Izvor: Kurir, 08.Feb.2011, 09:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DOSIJE „KOLUBARA“: NOVE PLJAČKE
BEOGRAD - Klupko prevara u „Kolubari“ ne prestaje da se odmotava. Zloupotrebe od kojih se diže kosa na glavi išle su toliko daleko da su se milioni krali na uglju, gorivu, nabudženim fakturama...
BEOGRAD - Klupko prevara u „Kolubari“ ne prestaje da se odmotava.
Zloupotrebe od kojih se diže kosa na glavi išle su toliko daleko da su se milioni krali na uglju, gorivu, nabudženim fakturama...
Dakle, vlasnici iznajmljenih mašina, kako je otkrio „Insajder“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << imali su i svoje benzinske pumpe, na kojima su snabdevali svoje bagere! Sami su kontrolisali broj radnih sati, potrošeno gorivo, a račune podnosili „Kolubari“, koja je sve uredno i bez pitanja - plaćala!
Kako su se mnoge mašine vodile da su radile po 24 sata dnevno 31 dan u mesecu bez prestanka (neke čak i 25 sati tokom jednog dana), može se samo pretpostaviti koliko je novca izvučeno iz „Kolubare“. Što na osnovu fiktivnog rada, što na osnovu naplaćeno goriva. Reč je o novcu daleko većem od 130 miliona evra, koliko se poslednjih godina davalo na zakup mehanizacije. To je „Insajderu“ priznao bivši direktor „Kolubare“ Vladan Jovičić, koji je rekao da su se do 2008. sve privatne mašine snabdevale gorivom na privatnim pumpama i da je pokušao da promeni takvu nasleđenu praksu. Neki privatnici su, pored mašina koje su beležile ogroman broj radnih sati, imali i svoje benzinske pumpe.
Međutim, tu nije kraj mahinacijama. Istovremeno su deo svojih, neretko fitkivnih usluga naplaćivali sukompenzacijom - dobijali su veoma traženi ugalj po cenama 30 odsto nižim od tržišnih! I ne samo kompenzacijom. Mnogi privatnici čije su mašine radile u „Kolubari“ imali su privilegiju da dobijaju ugalj od preduzeća po drastično nižim cenama. A oni kasnije prodavali državnim firmama. Tako je jedan od privatnika koji je godinama snabdevao beogradske toplane aktuelni član Upravnog odbora EPS Radosav Savatijević zvani Kene.
Ekipa Kurira
Kene ne komentariše
Radosav Savatijević Kene za Kurir nije želeo da komentariše navode „Insajdera“, ali je jedan od zakupaca mašina koji je želeo da ostane anoniman objasnio da je tačno da su zakupci dobijali ugalj u kompenzaciju za radne sate bagera, ali:
- Nikako ispod cene. Pa, ne može tona uglja da košta isto na kopovima i stovarištu u centru Beograda. Da su mogli ispod cene, nisu. To bi se videlo u papirima - tvrdi ovaj biznismen.
Jovičić: Radio ko je šta hteo
Jovičić u „Insajderu“ tvrdi da je na sve načine pokušavao da zaustavi bezvlašće.
- Jednostavno, morate da preduzimate korake koji su naredbodavnog karaktera da bi se sami troškovi uveli u nekakve okvire. Pošto te mašine koje su angažovane nisu vlasništvo „Kolubare“, vlasnici su radili šta su hteli. Sate su računali kao da se nikad nije točilo gorivo, kao da nije bilo pauze za tople obroke. To samo govori da tu nije bilo korektno vođenog nadzora.
Ugalj 30 odsto jeftiniji
Ugalj koji se dobijao kompenzacijom imao je najmanje 30 odsto nižu cenu od tržišne, a dobijale su ga samo povlašćene firme. Iz Direkcije „Kolubare“ pak tvrde da to nije bila zvanična praksa.
- Moguće je da je i bilo pojedinačnih slučajeva, ali ugalj nisu mogli da dobiju po povlašćenoj ceni - poručuju iz Direkcije, uz obećanje da će ovo pitanje detaljnije obrazložiti već danas.
