Izvor: Blic, 17.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Da Vinčijev kod' otvara feštu
'Da Vinčijev kod' otvara feštu
Tom Henks i ostale zvezde 'Da Vinčijevog koda' stigle su u juče u Kan na ekskluzivnu pretpremijernu projekciju filmske verzije romana Dena Brauna 'Da Vinčijev kod'.
Prizori Henksa, Odri Totu, Žana Renoa, reditelja Rona Hauarda i Dena Brauna kako stižu u primorski gradić specijalnim 'Evrostar' vozom iz Londona i projekcija filma za 2000 odabranih novinara i VIP zvanica efektno su najavili večerašnje podizanje zavese Kanskog filmskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << festivala.
A kad večeras Festival i zvanično bude otvoren drugom projekcijom 'Da Vinčijevog koda', naravno, uz prisustvo filmske ekipe u smokinzima i večernjim toaletama - planetarni publicitet koji nedeljama prati taj film dostići će vrhunac. S obzirom na fenomen koji je izazvala knjiga (prodata u 50 miliona kopija od prvog izdanja 2003), film je osigurao svoj blokbaster status još i pre nego što je ušao u bioskope. Velika crna piramida sa naslovom filma, ukotvljena u kanskoj luci među luksuznim jahtama mesto je na kojem će se večeras održati žurka zatvorenog tipa nakon zvanične premijere.
Henks, koji je za ulogu Roberta Langdona dobio honorar od 25 miliona dolara, izjavio je da kritike iz crkvenih redova kako je 'Da Vinčijev kod' priča 'ispunjena zabavnim besmislicama' ne treba shvatati ozbiljno. Reditelj Hauard se složio s tim, dodavši da knjigu smatra 'delom fikcije', uzbudljivom i dinamičnom, ali nikakvim otkrovenjem 'neke zavere vekovima stare'.
Katolička crkva u Francuskoj za sada se drži po strani. 'To je samo film. U svetu se dešavaju mnogo ozbiljnije stvari', izjavio je biskup Žan-Mišel di Falko, predsedavajući Saveta francuskih biskupa.
Bestseler Dena Brauna 'Da Vinčijev kod' i istoimeni film izbacio je u žižu javnosti i kontroverznu katoličku organizaciju 'Opus Dei',
koja je u središtu zapleta i knjige i filma. Ona je prikazana kao tajnovita, mračna i ponekad nasilna grupa unutar Katoličke crkve.
Pritisnut nenadanim ogromnim interesovanjem javnosti, prvi čovek 'Opus Dei', španski nadbiskup Havijer Ečevarija, izjavio je da im roman i film, uprkos svemu, prave reklamu.
'Opus Dei' (na latinskom Božje delo), mnogi smatraju sektom čiji je jedini cilj bogatstvo i moć. Organizaciju optužuju da manipuliše svojim sledbenicima, kao i da je uticajno tajno društvo, koje se duboko ukorenilo u svet politike i biznisa.
Organizacija ima između 80.000 i 90.000 članova širom sveta. Oni su iz svih staleža i podeljeni su u tri kategorije. Oko deset odsto su katolički sveštenici, 20 odsto takozvani numeratori koji ne pripadaju sveštenstvu ili monaštvu, ali žive u celibatu. Većina, 70 odsto, takozvani su supernumeratori, od kojih mnogi žive u braku i imaju decu.
Organizaciji se pripisuje i uloga vladara Vatikana iz senke. 'Opus Dei' je 1928. godine osnovao španski sveštenik Hozemarija Eskriva de Balager (1902-1975). Njega je papa Jovan Pavle II beatifikovao 1992. godine da bi ga posle samo deset godina kanonizovao i proglasio za sveca. Obično, proces kanonizacije traje vekovima.
Papa je organizaciji 'Opus Dei' dodelio i poseban status 'lične prelature', što je grupi omogućilo nezavisnost u okviru Katoličke crkve.
Istaknuti članovi organizacije zastupljeni su i u mnogim vladama i kompanijama, iako to retko javno priznaju.
Španski sociolog Alberto Monkada - i sam član organizacije - izjavio je da njene veze sa moćnim krugovima datiraju još iz pedesetih godina, kada su dva istaknuta člana bili ministri u vladi španskog fašističkog diktatora Franka.
U centrima u kojima sledbenici žive u celibatu odvija se, kako neki tvrde, pravo ispiranje mozgova i opšta manipulacija. Pripadnici grupe na kritike odgovaraju rečima da su sasvim normalni ljudi i da imaju slobodu da napuste organizaciju kada god to zažele.
M. K. i Beta
