Izvor: Blic, 08.Maj.2009, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ustavne promene vode ka novim izborima

Izmene odredbi Ustava za koje se zalaže lider DS i predsednik Srbije Boris Tadić i započete izmene izbornog zakonodavstva koraci su koji vode u nove izbore. Prema procenama, ove godine ih sigurno neće biti, a vremenski okvir za njihovo raspisivanje zavisi od političke procene i dinamike usvajanja zakona kojima se reformišu izborna pravila.

Usvajanje seta od sedam izbornih zakona, od kojih će deo biti završen do kraja godine, jedan je od preduslova da buduća vlada i parlament >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budu značajno stabilniji nego što je to do sada bio slučaj, prvenstveno jer će se smanjiti mogućnost ucenjivačkog kapaciteta malih stranaka. Otuda je neophodan korak koji prethodi izborima usvajanje novog izbornog zakonodavstva. Dobro upućeni izvori „Blica" iz vrha vlasti navode da je Vlada Srbije često u „pat poziciji" jer male partije neprestano ispostavljaju zahteve koji otežavaju i koče donošenje bitnih odluka, a demokrate „žele toga da se reše".

Drugi korak bile bi izmene odredbi u Ustavu koje najavljuje predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić. Jedna je smanjenje broja poslanika, a što je u skladu i sa novim izbornim zakonodavstvom. Broj poslanika, prema najavama, biće smanjen sa sadašnjih 250 na najmanje 150. Druga izmena, veoma značajna, podrazumeva teritorijalnu reorganizaciju Srbije kako bi se izbegao postojeći asimetrični koncept u kom je Vojvodina praktično jedini definisani region, izuzimajući Kosovo.

Upravo ova izmena Ustava može poslužiti kao osnov za raspisivanje izbora, jer s regionima menja se i struktura vlasti i neophodno je birati nove predstavnike novoformiranih oblasti.

Međutim, za razliku od izbornog zakonodavstva za čije usvajanje je potrebna prosta većina u parlamentu, izmene u Ustavu zahtevaju dvotrećinsku većinu. Demokrate, kako trenutno stvari stoje, teško mogu da obezbede ovu većinu od 167 glasova u Skupštini osim ako na to ne pristanu naprednjaci, LDP i Nova Srbija Velimira Ilića. Prema saznanjima „Blica", međutim, obezbeđivanje dvotrećinske podrške može se izbeći bar u prvom trenutku tako što će isprva biti usvojen zakon o regionalnom razvoju i administrativnim regionima u Srbiji. Kada se ovaj zakon koji će uvesti administrativne regione usvoji, to će biti osnov za istinsku teritorijalnu regionalizaciju za koju je, međutim, neophodna ustavna promena posle referenduma.

Izmene Ustava, kada je reč o broju poslanika, ne povlače neophodnost raspisivanja izbora, ali izbori mogu biti predviđeni ustavnim zakonom za sprovođenje promene Ustava. To zavisi od političke volje, pa u ustavnom zakonu može stajati da će se promene primenjivati po isteku redovnog mandata Skupštine.

Prema nezvaničnim procenama, ukoliko set izbornih zakona bude usvojen do kraja godine, demokrate smatraju da bi prvi pogodan trenutak za nove izbore mogao biti već početkom naredne godine. Tada će Srbija biti stavljena na belu šengensku listu, a što je jedno od ispunjenih obećanja demokrata. Sledeći pogodni termini mogli bi biti mart i maj, jer se očekuje finansijska pomoć EU. Ulazak u izbornu priču zavisi i od toga kako će se Srbija nositi sa ekonomskom krizom.

Marko Blagojević iz CeSID-a kaže da je „smanjenje broja poslanika popularna priča koja je često marketinški potez, ali ako se o takvoj izmeni u Ustavu govori u paketu sa promenom izbornog zakonodavstva, to je ono što daje ozbiljnost čitavoj priči". On smatra da nijedna od parlamentarnih stranaka ne bi trebalo da ima problem da glasa za set izbornih zakona, ali da je promena Ustava daleko komplikovanija. Tako će i odgovori o promeni Ustava zavisiti od toga da li partiji odgovaraju novi izbori.

- Postoji samo jedna partija za koju se sigurno može reći da joj odgovaraju izbori, a to su naprednjaci, i jedna kojoj zasigurno ne odgovaraju, a to su radikali. DSS je nastavio da gubi popularnost, tako da i za njih nisam siguran da bi im izbori išli naruku, ma šta mi iz te partije javno čujemo o tome. Oni gube popularnost u kontinuitetu od 2001. godine. DS sada drži sve ozbiljnije poluge vlasti u rukama. Istina, nije situacija u svakom trenutku laka zbog kompleksne koalicije, ali ne znam koliko je to snažan razlog, jer izbori su uvek rizik. Za manje stranke koje su uvek oko cenzusa izbori su uvek rizik - kaže Blagojević.

Opozicija ne veruje Tadiću

Priču o izmenama Ustava opozicija je dočekala na nož, tvrdeći da se radi o običnom marketinškom triku.

- DSS neće glasati za izmene u Ustavu, a da li će dati glasove za set izbornih zakona, zavisi od toga da li je to zakonodavstvo napravljeno tako da odgovara samo jednoj stranci - kaže za „Blic" šef poslaničke grupe DSS u Skupštini Srbije Miloš Aligrudić.

On kaže da nema potrebe da se bilo šta menja u Ustavu koji je pre dve godine donet konsenzusom, već samo da sadašnja vladajuća koalicija treba konačno da uskladi republičke propise sa Ustavom, što nije učinila.

- Ono što je Boris Tadić priča o izmenama je čist marketinški trik iza kog se krije njegova namera da stvori alibi za moguće izbore - kaže Aligrudić.

Nastavak na Blic...