Izvor: B92, 03.Okt.2014, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vanredni izbori u Bugarskoj
U Bugarskoj se u nedelju održavaju vanredni parlamentarni izbori, a to će biti drugi po redu izbori takve vrste u poslednjih 17 meseci.
Ispitivanje javnog mnjenja predvidja pobedu desničarske partije Gradjani za evropski razvoj Bugarske (GERB) Bojka Borisova.
Drugo mesto mogli bi da zauzmu socijalisti, a treće turska manjinska partija Prava i slobode (MRF).
Borisov je bio premijer Bugarske od 2009. godine do masovnih protesta zbog siromaštva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i visokih cena energenata, zbog kojih je u februaru 2013. godine podneo ostavku, podsetio je AFP.
Na prevremenim izborima u maju 2013, GERB je ponovo odneo pobedu, ali Borisov nije mogao da formira vladu, te su socijalisti i MRF formirali tehnokratski kabinet, na čijem je čelu bio Plamen Orešarski.
Vlada Orešarskog, koja se od prvog danas suočila s demonstracijama, trajala je 14 meseci.
Prema anketama, očekuje se da će GERB u nedelju osvojiti 36-37 odsto glasova, socijalsti 22-23 odsto, a MRF 13 odsto.
Nije izvesno da li će Borisov, u slučaju pobede, moći da formira vladu pošto se predvidja da bi GERB mogao da ima izmedju 98 i 100 mesta u 240-članom parlamentu.
Iz tog razloga, značajnu ulogu bi ovaj put mogle imati i manje partije, medju kojima ekstremno desničarska Ataka, koju podržava oko četiri odsto birača.
Borisov je najavio kao jedinog mogućeg saveznika Reformistički blok, koji bi trebalo da osvoji izmedju 16 i 18 mesta u skupštini.
"U ovom trenutku, ne vidim kako i s kim bismo mogli da formiramo vladu. Ako budemo osvojili 110-115 mesta, naći ću rešenje. U suprotnom, prepustićemo drugima da pokušaju", rekao je Borisov.
Borisov (55), bivši vatrogasac i telohranitelj cara Simeona i komunističkog lidera Todora Živkova, bio je 2005. godine izabran za gradonačelnika Sofije, a naredne godine je osnovao GERB. Tokom tadašnje predizborne kampanje obećao je hapšenja korumpiranih funkcionera i vodja kriminalnih klanova.
Biračka mesta biće otvorena u pet ujutro po srednjoevropskom vremenu, a zatvoriće se u 18 sati.
Bugarska, najsiromašnija članica EU, u kojoj je prosečna mesečna plata oko 400 evra, još nije uspela da se izbori s korupcijom i organizovanim kriminalom, a nužne su i korenite reforme u zdravstvenom, penzijskom i obrazovnom sistemu.
Nedavno sprovedena anketa pokazala je da 69 odsto gradjana smatra da je situacija "nepodnošljiva", a 60 odsto njih ne veruje da će izbori promeniti stvari.
Pored unutrašnjih problema, ukrajinska kriza preti da ugrozi snabdevanje ruskim gasom ove zime, a zbog sukoba u Siriji Bugarsku je zapljusnuo i talas izbeglica, koje tu stižu preko Turske.
"Ko god bude pobedio na izborima treba da zna da će biti pod snažnim pritiskom, kontrolom i kritičkim okom civilnog društva. Ako vlada ne bude ispunila obećanja, ponovo ćemo izaći na ulice", poručila je Jekaterina Damjanova, koja je učestvovala u protestima.
Bugarska ima 7,4 miliona stanovnika, od kojih 76 odsto pravoslavaca i 13 odsto muslimana.
Glavne grane industrije u Bugarskoj su energetika, poljoprivreda i turizam. Sofija ima tesne veze s Moskvom pošto 85 odsto gasa uvozi iz Rusije, njena jedina nuklearna elektrana radi na rusko gorivo, a vlasnik glavne naftne rafinerije je ruska kompanija Lukoil.
Deo gasovoda Južni tok trebalo bi da prodje kroz Bugarsku, ali bugarske vlasti su u junu, pod pritiskom Brisela, suspendovale izgradnju.
