Izvor: B92, Beta, 12.Nov.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proširenje kopa u RB Kolubara
Lazarevac -- U Rudarskom basenu (RB) Kolubara je predstavljena završna faza projekta "Proširenje kopa Tamnava-Zapadno polje" čija je vrednost 77 miliona evra.
Direktor RB Kolubara Nebojša Ćeran je kazao da je taj projekat jedna od najvećih investicija u rudarskom sektoru u Evropi u poslednjih deset godina i dodao da će on povećati proizvodnju uglja sa devet na 12 miliona tona godišnje, a kapacitet kopa jalovine sa sedam na 12 miliona kubnih metara godišnje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Taj sistem se sastoji od rotornog bagera za iskop jalovine, sistema tračnih transportera za odvoženje jalovine ukupne dužine 7,5 kilometara kao i bagera-odlagača.
"Za potrebe budućih termo-blokova u Kolubari neophodno je otvaranje kopa Radljevo koje zahteva investiciju od 700 miliona evra", kazao je Ćeran i dodao da je u narednih osam godina u RB Kolubara potrebno godišnje investirati 150 miliona evra.
Projekat se finansira iz donacija i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Nemačke razvojne banke (KFW) i Elektroprivrede Srbije. U realizaciji projekta učestvuju nemačke firme i 50 kompanija iz Srbije. Angažovane nemačke kompanije su Tisen Krup, FAM, Takraf i ABB.
Zamenik ambasadora Nemačke u Srbiji Hans Ulrih Zidbek istakao je da je nemačka vlada od 2000. godine u energetski sektor Srbije uložila 400 miliona evra.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Dušan Mrakić kazao je da je Strategijom razvoja energetike u Srbiji koja je definisana do 2015. godine predviđeno da se u taj sektor uloži dve milijarde evra.
"Izgradnjom novih blokova u termoelektrani 'Kolubara B' od 700 megavata i sa novim rudarskim kopovima podići ćemo kapacitete Elektroprivrede Srbije", precizirao je Mrakić.
U 2009. isplaćeno milijardu dinara za eksproprijaciju
Rudarski basen Kolubara je isplatio za devet meseci 2009. godine skoro milijardu dinara za eksproprijaciju zemljišta i građevinskih objekata kako bi se omogućilo širenje površinskih kopova. Naknada za eksproprisane nepokretnosti iznosila je 974,9 miliona dinara uz procenu da će do kraja godine u tu svrhu biti uloženo još oko 200 miliona dinara.
Najviše novca isplaćeno je za potrebe novog kopa Veliki Crljeni - 531,2 milona dinara za eksproprijaciju 32 domaćinstva i blizu 44 hektara zemljišta. Za potrebe Polja D isplaćeno je 271,9 miliona dinara, za Zapadno polje Tamnave 91,5 miliona dinara, a za širenje Polja B 80,2 miliona dinara. Naknada za građevinske objekte i troškove preseljenja iznosila je oko 700 miliona dinara.
