Izvor: Večernje novosti, 18.Feb.2013, 23:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpski brak u Prizrenu

VALjEVO - Posle deceniju i po, prvi srpski brak u Prizrenu sklopili su Sonja (29) i Dušan Đaković (30) iz grada na Kolubari, koji su i zajednički život započeli u ovom delu Kosmeta, gde je ostalo veoma malo Srba.Dušan je pohađao Bogosloviju u Prizrenu, a danas je profesor budućim sveštenicima, pa Đakovići žive u strogom centru grada, u pešačkoj zoni Šadrvan, gde su - nedaleko jedni od drugih - pravoslavna crkva i džamija, te šetalište, kompleks Bogoslovije u kojem su škola, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << internat i zgrada u kojoj žive profesori.- Situacija u Prizrenu sasvim je drugačija od one kakvu predstavljaju mediji - kažu Đakovići. - Živimo sasvim normalno, kao da smo u ovom gradu oduvek. Na ulici, jednostavno se utopite u prolaznike, a mnogi Prizrenci, koje smo sretali, čestitali su nam brak. Valjda zato što nikada nismo razgovarali o politici, nismo doživeli bilo kakvu neprijatnost, niti provokaciju.Sonja, iako je imala posao u Beogradu, bez razmišljanja je odlučila da se preseli u Prizren - u grad u koji se vratilo tek nekoliko penzionera, kojima su obnovljene kuće, prethodno uništene tokom sukoba na Kosmetu. Viđaju se na službi, u crkvi...ZASTAVA ĐAKOVIĆI u Prizrenu posebno vole kej kraj reke, koji su lokalni umetnici preuredili u svojevrsni kutak više kultura - nazvavši ga „Obala nade“, nad kojom se vijori zastava sa vekovnim simbolima grada: džamijom, pravoslavnom i katoličkom crkvom, Bogorodicom Ljeviškom...- Mladi Albanci ne znaju dobro srpski, ali žele da uspostave komunikaciju. Inače, i u Prizrenu se primećuje kriza, jer nema mnogo novca, ni velikih marketa - kaže Sonja, dok Dušan ukazuje da se neke navike, uprkos svemu, teško menjaju, pa velika većina Prizrenaca i dalje sa pažnjom prati derbi Crvena zvezda - Partizan.Uprkos činjenici da, ipak, postoji osećaj kako nisu u svojoj zemlji, novopečeni mladenci vele da Crkva i srpski jezik veoma pomažu da Prizren doživljavaju kao njihov grad. I obnova Bogoslovije - koja postoji od 1871. - prilično je pomogla da se nastavi multikulturalnost ove sredine, po kojoj je odavno i nadaleko poznata. Jer, podseća Dušan, raniji profesori Bogoslovije slovili su za prizrensku gospodu, što se i danas pamti, baš kao što se stariji Prizrenci još živo sećaju kako su đaci ove škole - dva puta dnevno, upravo preko Šadrvana - u urednoj koloni, odlazili na jutarnju i večernju službu u Crkvu svetog Georgija, u centru grada.- Trudimo se da đake i sada vaspitavamo da poštuju ne samo jedni druge i profesore, već i sve druge ljude. Uprkos svim ranijim događajima, od takvog pedagoškog pristupa ni za jotu ne odstupamo, jer je to pedagogija Hrista Bogočoveka, kadra da preobrazi svakog, osvoji svačije srce, da bude otvoreno za prihvatanje drugoga i drugačijega - zaključuje Dušan Đaković. PONOSPORED Dušana Đakovića, valjevski kraj iznedrio je još dvoje bogoslova koji službuju na Kosovu i Metohiji. Đorđe Stefanović je sveštenik u Zubinom Potoku, a Zoran Gođevac u Gračanici.
Pogledaj vesti o: Kolubara

Nastavak na Večernje novosti...