Izvor: B92, Tanjug, 27.Okt.2010, 17:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravosuđu najviše kritika
Beograd -- Nakon Saveta ministara i EK, Srbija je tema u Evropskom parlamentu. Debatu pokreće izvestilac Jelko Kacin, koji glavnu kritiku upućuje zbog reforme pravosuđa.
Udruženje tužilaca predlaže formiranje Komisije za reformu pravosuđa, koja bi omogućila dijalog svih strana i efikasniju reformu pravosudnog sistema.
Odluka o prosleđivanju kandidature Srbije bila je dovoljna za evropske insituticije da odmah pokrenu debatu o daljim koracima koje Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << treba da napravi na svom putu ka članstvu.
Tako su se tim pitanjem već danas bavili evropski parlamentarci, koji će dva meseca raspravljati o nacrtu rezolucije kojom se Beograd ohrabruje da nastavi sa naporima za pripremu za članstvo u EU.
O tome je već danas članovima Odbora za spoljnu politiku govorio izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, koji je osim pohvala, za Srbiju imao i kritike.
"Zato će tu biti jasna kritika reforme pravosuđa, koja je zastala. Samo 300 individualnih rešenja svakako ne može biti vredno pohvale. Sada je napredak u evropskim integracijama i formalno potpuno u rukama Beograda. Da skratim, krenuo je proces od zemlje Srbije ka državi Srbiji i to je dug i mukotrpan put, ali Srbija je tako odlučila i mi tu odluku poštujemo", kaže on.
Božo Prelević, advokat, smatra da bi pritisak Brisela mogao da bude uzaludan.
"Vi sa Fićom ne možete da idete 300 na sat i može neko da vas stiska koliko god hoćete. Znači vi morate prvo da dignete kapacitet pravosuđa, a ne da im direktivom zadate da oni treba da reše dve hiljade predmeta, jer oni ne mogu da reše, niko ne može da reši dve hiljade predmeta po veću kvalitetno, to nije moguće. Vi ne možete nikoga da prevarite ko dolazi iz Evropske unije da je vaše pravosuđe dobro iz jednog prostog razloga što ka sudu u Strazburu idu na desetine dokumenata koje govore o suđenju u nerazumnom roku, o narušavanju osnovnih prava", smatra Prelević.
Konkretni predlozi, pak, stižu od Udruženja tužilaca Srbije. Predsednik Upravnog odbora tog Udruženja Goran Ilić predlaže formiranje Komisije.
"Mi smatramo da bi najpre trebalo uspostaviti neku vrstu stalnog tela koje će omogućiti dijalog svih zainteresovanih strana kada je u pitanju reforma pravosuđa što bi se možda zvalo Komisija za sprovođenje reforme pravosuđa".
B92: Ko bi bio u tom telu ?
"Bili bi uključeni, znači, svi relevantni subjekti, predstavnici državnog veća, Visokog saveta sudstva, Ministarstva pravde, strukovnih udruženja itd", kaže Ilić.
Udruženje tužilaca već je imalo primedbe na izbor tužilaca, a Goran Ilić otkriva i da njhov rad dodatno otežava način izbora tužilaca.
"Vi znate da kod nas starešine tužilaštva na predlog Vlade bira Skupština. Zaista je za svakog normalnog tužioca problem da pokrene postupak protiv onog ko ga bira."
B92: Znači, protiv političkih partija ?
"Na primer, zbog toga su u nekim drugim zemljama opredelli za sistem da je tužilaštvo apsolutno nezavisno od izvršne vlasti. Prema tome, ja ne kažem da se to u praksi dešava i da se neko ne boji, nego čitavu stvar postavljam kao jednu tezu. Da li biste vi spremni bili da u svojoj emisiji organizujete intervju protiv vašeg generalnog direktora?"
B92: Nije ista stvar, prvo ja radim u privatnoj kompaniji.
"Ali ajde da zamislimo da vi radite u Tanjugu."
Ipak ima i dobrih strana. Prelević među njima navodi i krivične, parničke i zakone o stečaju, ali kaže i da je reizbor sudija potpuni fijasko.
"Procena o broju sudija posebno na nivou Beograda je potpuno promašena. Vi danas imate predsednika Ustavnog suda, koji je, uzged budi rečeno, jedno odlično kadrovsko rešenje, koja kaže da oni imaju sedam hiljada predmeta u radu i odlučuju u veću petnaestorice, a znate li kad će sedmohiljaditi predmet da dođe na red? – Za dve decenije. Sa druge strane, tužilaštvo previše osluškuje druge institucije u svom radu, što je nedopustivo. Da pustimo mi sad to da li će neko ovde da procenjuje uz šljivovicu je l' mu malo, il' mu nije malo, to je po stanovištvu evropskih standarda, o kojima mi stalno pričamo i na koje se stalno pozivamo, prosto nezamislivo", kaže on.
Odgovornost je na onima koji su kreirali reformu, odnosno Ministarstvu nedostaje grupa iskusnih stručnjaka koja mudro, a ne brzo reaguje, zaključuje Prelević.
