Izvor: Glas javnosti, 29.Nov.2009, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polemišem i sa televizorom
Kada se Jelena Trivan, tada Marković, pojavila u javnosti u svojstvu portparola Demokratske stanke, mnogi su tvrdili da DS pokušava da njenim isturanjem ispred svojih redova kupi deo mladeži koji su do tada bili politički pasivni. Ispostavilo se, međutim, da su postigli i više od toga. Iza mladog i lepog lica portparolke DS, i njene krhke figure, isplivao je vrstan političar, brzog i bistrog uma, koga je, praktično, nemoguće >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zbuniti. Od tog perioda do danas nije samo uspela da stekne poštovanje kod političkih istomišljenika, već i kod neistomišljenika, pa nije ni čudo što mnogi političari iz suprotnih tabora kažu da bi voleli da upravo ona brani boje njihove stranke.
Jelena Trivan, portparol DS i poslanik u Skupštini Srbije, podseća i da je pre nego što je prihvatila funkciju portparola stranke obavljala ozbiljne državne poslove, od kojih je jedan bio mesto zamenika ministra za ljudska i manjinska prava u periodu od 2000. do 2006. godine, kada je sve praštalo od štrajkova i pobuna na jugu Srbije, u zatvorima, međunacionalnih incidenata...
- Sa toliko političkog iskustva nisam se plašila da preuzmem i funkciju portparola stranke, mada sam znala da je to velika odgovornost. Biti portparol znači biti na udaru i meti javnosti, i to ne samo medija, za sve ono što se stranci sa razlogom ili bez, stavlja na pleća. U tom smislu, znala sam da će narod mene personifikovati kao Demokratsku stranku, mene videti kao osobu za koju vezuju sve što im se sviđa ali još više za ono što im se ne sviđa u vezi sa radom moje stranke. To je težak i odgovoran posao, naročito kada ste u vlasti i kada čitava opozicija nekada i korektno, ali najčešće nekorektno udara sa mnogim pritužbama na vas, a građani sve to vezuju za vaš lik. Zato je ovaj posao užasno težak i na neki način nepravedan jer snosite javnu odgovornost za sve i svašta.
Lična karta
Rođena: U Kosovskoj Mitrovici, 4. aprila 1973. godine.
Obrazovanje: Diplomirani filolog, govori engleski i francuski jezik
Karijera: Narodni poslanik u Skupštini Srbije, član Glavnog odbora DS i portparol stranke.
Porodica: Udata, majka jednog deteta
Psi
Napali su vas psi lutalice. Da li danas imate kućnog ljubimca i da li imate strah od pasa?
- Imala sam kućnog ljubimca. Psa koji je uginuo. Celog života imam psa i ne osećam bes prema psima, već žaljenje što ljudi nisu malo više solidarni i što se to verovatno stalno nekome događa, i što niko ne želi da se time pozabavi. Strah imam. Po prvi put, za nekoga ko ima psa od malih nogu, imama strah od pasa.
Auto
U medijima ste „prozvani“ da vozite skupa automobil, „mini klabmen S“. Kako to komentarišete?
- Mislim da je vrhunac bezočnosti način na koji neko pokušava da diskredituje ljude u politici. Dakle, ja nisam razumela da se meni spočitava da ja uopšte živim bogatim životom, ili da sam bilo šta nelegalno stekla, što imam automobil koji spada u rang prosečnih i koji svaki građanin može da kupi na lizing. Ali, kada to predstavite u javnosti na način da je to neko nelegalno dobio ili ukrao, sama činjenica da mene to pitate, i da ja moram da se branim, jeste sramotna. Ironija je utoliko veća, jer je Srbija postala zemlja užasno bogatih ljudi, da vas neko razvlači po novinama za nešto što se smatra prosečnim standardom. Ali ja sam ponosna što živim prosečnim životom svakog građanina i ako je to što može neko da mi zameri, onda je to u redu.
Da li vas i privatno ljudi zapitkuju ili komentarišu nešto u vezi sa vašim poslom?
- Znate, ja nemam tu mogućnost koju ostali ljudi imaju, a to je da izađem na ulicu i da - ćutim. Bilo da sam sa detetom u parku, prodavnici, taksiju.... moram da pružim informaciju šta će biti sa penzijama, privatizacijama, štrajkovima... Do toga da odgovaram na razne njihove sumnje, strahove, optužbe. Oni retko imaju priliku da uživo razgovaraju sa političarima i koriste tu priliku da kažu sve što ih tišti i pitaju sve što ih zanima. Ja to razumem. Zato uvek strpljivo sve saslušam i odgovorim, iako su to često situacije kada mi nije do politike i posla.
Znači vi ste 24 sata na poslu?
- Da. I kada prođem preko Terazija, pored Agencije za privatizaciju, gde ljudi najčešće protestuju, moram da stanem i da odgovaram na pitanja o kojima ne znam mnogo, za koja ne snosim bas nikakvu odgovornost. Ali kada radite ovaj posao, morate da se tako ponašate i ne smete da glumite bahatost i kažete samo ne znam. LJudi su nesrećni, zbunjeni i traže odgovore ili barem da ih neko sasluša.
