Izvor: N1 televizija, 10.Sep.2018, 21:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anis sam podigao spomenik ubijenim dečacima Petru i Pavlu
Ime Anis Kosovac ovih dana izašlo je iz anonimnosti u BiH zahvaljujući jednom malom spomeniku, ali velikom delu. Godinama je ovaj 47- godišnji Konjičanin sakupljao novac kako bi ovekovečio sećanje na u ratu ubijene dečake Petra i Pavla Golubovića.
Dečake i njihove roditelje, šestorica pripadnika Specijalne policije iz sastava Interventnog voda Stanice javne bezbednosti Konjic odvela se iz stana i streljala u julu 1992. Petar je preživeo prvo strijeljanje, a drugo ne. >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Uspeo je da se izvuče, ali su ga stražari na punktu ponovo predali zločincima.
Krajem jula ove godine, došlo je vreme kada je Anisov višegodišnji san pretvoren u stvarnost. Na ulazu u jedno staro pravoslavno groblje u Konjicu, na kojem nisu sahranjeni Petar i Pavle, ali u čijoj blizini Kosovac stanuje, osvanula je ploča sa ilustracijom dva leđima okrenuta dečaka i natpisom: "Kapiju u spomen na Golubović Petra 7 god. i Pavla 5. godina podigao Anis Kosovac."
Pored spomen-ploče je nova kapija. I ona je podignuta zahvaljući Anisu. Pravoslavno groblje iza njenih leđa bilo bi zapušteno, da ga Anis svakodnevno ne kosi i održava. O sebi govori nerado, pa je naš neformalni razgovor potrajao mnogo duže nego ispovest pred kamerama. Ipak, na kraju je otkrio svoje motive.
"Nije to veliki čin", rekao je kratko.
"To je odlučno bilo davno, samo se čekalo da to opština uradi, a pošto opština neće, onda sam uradio ja. Tu mi je kuća. Isto tako ni sarajevska opština nije napravila Bošku i Admiri i neće nikad ni napraviti spomenik, kao što Trebinje nije napravilo Srđanu i onda moraju građani... ".
Pitali smo sagovornika da li nam se čini da u njegovom glasu, ipak, ima gorčine.
"Nisam ljut, kad bude himna BiH Boško i Admira, onda neće biti gorčine. Pošto nemamo himnu, ni teksta, neka bude Boško i Admira, kud ćeš lepše...".
A mesto večnog počinka ubijene porodice Golubović posetili smo u društvu Luke Ivaniševića, njhovog poznanika.
Izvor: N1
"Svaka inicijativa koja govori protov zla je dobra, bez obzira gde je podignuta. I ovaj spomenik govori o tome šta su radili neljudi, koji su uništavali celu porodicu, ubijali decu, ni krivu ni dužnu... Svaka inicijativa koja podseća da su ljudi činili zlo, a bilo je zla, moramo priznati, treba da se pozdravi...da se upozore mlađe generacije da smo mi ljudi iz toga doba bili loši, a neka oni budu bolji", kaže Ivanišević.
A da je ključ u zdravoj kulturi sećanja, pocrtava i konjički paroh, Milan Bužanin.
"Kultura sećanja je putokaz da nam se više te stvari ne mogu i ne smeju događati. Taj događaj nas upozorava kakve strahote se dešavaju kada ljudi izgube razum i osećaj sa realnošću i kada uzmu ljudi koji nisu sposobni da vladaju vlast u svoje ruke."
A strahota stradanja porodice Golubović postaće deo kolektivnog sećanja Konjičana, upravo zahvaljući maloj ploči, ali velikom delu jednog čoveka.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
