Izvor: Blic, 04.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ludnica ne pomaže
Ludnica ne pomaže
Kopakabana, na Atlantiku. 'Ovde sam napisao sve knjige, ovde između prirode i neumornog grada, na liniji koja razdvaja Rio od čoveka', priča slavni pisac zagledan u more, carske palme i crne stene. Kopakabana je nedavno počela da vraća svoj barokni sjaj iz vremena filmova sa Džindžer Rodžers, Fredom Asterom i Dolores del Rio.
Koeljov studio čini staklena soba s pogledom na more. Unutra je ogroman krevet, velika kada, mali sto sa kompjuterom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i nešto predmeta. Više je minimalistički - njujorški, nego brazilski. Preko ekrana (Interneta) pisac komunicira sa svojim čitaocima o - demonima.
'Mag više ne postoji. Obučen je u kreacije Kelvina Klajna, kosa mu je geometrijski ošišana. Ima svoj sajt. Internet je postigao totalni kvalitativni skok. On briše socijalne i kulturološke razlike. Internet je sredstvo komunikacije koje pospešuje pismenost, obnavlja jezik', priča pisac smeškajući se sa korica brazilskog izdanja svog najnovijeg romana 'O Demonio o Srta. Prym', u knjižarama od 18. oktobra. Reč je zapravo o novom poglavlju trilogije nakon knjiga 'Sedela sam na obali reke Pijedre i plakala' i 'Veronika je odlučila da umre'. Još jedan roman o dobru i zlu, o silama koje jednog dana preokreću našu svakodnevicu. Jedini spas protiv njih je individualna svest i duhovna vera.
'Budućnost će biti duhovna i sportska', kaže Koeljo. 'To su dva podsticaja za čovečanstvo protiv nepoznatog i rata. Izlaz je individualna odgovornost. Onaj ko se bori za Boga zapravo se bori da dokaže samom sebi da Bog postoji.'
Ma kakva da je poruka 'Đavola i gospođice Prim', romanu u startu pripisuju da će biti bestseler. Koeljova izdanja ne mere se hiljadama, već milionima primeraka. Tačnije izbrojano ih je 27 miliona do sada.
U Koeljovom studiju nijedno priznanje ili nagrada ne nalazi se na vidnom mestu. Umesto njih, na tri metra visokoj polici poređani su svi prevodi njegovog 'Alhemičara', čak i na indonežanskom, estonskom, gijarti tai i urdu jeziku.
'Pričam antičku storiju novim stilom. Obraćam se čitaocu bez cinizma, ne dosađujem mu s dramama o malograđanima. Pišem o životu i njegovim protivurečnostima. U našem mehanizovanom društvu, ja govorim o tome da treba da budemo aktivni. Maršal Mekluan je govorio da kolonijalnu Afriku nije oslobodio Trocki, već Holivud. Zato što je jadnicima Holivud ponudio drugačiju sliku života. Reč Holivuda bila je mnogo snažnija od bilo koje teorijske rasprave o proletarijatu. Sve moje knjige pisane su u slavu života, a nisu naklapanja o životu.'
Na istoj strani je i Koeljova biografija. Poseban roman. Sam ju je ispričao španskom novinaru Huanu Ariasu, u 'Ispovestima hodočasnika'. Otac inženjer, majka veoma pobožna, građanska porodica sa stanom u čarobnom kvartu Botafago... On, umetnička duša. I, neminovno, sukob s ocem... Skupo će platiti svoju tvrdoglavost. Inženjer Koeljo uspeva čak tri puta da ga smesti u ludnicu. Ničemu nije služilo!
Paulo je rođen kao otporaš, znatiželjnik, borac. Bio je i hipik, probao skoro sve vrste droga. Bio u sekti koja je brkala belu i crnu magiju. Bavio se pozorištem, osnovao alternativni časopis koji je obrađivao teme individualne snage, straha, potrebe da se veruje u sebe, pisao muziku za Raula Seiksasa. S toliko žara i uspeha, da je samo od ploča kupio pet stanova.
'Pripadam avangardi i očekivano je da provociram ljude. Da bi od ljudi udaljio nove ideje, svaki sistem nameće modele koje treba slediti. Tako je na primer za pisca nužno da pati. Ja sam, međutim, srećan čovek, i uspešan. To mi ne mogu oprostiti…'
Koeljova pobeda je sad se već zna - konačna. Pre neki dan predložen je za člana Brazilske akademije. Prihvatio je kandidaturu. I čeka, po protokolu, prazno mesto. Njegov put u besmrtnike sasvim je izvestan… M. Marjanović