Koliko je teško davati odgovore i o nečemu u šta niste upućeni, barem ne tog momenta?
- Najopasnije je kada se, ma šta da radite, ponašate kao da sve znate. Građani su dovoljno razumni da znaju da ne može svako sve da zna, i nemaju poverenja u ljude koji se u sve razumeju i mešaju. Ja nemam problem da kažem ne znam, ali ću pitati. I to i radim. Mnogo mi je teže da odgovaram na pitanja gde se jasno vidi da je neko od mojih kolega, vlada ili vlast ukupno nedovoljno uradila, a mogla je. Negde gde je nekada nepravda očigledna i gde nemam dovoljno argumenta da nešto odbranim. Tada mi je teže, nego kada nešto ne znam.
Da li zbog posla neki put morate da idete i protiv sebe ili protiv svog mišljenja, da ne kažem - principa?
- Ne, nikada ne idem protiv sebe, nego se prosto ljudski osećate loše što niste uradili više.
S kojim kolegama iz drugih stranaka imate najbolje odnose?
- Ostale stranke nemaju tako jasno profilisanu funkciju portparola. U tom smislu, s obzirom na to da sam ujedno i parlamentarac, imam dobru saradnju sa svim mojim kolegama parlamentarcima koji se pojavljuju u medijima ili sa kojima sam često u TV duelima. I kada upitate neke od njih, verujem da će reći da sam uvek korektan saradnik. Nisam ostrašćena. Ostrašćena sam za svoje ideje, ali nisam lično ostrašćena i nemam nikakva problem da sa svojim političkim protivnicima, u parlamentu, popijem kafu i popričamo o svemu.
S kim ne volite da gostujete, od političara, u TV duelima?
- Nemam taj problem. Imam dovoljno iskustva, i nemam problem da se nađem u duelima ni sa ljudima za koje kažu da su najtvrđi protivnici. Jedini problem koji imam je kada vidim da sagovornik nije spreman, i kada vidim da se ne bavi zadatom temom nego politikanstvom. Ne volim da govorim sa ljudima koji ne znaju materiju o kojoj je reč, i ljudima koji znaju da budu prosti.
Ne krijete da imate političke ambicije. Na kom mestu u politici sebe vidite za, recimo, pet ili deset godina?
- Kada kažem da imam političku ambiciju, to ne znači da razmišljam o određenim političkim funkcijama. Politika nije funkcija. Nisam od onih što imaju fiksacije da budu predsednici, premijeri... Ne! Politika je za mene menjanje sveta. Ja sam u nju ušla kao dete iz studentskih protesta. Profesionalno se bavim ljudskim pravima, dakle ne nečim što je naročito popularno, ali što po mom dubokom uverenju, suštinski menja svet nabolje. Na taj način vidim sebe u politici u budućnosti. Da ću biti angažovana, da neću biti građanin koji ne čita novine i nema pojma šta se događa iza njegovog dvorišta. Da li će to biti konkretizovano nekim poslom, ne znam. Nemam takvu viziju, ali sam homo politikus, neko ko oseća društvena zbivanja i želi u njima da učestvuje.
Kako lično doživljavate sve ono što se dešava sa Kosmetom, budući da ste dole rođeni i da se vaša porodica odselila pod pritiskom?
- Drugačija je tipologija ljudi koji su napustili svoju kuću i to ne može niko da spori. To ne važi samo za ljude sa Kosmeta, nego i za sve one koji su zbog ratova morali da odu iz svoje kuće. Oni na drugačiji način imaju neku emocionalnu vezu prema državi i izraženiji patriotski nerv. I to je verovatno isto kod svih koji su morali da napuste svoje domove. Zato me posebno pogađa kada neko zloupotrebljava na jeftin i demagogski način i pitanje Kosova i nesreću tih ljudi.
Da li ste išli da vidite vašu kuću na Kosmetu?
- Naša porodična kuća u Prizrenu je spaljena i moj brat i otac su išli da je vide, da obiđu naše porodične grobnice, ja nisam još uvek bila.
Niste imali vremena ili niste mogli da odete?
- Nisam mogla... Nedavno mi se pružila prilika za to, bila sam pozvana na neki skup i mislila sam da ću ići. Ali, ispostavilo se da taj skup bio takav da je u pitanju bila promocija njihove samoproglašene državnosti, a ja ne želim da učestvujem u tome i odbila sam. Tako da mi je i ta prilika da vidim svoju kuću oduzeta.
Da li se nervirate kada gledate nastupe političara na televiziji, bilo da su vaši ili iz protivničkog tabora?
- A, pa mene često možete videti kako razgovaram sa televizorom! I stalno aktivno pratim i vesti i gostovanje svojih kolega. I užasno me nervira nepravda i kada neko govori neistinu, ali me još više nervira ako sagovornik ne uhvati priliku da na to odgovori. Nervira me i kada neko ima nepravilan tretman u medijima, bilo da je pozicija ili opozicija.
Kako na to (razgovor sa TV-om) reaguju vaši ukućani?
- Kada živite sa nekim kome je život politika, onda vam je to prirodna stvar.
