Izvor: Politika, 07.Nov.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zadrugarski pelcer iz Pecke
Pored brige o 1.400 poljoprivrednih domaćinstava, odnosno kooperanata, Zemljoradnička zadruga „Pecka“ podseća na nekadašnje agrarne kombinate i najveći je proizvođač suve šljive u Kolubarskom okrugu
Pecka – Tražili smo direktora, a vrata nam je otvorio Sredoje Jerosimović, njegov zamenik. Direktor Živojin Plavšić, koji je nekoliko decenija stub Zemljoradničke zadruge„Pecka“ iz istoimene varoši kod Osečine, bio je na službenom putu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Parizu.
Jedan od ključnih razloga što ova zadruga traje 60 godina i jedna je od najuspešnijih u Srbiji je – poverenje. Zahvaljujući izgrađenom poverenju između zadruge i zadrugara i onih koji ih organizuju i vode, u Peckoj su uspeli da prebrode sve tranzicione i privatizacione cunamije.
Shvatili su da je zadrugarstvo najbolji organizacioni oblik za opstanak poljoprivredne proizvodnje na selu. Pravi primer je zadruga u Peckoj čiju armaturu čini 1.400 domaćinstava sa područja ove varoši i cele Podgorine.
Osnovna delatnost im je otkup i priprema voća za domaće i inostrana tržišta. Zadruga u svom sastavu ima eko-hladnjaču kapaciteta 4.000 tona, savremenu sušaru šljiva sa 11 tunela, magacin od 2.000 kvadrata u kojem je smeštena i linija za vađenje koštica iz šljiva uvezena iz Argentine. U sastavu zadruge je i 11 maloprodajnih objekata, a na njenom platnom spisku 106 radnika od kojih je 80 u stalnom radnom odnosu.
Zamenika direktora, ekonomistu Jerosimovića smo pitali da li se radi o zadruzi ili poljoprivrednom kombinatu.
– Bez investiranja se ne može u današnjim tržišnim uslovima uspešno raditi pa čak ni opstati. Zadruga funkcioniše na način koji najbrže i najpovoljnije podržava svakog poljoprivrednika, seljaka ili kooperanta. Činimo sve da im pod prihvatljivim uslovima obezbedimo semensku robu ili sadnice, đubrivo, sve vrste zaštitnih sredstava, sitnu i krupnu mehanizaciju, što nam oni plaćaju kroz naturu, odnosno u najvećem delu voćem. U protekle četiri godine, zadrugarima smo nabavili 40 novih traktora i višestruko veći broj sitne mehanizacije od freza, kosačica i drugih uređaja. Oni dakle sve te mašine plaćaju preko isporuke voća u periodu od tri do pet godina. U poslednje vreme država nas izbacuje iz ovih odnosa i poljoprivrednike usmerava ka bankama, što oni nerado prihvataju. A zbog odugovlačenja sa donošenjem zakona o zadrugarstvu, pa samim tim i našeg nerešenog statusa, situacija za rad je sve teža. Iako Ustav Srbije poznaje zadružnu svojinu kao jedan od tri ravnopravna oblika vlasništva, u praksi je drugačije. Mi ne možemo da konkurišemo za povoljna sredstva iz bilo kojeg fonda za razvoj, jer nas oni naprosto ne prepoznaju. Imamo problema i sa otplatom kredita sa deviznom klauzulom, koje smo uzeli radi investiranja u novu opremu i objekte. Očekujemo i reprogram duga, kao i preomene prema uspešnim proizvođačima hrane – kaže Jerosimović.
Pored otkupa, zadruga se bavi i izvozom zamrznutog voća pre svega maline i kupine u zemlje EU a ono povremeno stiže i do tržišta u Americi i Japanu. Ove godine otkup je zbog suše manji za 40 odsto od planiranog.
Tržištu će biti ponuđeno više od 400 tona suve šljive, za šta je utrošeno 1.500 tona svežih plodova, a zadruga je i dalje najveći proizvođača ovog voća na području Kolubarskog okruga. U rodnim godinama zadruga otkupi i do 1.200 tona maline, kao i 600 tona kupina i približno toliko višnje.
Kada nas je majstor za suve šljive Dragutin Jakovljević uveo u magacin ispred nas se isprečilo gomila na kojoj je bilo 400 tona suve šljive.
– Slobodno napišite da je ova zadruga fenomen u Srbiji zahvaljujući Živojinu Plavšiću, kao i svim zaposlenima koji svaki posao rade kao za sebe. Čuo sam da takav odnos prema poslu i preduzećima imaju u Japanu i da su zbog toga ekonomska velesila – priča Jakovljević.
U Kolubarskom okrugu svojevremeno je bilo 35 zemljoradničkih zadruga, kasnije se broj smanjio na 12 a potom je knjiga spala na tri slova a od one u Peckoj, država bi trebalo da uzme pelcer za model kako da sačuva srpsko selo i ljude u njemu.
Budo Novović
objavljeno: 07/11/2012
