Izvor: Blic, 26.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Gotov' prevod
'Gotov' prevod
Ove zime posle dužeg vremena bavio sam se prevođenjem dramskih dela. Preveo sam dva teksta i jedan korenito redigovao. Drame su bile na makedonskom, nemačkom i francuskom, a sad su na srpskom jeziku.
Iako sam se, naravno, trudio da dijalog bude ne samo tačno preveden, nego i govorljiv na sceni, ja ne smatram da su to gotovi prevodi. Nema tog prevodioca, ni onih najpotkovanijih, najdarovitijih i najiskusnijih, koji će naštampati svoj tekst, predati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ga i smatrati da neće pretrpeti izmene u susretu sa rediteljem, a naročito sa glumcima.
Što su glumci darovitiji, iskusniji i savesniji, oni će, uz pomoć lektora i na osnovu konačne odluke reditelja, tekst prilagođavati pozorišnoj praksi, a to znači savremenom jeziku (ako je reč o komadu koji se danas dešava), karakteru lika, prirodnijem redu reči i scenskoj izgovorljivosti.
Kada se posreći, to su najlepše probe. Nisu to isključivo jezičke probe. Raščišćavajući tekst, produbljuje se sam smisao teksta, likovi koje glumci igraju i stil predstave.
Takve su probe teksta 'Posetilac' prvorazrednog savremenog francuskog dramskog pisca Erika Emanuela Šmita (43), poznatog kod nas po dramama 'Zagonetne varijacije' i 'Frederik', o poslednjim danima Frojda i njegove ćerke u Beču posle Anšlusa, pred odlazak u emigraciju bez povratka. Sa rediteljkom Ljiljanom Todorović Dragan Nikolić i Voja Brajović, sa svojim mlađim kolegama Anđelikom Simić i Andrijom Miloševićem i sa mnom (prevodilac je u Parizu), deljali smo tekst više od nedelju dana. I mnogo štošta otkrili u tekstu tim 'sitnim (jezičkim) vezom'.
Prema tome, za nauk, mlađim prevodiocima: kad predate svoj poručeni prevod dramskog teksta upravi pozorišta smatrajte da ste uradili tek dve trećine posla. Predstoji vam još mnogo dragocenog rada na predovu sa glumcima. Sačekajte, i tek posle toga štampajte svoj prevod kao konačan.
Saplitanje
Stručnjaci se slažu da je nedavna tragična eskalacija maloletničkog nasilja kod nas, prirodna posledica katastrofalnih ekonomskih, političkih i kulturnih okolnosti u kojima se ova država već godinama koprca. Stručna javnost je nepodeljena u mišljenju da deca usvajaju određene modele ponašanja od odraslih sa kojima žive ili su u kontaktu, ali da su isto tako izložena i uticaju medija koji oblikuju životne stilove, standardizuju jezik i promovišu komunikativne obrasce.
U društvu koje ogrezlo u sveopšti metež, a mediji zahvaljuju za svoje tiraže skandalima, korupcionaškim aferama, međusobnim razotkrivanjem manje ili više nepriličnog ponašanja političara, javnost je, umesto da bude kontrolna instanca društva protiv samovolje predstavnika vlasti, postala svojevrsni megdan na kojem se politički neistomišljenici unakrsno simbolički odstreljuju.
Najnoviji slučaj koji potvrđuje ovu tezu, jeste pokušaj dvojice ministara da zajedničkom akcijom, učine sve što je u njihovoj moći kako bi se alarmantnom transferisanju logike istrebljenja iz sveta odraslih u svet maloletnika, stalo na put. Ali umesto da je, makar i zakasnela, makar i nedovoljna ili sporadična, ova inicijativa zavredila podršku, naišla je na kritiku onih kojima nisu na srcu politička opredeljenja njenih aktera.
Praksa političke instrumentalizacije gotovo svega što nam se dešava, ni u ovom slučaju nije izostala, pokazujući u svojoj ogoljenoj formi neprimereni cinizam, kojim se umesto rešavanja stvarnog i akutnog problema odvija medijsko saplitanje i novi politički meč sa neizvesnim ishodom.
Time se još jednom potvrđuje da je naša politička scena sa konceptom stranačkog interesa u svom središtu, daleko od savremenog poimanja demokratije koji se temelji na ideji odgovornosti, opšteg dobra i traženju optimalnih rešenja za njegovo postignuće.
