Izvor: B92, 18.Feb.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buket lepote i istine
Film „Čarlston za Ognjenku" počeo je sa redovnim prikazivanjem u bioskopima pre par nedelja, a glumica Radmila Tomović jedna je od aktera ovog filma.
Upitali smo je zašto gledaoci ne bi trebalo da propuste ovaj film:
„Čarlston za Ognjenku" je buket lepote i istine, i ne propušta se kao što se ne propušta divna knjiga, predstava, koncert, Egzit... Jedan svet, potpuno neočekivan. To je priča o ljubavi, kao principu života, naspram smrti i rata. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << O ženi, kao biću ljubavi i strasti. To je priča o čežnji. Tu su raskošna slika i muzika, iskrena emocija i lep humor koji mnoga srca razmekašaju."
Možete li nam nešto više reći o vašoj ulozi u ovom filmu?
Ja igram vračaru i zovem se Zamna, kao reka u Srbiji.
U Pokrpu, selu gde počinje naša priča, postoji, u galeriji raznih potresnih i lepih ženskih likova, „institucija" vračare i vidarke, lekareva čukunbaba, tj. ja.
Tako ja negujem Deda Bisu, kog iskreno i zavolim, a onda, nenadano, dobijem jedan vrhunski zadatak. Nešto što se radi retko i nerado, jer sa silama od onoga sveta nije uputno petljati se. Ovo govorim, naravno, u ime Zamne i njenih magijskih moći. Vraćanje Zamnu odvodi u neki drugi svet, to je svet kome pripada po dužnosti, ali i svet u koji se može pobeći od neispunjene čežnje....
Kakva nosite iskustva sa snimanja filma?
Bila je to prava avantura, kao što je i mnogo pokušaja stvaranja na ovim prostorima. S tim što smo se mi izborili do kraja, na čelu sa Urošom Stojanovićem, rediteljem, koji dugo tu priču nosi u sebi i svom životu. Imali smo puno prepreka koje smo u letu prevazilazili i svaki put nas je to očvrslo kao ekipu u koju su, između ostalih, i koleginice: Jovana Stipić, Nada Šargin, Beta Đorevska, Ana Bretšnajder, Zlatija Ocokuljić, Ana Maljević, Danijela Vranješ, Katarina Radivojević, Danica Maksimović, Sonja Kolačarić, Olivera Katarina. To je bilo malo pokretno selo, koje je, za preko sto dana snimanja, delilo dobro i zlo. I hvala im, svima, producentu Batriću- Neneziću posebno. Sad, o detinjstvu filma, brigu vode Blupen i Tak, a pridružuje im se i Lik Beson.
Po vašem mišljenju, kakva je budućnost filma „Čarlstona za Ognjenku"? Da li se mogu očekivati premijerna prikazivanja van naše zemlje?
Konkurisaćemo za Kan, po mom saznanju i Lik Beson će distribuirati film u Evropi.
Kad sam snimala, nisam se nadala tome. Nisam ni pominjala da će biti ovako veliki broj gledalaca u Srbiji i to me iskreno raduje. Dali smo ljudima nešto lepo i kroz to, deo sebe.
U prošlosti gledaoci su vas gledali na TV, pozorištu.... Osim filma „Čarlstona za Ognjenku" gde vas gledaoci mogu još videti?
Trenutno u Ateljeu 212 u predstavama „Hitler i Hitler" i "Don Žuan", u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u predstavama „Bliže" i „Italijanska noć" i, od jesenas prvi put, u Beogradskom dramskom pozorištu u predstavi „Ćeif". Za decu igram u Pužiću, kod Cace i Branka Kockice u predstavi „Petar Pan".
Od filmova u „T.T. Sindromu", „Kordonu" i „Sutra ujutro", i u seriji „Stižu dolari" koja se sad reprizira.
Gde se bolje osećate, snalazite u filmu, pozorištu ili televiziji?
U pozorištu sam već petnaest godina, a snimila sam četri filma i tri serije. Teško je porediti. Mada mi se čini da mi je nešto, što bih mogla nazvati instinktom, pomoglo da brzo naučim da plivam i u vodama filma! Takva „scena" zahteva druga glumačaka sredstva. U razvijanju tih sredstava pomaže iskustvo, a u njemu pre svega dobar reditelj, kao što je i Uroš Stojanović, koji zna da te pokrene, da te razume, da te vodi. U tom uzajamnom davanju, u dobroj partnerskoj igri, nastao je film "Čarlston za Ognjenku".
Pošto dugi niz godina plivate u vodama glume, da li ste nekad sebi postavili definciju dobrog ili lošeg glumca? Šta je po vašem mišljenju dobar, a šta loš glumac?
Jesam, ranije, a vremenom sam te definicije napustila. Pod „definisati" kod nas se često podrazumeva i suditi, a to ne želim. Ni svojim kolegama, ni sebi, jer ovaj posao nije jednostavan i traži mnogo. Stvoriti nešto, to je kunst! Ljudski je pasti, pogrešiti, a ja nam svima želim da, kad padnemo, ponovo ustanemo!
Kroz film „Čarlston za Ognjenku" provlači se magija, vradžbina... Da li mislite da i danas ljudi u Srbiji veruju u ove rituale ili je to naša davna prošlost?
Ja znam da u Srbiji postoje ljudi koji veruju u vradžbine, kao što veruju oni koji se njime bave, jer sam ih srela i pričala sa njima.
Mnogi mladi ljudi otišli su iz Srbije i potražili sreću u drugim zemljama, da li ste vi dolazili u takva iskušenja?
Imala sam često potrebu da vidim beli svet i u njemu povratim snagu za sve što me ovde čeka. Duboko u sebi, znala sam da nikad neću otići zauvek jer verujem da postoji razlog zašto sam se rodila u Novom Sadu, baš toga proleća, u zemlji koje više nema. Mesto mi je u mom narodu vojvođanskom, srpskom, beogradskom...
Srbija, međutim, nije dobra prema svojoj deci, zato mladi odlaze. Ovaj film je i njoj opomena. Opomena od srca, dakle s ljubavlju.
Za nekoliko dana počinje „Fest", hoćete li pogledati neki film za svoju dušu?
Turneja ekipe "Čarlstona", koja prati svoje premijere širom zemlje, još se nije završila. Sve što mi obaveze dozvole da pogledam, pogledaću.
Pročitajte više o ovom ostvarenju
.jpg)
