao tako, još pre godinu dana.

Ne smetaju Vam naše loše navike?

Nasleđe i navike koje su stečene u poslednjih dvadesetak godina su tako ukorenjene i duboke, one su se prenele na drugu i treću generaciju ljudi koji se bave filmom, a to nije dobro. Navike i odnosi moraju da se menjaju u dobrom smislu, nikakvim revolucionarnim zahvatima, već razvijanjem svesti o tome da je film u Srbiji veoma važna stvar. Jer, ukoliko nam je film dobar on zemlju predstavlja brže nego bilo šta drugo, osim ponekog sportiste naravno. Film na najbolji način popularizuje i govori o jednoj državi.

Do tog cilja je teško stići?

Cilj da se sistem kako se dolazi do novca poboljša i uredi, da se novac potreban za snimanje filmova znatno uveća i da se kinematografija države Srbije povezuje sa drugim državama u užoj i široj okolini. To je nešto što je neophodno i što sam smatrao svojom obavezom da učinim delujući u UO FCS, zajedno sa drugim članovima.

Tu mnogo toga može i treba da popravi i obezbedi i Zakon o kinematografiji?

Zakon je neophodan. Interesantno je, međutim, da ovakav dolazak do predloga zakona kakav je bio, govori u stvari koliko su navike bile loše i koliko loše navike pokatkad mogu da pokrenu dobre stvari, ukoliko ima pojedinaca da to povuku muški.

Pada li Vam ponekad na pamet da od ove „rabote” dignete ruke?

Ne! Ja se ovde ne iscrpljujem, ali moram da kažem da nailazim na takve otpore i na usađenu predrasudu da neko nešto radi u sopstvenu korist, odnosno da ja kao predsednik radim nešto u sopstvenu korist. Pa to je najlakše podmetnuti!

Čini mi se da Vi imate samo štetu, jer za vreme mandata ne možete da prihvatite uloge ni u jednom domaćem filmu?

Kada bih pratio uobičajenu praksu ljudi koji su na funkcijama, bilo kakvim u državi– jer i ja sam „državni funkcioner” samo nisam na plati, već sam „besplatni državni funkcioner” što je genijalno za državu – ne bih bio dosledan svom svetonazoru ili pogledu na ovu stvar koja se zove film ili gluma. Jer, na šta bi to ličilo kada bih ja igrao u jednom od filmova kojima će UO FCS uskoro dodeliti novac. To stvarno ne bi imalo smisla! Od prvog trenutka sam rekao da neću igrati ništa dok vršim ovu funkciju. Ali, ja ne znam koliko ću dugo da je vršim.

Ne zato što smatram da treba da snimam u Srbiji, već zato što će se verovatno iscrpsti smisao postojanja na čelu sistema ukoliko se on ne bude promenio. Ukoliko se bude promenio, eto mene još, ali ukoliko promena ne bude bilo, ja ću naravno otići, što je verovatno cilj svih koji su za status kvo.

Zbog funkcije koju vršite, na šteti je i Vaše dete?  

Nisam nikada smatrao da je moja pojava ili sve što sam u životu činio smetalo nekom iz moje porodice. Nisam bio senka u kojoj je drugima hladno. Mislim tu i na moju ćerku, rediteljku Čarnu. Međutim, prvi put sada, vršeći funkciju predsednika UO FCS, mislim da sam naneo štetu svojoj ćerki. Zašto? Zato što su dva od tri člana komisije za dodelu sredstava za proizvodnju kratkih i dokumentarnih filmova koje je FCS odabrao i postavio, a tek se kasnije za to saznalo, zapravo članovi udruženja građana koja se na srpskom zovu Filmska komisija Srbije čiji su ciljevi sasvim drugačiji od Filmskog centra Srbije.

Oni su to predstavili na svom sajtu a i u inostranstvu, predstavljajući našu kinematografiju prošle godine. Komisija ovakvog sastava nije smatrala da veoma dobar scenario o Mileni Pavlović Barili, scenaristkinje i rediteljke Čarne Manojlović i za koji je već dobila sredstva od gradskog fonda, treba da dobije i podršku republike. Budući da sam uvek bio strog prema ćerki Čarni, prema svemu što je u životu napisala ili snimila, kažem i mislim da njen scenario nije bio ništa gori od onih koji su prošli komisiju. Naravno da sam mogao da izađem sa sastanka UO na kojem se verifikovao rad komisije i njihov izbor, i dozvolim da ostali članovi u mom odsustvu glasaju i za Čarnin projekat, ali to nisam učinio.

Nisam, jer znam vrlo dobro da bi to bilo iskorišćeno i protiv mene i protiv FCS i protiv vlade i protiv Čarne lično. To nije ni malo laka odluka, ja sam roditelj, ali time sam dokazao principijelnost koja nije krutost već principijelan i fer odnos. Prema svima. Podjednako.

Du­brav­ka La­kić

[objavljeno: 11/04/2010]

Nastavak na Politika...