Izvor: Politika, 10.Jan.2013, 16:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Napravićemo svehrišćansku proslavu

Mi smo se bavili zločinima Miloševića i Mladića, a nismo stigli da se bavimo rimskim prostorom...

Sedamnaest vekova od potpisivanja edikta o toleranciji, poznatog pod nazivom Milanski edikt, biće obeleženo programom koji počinje 17. januara u Nišu i traje sve do 8. oktobra. Povodom obeležavanja 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta, kojim je car Konstantin Veliki proglasio versku ravnopravnost i prestanak gonjenja hrišćana, Radoslav Pavlović, savetnik predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tomislava Nikolića, naglašava da je ovo prilika da se naši građani edukuju, a svetu pokaže drugo lice Srbije.

U kojoj meri će godišnjica Milanskog edikta biti iskorišćena i kao prilika da se Srbija svojim nasleđem predstavi svetu?

Mene manje zanima da li će se tim programom impresionirati Englezi iz Jorka, gde je, inače, Konstantin krunisan, ili, pak, neko iz Italije. Naprotiv, pokušavamo da sve stavimo u dve ravni. Cilj nam je da edukujemo građanstvo u Srbiji. Imamo već dogovor sa Ministarstvom prosvete i nauke da se održi nekoliko tematskih časova u osnovnim i srednjim školama. Da se đaci poduče osnovnim pojmovima o hrišćanstvu, Konstantinu Velikom, Laktanciju, svetoj Jeleni, osnovnim humanističkim elementima hrišćanstva, o tome kako glasi poslanica. U prostoru u kojem je neznanje apsolutno, hajde da pokušamo da u ovih 10 meseci postavimo osnovna znanja narodu kome je ova priča kroz nastavu i udžbenike do sada bila uskraćena. Drugi cilj je da proslavu učinimo svehrišćanskom i ukažemo na drugo lice ove „divlje, primitivne, nedorasle i neobrazovane zemlje, zemlje koja ubija, pali, uništava, i etnički čisti”.

Odbor za organizaciju ovako velikog događaja je prilično kasno oformljen…

Odbor za organizaciju je, nakon munjevite pripreme, formiran 10. decembra. On ima dva kopredsedavajuća, to su predsednik republike i Njegova svetost patrijarh srpski. Prvi događaje je 17. januara, kada je planiran koncert moskovskog hora Sretenjskog manastira, koji smatraju najboljim horom na planeti. Koncert je poklon Vlade Rusije. Po dogovoru, sedam programa, da bi bio svehrišćanski a ne srpski-hrišćanski jubilej, poklanja po jedna vlada. Neko će da pita kakve veze ima sve ovo sa Srbijom? Isto kao, kakve veze imaju ljudi koji stanuju preko puta arene „Cirkus maksimus” u Rimu, sa Cezarom? Ali oni baštine taj prostor. Kao što Francuzi baštine Galiju, Italijani baštine Rim…

Na ovom prostoru rođeno je 17 rimskih imperatora, ali utisak je da se o tim činjenicama kod nas nedovoljno zna?

Na prostoru sadašnje Srbije rođeno je 17 rimskih careva, a poslednjeg imperatora britanski arheolozi osporavaju, i oni priznaju samo 16. Ovo je prostor u kojem se nalaze dva carska grada – Sirmijum, Sremska Mitrovica, i Viminacijum u blizini Kostolca. Ne zna se ni da, osim što je Konstantin Veliki sa Laktancijem doneo akt o toleranciji, da je sazidao i palatu Medijanu, koju sada pokušavamo da vratimo u pogon. Jedna od najvećih ličnosti u istoriji hrišćanstva sveta Jelena, Konstantinova majka, rođena je na ovom prostoru. I o tome se malo zna. Mi smo se bavili zločinima Miloševića i Mladića a nismo stigli da se bavimo rimskim prostorom... Podsetiću da je Viminacijum otkopan svega pet odsto. Iako sam rođen u Srbiji, ni sam nisam znao da je prostor od Medijane do niške tvrđave arhitektonski pokriven u desetinama hektara, da se tu nalaze stotine letnjikovaca, vila, atrijuma, hramova, arena, palata. I što se tiče broja rimskih arhitektonskih artefakata, pre svega građevina, ovo je drugi lokalitet po veličini posle grada Rima. U Viminacijumu će biti izložba od 28 artefakata (nakit, šlemovi, mačevi…), a devet artefakata, iz muzeja u Beogradu i Boru, trenutno se nalazi na izložbi u Milanu. Osiguranje za njih iznosi 19 miliona evra.

