Izvor: Politika, 29.Apr.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolubarska predizborna bitka
Kao da smo odrasli zajedno nas dvojica, ponašao se kao komšija kad dođe na kafu, priseća se Milovan Grčić, iz Jabučja, kako je ugostio Borisa Tadića
Milovan Grčić iz sela Jabučja, kod Lajkovca, sa ponosom ističe da njegovi preci već duže od 450 godina žive na istom mestu, u istoj kući. Na Veliki petak, 13. aprila, baš kada je supruga Slavica farbala uskršnja jaja, u posetu im je došao predsednički kandidat DS-a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Boris Tadić.
– U svakoj predsedničkoj kampanji Boris Tadić dolazi u Jabučje, uvek ovako u kuću kod nekoga. Pitali me iz stranke dva dana pre njegove posete da li može predsednik da dođe. Ja im kažem da može, ali meni kuća sva u skelama, radim izolaciju. A oni mi kažu da nema veze, neka predsednik vidi i radove, ne smeta. Rekli mi da ništa ne „filujem”, ne ukrašavam, da sve bude kao i obično. Srećom, uspeli smo da završimo sve radove, dan pre njegove posete – priča Grčić.
Supruga Slavica spremila je 80 jaja još pre toga, nije ni znala da će Tadić doći.
– Normalno, šaram sa voskom, a onda zavijem u staru čarapu, pa u lukovicu, ili u cvet, list, zavisno od boje... A predsednik kaže: voleo bih da vidim na licu mesta kako radite. Ja mu šaljivo kažem da se čarapa višestruko isplatila, prvo smo je nosili, pa se pocepala, a sada ide za šaranje jaja. Nije mi ništa pomagao, samo je gledao. Kaže, i njegova majka je tako radila. I onda, prvo jaje je čuvarkuća i ja ga uzmem, a drugo, našarano, dam njemu da ga nosi i da ga čuva. Posle mu ponudim posne pite što sam spremila, od pečuraka, bundeve i jabuka, pa je popio i kafu. Rakiju smo nudili, ali nije pio, samo vodu.
Milovan objašnjava da je simpatizer demokrata, ali da nikad nije bio član nijedne stranke. Radi u rudarskom basenu „Kolubara”, još dve godine ima do penzije. U familiji Grčića poljoprivreda se prenosi sa kolena na koleno, nisu nikad kupovali zemlju, ali Milovan ima oko deset hektara nasleđenih od prethodnih generacija. Držali su do skora i dve krave, ali su ih prodali zbog nerentabilnosti, pa sada imaju samo svinje i baštu za svoje potrebe.
– Rekao sam to predsedniku i obećao je da će to da se promeni, da će biti mleka i mesa za izvoz. Samo ne znam kad će to da se desi. Verujem mu, što da ne verujem, to je ozbiljan čovek, a ne kao neki. I ja mu kažem onda, ’ajmo napolje da pijemo kafu u dvorištu. I dok čekamo kafu, prošetamo tako i ja mu pokažem novu izolaciju. Vidim ja, on sve zna, pita je l’ stiropor ili stirodur, trojka ili petica... Pohvalio me je što štedim energiju, kaže sad širom Srbije svi ugrađuju izolaciju. Pita, imam li sad neku stoku. Nemam, imam samo svinje. A on kaže, ’ajde da pogledamo. Oduševio se kad je video velike bele, rasne svinje po 300 kila.
Tadić sa svojim timom stigao je u Jabučje sa troja kola, priseća se Grčić.
– Pre njega u kuću su došli bezbednjaci. Pregledali su kuhinju ovde kod žene, radili ljudi svoj posao, sve normalno, opušteno. Sačekali smo ga kod kapije, izašao je iz kola i pozdravili smo se. Pitao je gde je domaćica i odmah otišao u kuhinju. Predsednik je normalan čovek i tako sam ga i doživeo, a posle skoro tri sata provedenih sa njim totalno sam se opustio. On je mene opustio. U sekundi mi je prošlo kroz glavu kao da smo odrasli zajedno nas dvojica! Ponašao se kao moj komšija kada dođe na kafu – kaže Grčić dok mu u oku titra neki čudni sjaj.
Pa nastavlja gotovo u jednom dahu:
– Kada su novinari otišli, pričao je iz dna duše, osetio sam to. Kao da želi da odahne malo od obaveza, da izbaci negativnu energiju. Kaže: „Ej, kako ste vi srećni ljudi, živite u ovako lepoj prirodi, bez tereta, velikih obaveza. Sećam se, kada sam bio mlad i studirao, imao sam druga ovde u obližnjem selu. Dolazio sam kod njega svakog leta i ostajao bih po mesec dana. Odemo na Kolubaru, kupamo se, pecamo, svež vazduh”. Shvatio sam da mu sve to danas nedostaje. Rekao je da se nada da će za koju godinu moći da se povuče iz politike, da želi da kupi neku kuću u prirodi i da provodi tamo više vremena. Malo, malo, pa kaže: kako ste vi srećni ovde! Njegovi iz protokola nekoliko puta su mu rekli da mora da krene dalje, imao je intervju neki i da je ’probio’ vreme, a on samo odgovara: Evo sad ćemo, još malo...
