Izvor: Politika, 27.Jun.2013, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mandat draži od partije
„Podnosim neopozivu ostavku na mesto narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije”, napisao je Milan Marković, bivši ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu na početku rada ovog skupštinskog saziva i otišao iz parlamenta. Pre toga je Demokratskoj stranci, na čijoj listi je izabran, vratio člansku kartu. Nije se slagao sa politikom stranke. Pošteno. Ali malo je onih kao Marković. U svim strankama.
Većina poslanika koja iznenada „otkrije” da se ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slaže sa politikom stranke, a poslednja u nizu u ovom sazivu je Jelena Trivan, mandat ne vraća. Svi tvrde da ostaju u parlamentu da se bore za ono „za šta su me građani izabrali”. Građani, međutim, neretko, nemaju pojma ko je uopšte taj koga su „izabrali”. Prvi put ga vide, kad ovome „proradi savest”, što je logično, jer su glasali za izbornu listu neke partije, na kojoj im je, osim nosioca liste, poznato još najviše desetak kandidata.
Poslanike je praktično izabrala partija. Ona im je dala mandat i ona je, svojevremeno, mogla i da im ga, po zakonu, oduzme. Posle poslednjih izmena zakona, poslanici su isključivi vlasnici mandata i kao takvi, mogu njime da raspolažu kako žele.
Ova izmena uvršćena je u zakon, uprkos upozorenjima, pojedinih stranaka, da će, u našim uslovima, parlament postati pijaca na kojoj će se trgovati mandatima, što će omogućavati i poništavanje volje birača na izborima. Imali smo to u svim prethodnim sazivima, čak i u uslovima kada su postojale blanko ostavke i kada je bilo moguće neposlušnom, oduzeti mandat.
Međutim, vlast, naročito ona sa „tankom” većinom, umela je da se snađe i tada. Uvek je lako usvajana „ostavka” nekoga iz vladajuće koalicije. O opozicionim se ozbiljno debatovalo, da bi se, na kraju, uglavnom našao način da se naprasno osvešćenom ostavi mandat. On bi potom, po savesti naravno, glasao za sve predloge vlasti.
Podsećanja nisu pomogla kod izmene zakona, „to su evropski standardi, a svako neka pazi kakve će ljude stavljati na listu.” Iz DS-a je poručeno da će stranke morati da se uzdaju u moral ljudi koje kandiduju, do novog zakona.
Novi izborni zakon, koji bi rešio problem otimanja stranačkih mandata, bio bi povratak na većinski izborni sistem, gde bi građani glasali za konkretnog čoveka sa imenom i prezimenom, koji bi tada, s punim pravom, mogao da kaže da ga je narod izabrao i da je vlasnik mandata. Ali takvog zakona nema ni na vidiku. Bilo je mnogo predloga iz nevladinog sektora, pomenuti Milan Marković je tri godine neke od tih predloga pokušavao da pretvori u vladine. Nikad nije bilo volje za to. Ni u tadašnjoj vladajućoj koaliciji, niti se mogao postići dogovor sa opozicijom.
Ima predloga izbornih zakona i sada, ali dok ne bude volje za promene, stranke će morati da se uzdaju u moral poslanika, a građani u Boga. Građani imaju bolje šanse.
Mirjana Čekerevac
objavljeno: 28.06.2013.