 

Dokle se stiglo sa serijama najavljenim na ovu temu?

Po drami Dejana Stojiljkovića „Konstantinov mač”, radiće se predstava. Po tekstovima vizantologa Radivoja Radića na RTS-u snimljeno je 14 epizoda o ovoj tematici. Poslali smo upit ambasadama Britanije, Italije, Francuske, da dobijemo ili kupimo njihove serije o istoj temi.

Da li će gostima biti pokazan i spomenik Konstantinu, vajara Milete Koceva, na nišavskom keju, za koji je obelodanjeno da ima nekoliko pravopisnih grešaka...

Prvi put čujem za taj spomenik. Maketu za spomenik je uradio Vuk Đuričković, koji je 2004. pobedio na konkursu niških vlasti. Ta maketa će može da se pogleda u foajeu Gradske kuće u Nišu. Ovaj spomenik još nije urađen. Kao što, iako je bio osnovan odbor, prethodne vlasti ništa nisu uradile kada je u pitanju Milanski edikt. Jedan velikodostojnik nam je rekao da, u času kada je prethodni predsednik republike konstatovao da papa neće doći u Niš, je svaki interes vlasti prema Milanskom ediktu nestao.

Kako komentarišete pisanje štampe da je nedolazak pape na proslavu povezivan sa protivljenjem ruskog patrijarha?

Pitanje dolaska pape je veoma složeno pitanje. Benedikt Šesnaesti je bolestan, ne putuje, a patrijarh Irinej je više puta davao izjavu da bi voleo da vidi papu u Srbiji. Međutim, stav većine vladika je drugačiji. Stav javnosti prema toj stvari je vrlo negativan. Postoji taman period u odnosima rimske crkve i zajednice kojoj mi pripadamo, i do sada nije primećen ozbiljni pokušaj da se to prevaziđe. Logičan dolazak svetog oca morao bi da bude dolazak kroz istoriju. Sve drugo je marketing i pitanje buke, medija. Ko to ne razume, on je dokon. Da li se ruska crkva buni, postoje razne teze, i to je pitanje za njih. Najzad, jedan od prvih govornika u Nišu će biti papin poslanik u Beogradu nuncije Antonini, i naša saradnja je besprekorna.

Ko je, pored Rusije, pružio inostranu pomoć u organizaciji ovog skupa?

Pošto je ove godine 200 godina od rođenja Verdija, Italijani finansijski pomažu produkciju „Aide” u Viminacijumu i „Trubadura” u Nišu; Turska je zainteresovana da učestvuje u organizaciji koncerta Sanje Ilića; ambasadori Kuvajta i Tunisa su izrazili želju da pomognu, kao i ostali. U odboru za organizaciju godišnjice su i predstavnici diplomatskog kora, ambasador Ruske Federacije, Italije, Francuske, Velike Britanije, Turske, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar,

predsednik republike, predsednik vlade, svi ministri, patrijarh Irinej, predstavnici rimske crkve, predstavnici SANU, RTS-a...

Mirjana Sretenović

objavljeno: 10.01.2013.

Nastavak na Politika...

Nezavisne Novine: Obilježavanje 1.700 godina Milanskog edikta počinje 17. januara

Kurir: Nišlije poslale 150 predloga za proslavu Edikta