Nikolić sadio krastavac, zaboravio rakiju
Dušan, Dragica, Milisav i Milan Krstonošić u plasteniku, pored „Tominog krastavca”(Foto D. Ćirkov)
Lider SNS-a u kampanju krenuo iz kuće Dušana Krstonošića, iz sela Sovljak kod Uba
Kada se stupi u veliko dvorište Dušana Krstonošića, iz sela Sovljak kod Uba, odmah se vidi da se tu mnogo radi. Stotine gajbica uredno poređanih u magacinu, spremne su za utovar ranog povrća i transport do Valjeva, Beograda, ili još dalje. I Dušanov čukundeda se bavio poljoprivredom, a baštovanluk im je porodična specijalnost. Predsednički kandidat SNS-a Tomislav Nikolić izabrao je baš njegovu kuću da odatle započne predsedničku kampanju.
– Nije Toma prvi političar koji je kod mene dolazio, mnogi su dolazili i svako je dobrodošao. Pitali sina Milisava iz odbora SNS-a na Ubu, da dođe Toma i poseti naše domaćinstvo. Nema potrebe da me pitaju, mogu slobodno svi da dođu, bilo koja stranka da je u pitanju. Nisam član nijedne partije, nikad nisam bio, čak ni pod Titom. I Tadića bih primio, nema problema. To je kao kad imaš devojku, pa svi momci imaju pravo da dođu da prose – priča Dušan Krstonošić, dok dvojica njegovih radnika dovoze traktor i utovaruju robu na platformu, a zatim u kamion.
U ovom trenutku, od ukupno 17 hektara zemlje, šest drži pod plastenicima i proizvodi rano povrće. S ponosom kaže da se pre pola veka, kao pripadnik tadašnje Ratne mornarice, rukovao sa Titom u Splitu. Sada proizvodi kupus, karfiol, kelerabu, kelj, paradajz i krastavce raznih sorti, papriku poznu i ranu, krompir, tikvice, praziluk, spanać...
– Mi smo bili mnogo bogati, ali smatram da su nas političari doveli do prosjačkog štapa. Plašim se da će doći još gore vreme, kada će seljak biti niko i ništa. Pamtim da sam čak i one najgore godine, 1993, ja hranio i bolnice, i IMT, i Rakovicu, pet-šest firmi. A sad, ja odem kamionom na pijacu, ostanem četiri dana, i opet mi propadne roba. Uvozimo jeftinu hranu iz Turske, a naš seljak propada. Mislim da će Srbija platiti veliku cenu, ako se to nastavi. Nekad sam mogao, od zarade, godišnje da kupim 27 „fergusona” za gotovinu, a prošle godine sam kupio jednu „rakovicu” i to na kredit. Rata mi je 264 evra na pet godina, uz osam odsto kamate i deviznu klauzulu – objašnjava Dušan dodajući da je on pomalo buntovan čovek, jer mu je takva porodična tradicija, još od Arsenija Čarnojevića i seobe Srba sa Kosova.
– I Tadić da je došao kod mene, i Dinkić, rekao bih im sve isto što sam rekao Tomi, da nije dobro ni meni ni ljudima koje poznajem. A Toma odgovori kako treba sve da se unapredi, i seljak i domaćinstva. Nema tu nešto novo za mene, bori se čovek za vlast. Smatram da je Tadić ipak najodgovorniji, jer kad jedna kuća propada, onda je čelnik te kuće kriv. Vladari su se nekad preoblačili u prosjake, da vide šta narod radi, da ga ne lažu okolo, kao ovi njegovi savetnici. Lopovi su rasturili ovu zemlju, predsednik mora to da vidi – ističe Dušan.
Nikolić je, kaže Dušanova supruga Dragica, ostao kod njih nešto manje od sat vremena. Dao izjave za novinare, popio kafu, gutljaj rakije i dva-tri zalogaja zamezio što su mu naseckali, pa ode.
– A ja mu spremio flašu rakije, mešana kruška i jabuka, 24 gradi, stara 12 godina. Kažem mu, to da proslavimo za pobedu, a ko će da pobedi, to ćeš da vidiš. Poželeo sam mu sreću, da dobije izbore, kažem mu da nosi ovu rakiju i da me pozove da popijemo ako pobedi. Ali zapričali se nešto i ja zaboravih da mu dam. Mogu sada vas da ponudim iz njegove flaše, pa ću da mu dospem ako pobedi – smeje se Dušan i pokazuje specijalni dar za naprednjačkog kandidata.
Zatim je Nikolić obišao jedan od plastenika Krstonošića, pa poželeo da zasadi jednu biljku, da mu dobro krene kampanja.
– Poveo sam ga u plastenik, pa je posadio jedan krastavac. Njegov je onaj najmanji, nije još porastao – pokazuje Dušan, pa pristaje da zajedno sa porodicom pozira ispred „Tominog krastavca”.
Kako kaže, hleba i soli nije hteo da mu nosi, kao drugi domaćini kad dočekuju političare.
– Pogaču spreme i sve dugo, a posle mu pričaju iza leđa kako je ovakav, onakav. Valjda mu neću ispasti baksuz, jer je krenuo u kampanju baš iz moje kuće – rekao je Dušan.
Bojan Bilbija
objavljeno: 30.04.2012.
