Izvor: Politika, 24.Okt.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će građani precrtati glasačke listiće
Umesto apstinencije građani treba da omeđe političko polje i preuzmu pojedine sfere uz pomoć civilnog sektora, kaže Zoran Stojiljković
Dok je u Tunisu na prvim slobodnim izborima velika izlaznost, u Bosni i Hercegovini je više od sto hiljada nevažećih listića samo za izbor članova Predsedništva. Kod nas neki smatraju da je apstinencija demokratski oblik borbe ili upozorenje strankama. Drugi su neodlučni za koga da glasaju, a takvih je sada prema istraživanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko 1,5 miliona. To nije malo, jer će oni odlučiti o pobedniku sledećih izbora. Treći smatraju da se se treba borati sa političarima i ne odustajati od svojih građanskih prava.
„Čini mi se da će na predstojećim izborima u Srbiji pobediti nevažeći listići. I mislim da bi to bilo dobro za Srbiju, da bi to konačno uozbiljilo političku scenu. Ne mislim da je apstinencija pravi izbor, jer apstinencija može da znači nezainteresovanost. Nevažeći listiću su ozbiljna zainteresovanost i ozbiljno nezadovoljstvo. Prosto mi se čini da će tako biti”, rekla je za „Blic” Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u penziji. Istog dana u „Utisku nedelje” na B92 Biljana Srbljanović, pisac, rekla je da ne treba apstinirati jer bi mogle da pobede neke male partije ekstremne orijentacije.
Da veliki broj građana neće izaći na naredne izbore misli i Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike i predsednik Socijaldemokratske partije. „Došlo je do svojevrsne apatije, pa sam ubeđen da veliki broj građana neće ni izaći na naredne izbore.”
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da je očigledno da je stanje duha u narodu takvo da je apstinencija moguća. „To govori da se politička elita smatra nekompetentnom i korumpiranom i izbori bi možda doveli do toga da polovina birača ne izađe. Ideja s neizlaskom je opomena političkim partijama. Pre oko šest meseci dobio sam mejl kojim se poziva na bojkot izbora. Na listićima bi se umesto zaokružene stranke našao Miki Maus. To bi bila takozvana aktivizam tastatura. Buniš se protiv nečega, ali ti se ime ne pojavljuje nigde.”
Međutim, Stojiljković misli da apstinencija nije pravi način građanske borbe. „Političare treba naterati da bolje rade. Civilno polje bi trebalo da ograniči političko. Profesori, mediji, sindikati trebalo bi da rade svoj posao. Jer, političke stranke nisu sposobne da se bave nekim sferama života. Trebalo bi da zahtevamo da kao građani radimo određene stvari, da se omeđi polje politike i da se političari odreknu tolikog dela plena. Ako mogu da slušaju vođe Evropske unije, kada donose neke zakone, na primer o restituciji, mogu da poslušaju i nas građane.”
„Veoma je rašireno mišljenje da će na sledećim izborima biti mnogo nevažećih listića”, potvrđuje Stojiljković. „To se može desiti, jer su ljudi nezadovoljni i frustrirani zbog gubitka Kosova. Ali umesto lika Mikija Mausa, građani uz pomoć organizacija civilnog sektora treba da preuzmu deo posla. To je pravi udarac za stranke i pogodak za građane.”
Đorđe Vuković iz Cesida kaže da je logičan problem mišljenje da je apstinencija glasačka sila. „Kaže se da su izbori uspeli sa jednim glasačem.”
Vuković se pita koliko zaista može da se organizuje apstinencija i kaže da to nema veze sa legitimitetom izbora. „Ne postoji partija nevažećih listića.”
On kaže da je procena da će na izbore izaći oko 3,5 do četiri miliona birača. „Ljudi su se uželeli izbora, ali će svi u predizborno vreme reći da nemaju za koga da glasaju. Nije ništa čudno što su najveći broj razočaranih birača koji tvrde na neće izaći na izbore glasači DS, a zatim i glasači drugih stranaka vladajuće koalicije. Tako je to uvek, najnižu motivaciju imaju glasači vladajućih stranaka.”
„Cela ta priča sa apstinencijom je netačna. U Srbiji ima oko 5,5 miliona birača, jer dosta ljudi živi u inostranstvu iako su prijavljeni ovde. Od toga broja 10 do 15 odsto nikada ne glasa. Čak i u Grčkoj, gde je glasanje obavezno, neki birači ne izlaze na izbore, iako ih kažnjavaju. Gornji limit izlaznosti kod nas je 4,7 – 4,8 miliona, što se dogodilo 2008. godine kada je biran predsednik republike i na birališta izašlo 4,5 miliona ljudi. Mala izlaznost je zabeležena 1992. godine na saveznom nivou, ali to je više bilo pitanje izborne računice”, kaže Vuković.
I. Anojčić
objavljeno: 25.10.2011.
.jpg)
