Izvor: Politika, 24.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba li učestvovati na kosovskim izborima
Ranđel Nojkić: Srbi će glasati u mnogo većem broju nego pre. – Dejan Radenković: Protiv bezuslovnog izlaska na izbore
Predstojeći vanredni izbori za kosovski parlament opet su pred vlasti i političke partije Srbije postavili dilemu da li učestvovati ili ne učestvovati u izbornoj trci koju organizuje Priština. I dok su se predstavnici pokrajinskih odbora većine stranaka odmah izjasnili šta misle o tome, njihove centrale u Beogradu još odmeravaju razloge za izlazak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na ove izbore i protiv toga.
O dilemama i podelama koje opet prete srpskoj političkoj sceni zbog kosovskih izbora za „Politiku” su razgovarali predsednik Pokrajinskog odbora Srpskog pokreta obnove Ranđel Nojkić i zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije Dejan Radenković iz Socijalističke partije Srbije. Obojica su iz centralnog Kosova.
Politika: Mislite li da će ovog puta biti drugačije nego na kosovskim lokalnim izborima pre godinu dana ili na parlamentarnim 2007. i 2004. kada je izašao zanemarljiv broj srpskih birača?
Radenković: Ovo nisu prvi izbori pred koje je dilema da li izaći ili ne. Na prvim izborima najviši državni vrh je pozvao Srbe s Kosova da izađu, ali oni nisu od tih izbora imali nikakav boljitak. Na sledećim izborima stvorena je konfuzija, jedni su bili za za izlazak, drugi protiv, a odluke su uvek donošene u pet minuta do dvanaest, kada se nije moglo mnogo šta učiniti. Kada su u pitanju predstojeći izbori, moj lični stav je da, ako građanima KiM, pre svega Srbima, ti izbori budu suštinski doneli boljitak, rešenje je da se izađe. Ali, to sve treba „uokviriti” u predstojeći dijalog Beograda i Prištine. Ako ni posle izbora ne dođe do boljeg života građana, ako i dalje samo pojedinci i izvesne političke stranke budu imali korist, od tih izbora nema ništa. Ali, još ne znam kakav će biti stav vlade i političkih stranaka. Najviše bih voleo da Srbi s KiM imaju legitimne predstavnike. Mogu g. Nojkića iskreno da pohvalim kao primer kako treba očuvati srpske institucije na KiM. On je očuvao sistem srpske pošte. Kroz te mudre primere treba da koncipiramo šta dalje.
Nojkić: Ovog puta će Srbi na izbore izaći u mnogo većem broju nego na prethodnim. Neću da govorim o prvim izborima, kada su praktično ceo državni vrh i SPC bili za izlazak. Tada smo imali značajan broj poslanika. Nakon toga je došlo do podele. Ali, poslednji lokalni izbori koje je raspisala Priština govore da Srbi sve više pokušavaju da misle svojom glavom i donose samostalne odluke. Umnogome se slažem sa sagovornikom, ali je moje iskustvo malo drugačije. Tačno je da Srbi nisu mogli mnogo šta učine u tim institucijama. Istina je i to da se učešćem u institucijama promenila slika koja je trebalo da bude reper međunarodnoj zajednici za donošenje izvesnih odluka. I to, nažalost, opet zbog nesloge – osim u početku, za vreme koalicije „Povratak”, kada smo imali jasnu politiku i strategiju i suprotstavljali se mnogim nametnutim rešenjima iz Prištine. Recimo, kada su albanski lideri u Skupštini Kosova postavili murale s nacionalnim motivima gde nisu bili motivi Srba, rekli smo da nećemo ni da ulazimo u takvu instituciju. I izašli smo, nas 22 od 120 poslanika, koliko ih je skupština ukupno imala. To je veoma zabrinulo međunarodnu zajednicu. Naš stav je uvažen i murali su uklonjeni.
Politika: Vi ste, dakle, za izlazak na izbore bez obzira šta Beograd kaže, a Vi, g. Radenkoviću, smatrate da Beograd treba da donese odluku koje ćete se svi pridržavati?
Radenković: Nije mi jasno zašto je sagovornik za bezuslovan izlazak. Ja sam protiv bezuslovnog izlaska. Ako će ti izbori doneti bezbednost i atmosferu u kojoj se Srbi na KiM više neće osećati kao građani drugog reda, ja sam za izbore.
Politika: A kako ćete to znati?
Radenković: Znaćemo, zato što dijalog mora da krene što pre i to mora biti jedna od tema. Ako se borba naša 22 poslanika svela na to da li će mural da bude u sali ili ne, a mi dole nemamo bolji život, nema povratka raseljenih, a i oni koji dođu su napadnuti, pitanje je kakva je uloga Srba u kosovskim institucijama. Da li je reč o njihovom sopstvenom interesu ili interesu građana. Pitanje da li treba izaći ili ne je suvo, nedovoljno.
Nojkić: Sagovornik je rekao da je Pošta opstala i to jasno govori da Srbi mogu da postignu rezultate. Neprihvatljivo je da se čeka da vidimo šta će se desiti s razgovorima i da se po tome odlučuje. Pre izbora se razgovori neće desiti. Beograd i te kako može da ima koristi od Srba ako izađu na izbore. Ako, na primer, budu zahtevali da učestvuju u razgovorima i to u timu Prištine, pod uslovom da brane nacionalne, istorijske i kulturne interese Srba. Kada su pre sedam-osam godina bili razgovori Beograda i Prištine, bile su formirane radne grupa, a ja sam bio u timu Prištine za enegetiku. Tada se videlo koliko je to značajno – jedinstveni prištinski tim govori o jednom problemu a onda Srbi iz tog tima govore da ti problemi nisu takvi, nego daju drugu sliku. Tako pomažu Beogradu, jer onda on nema pritisak međunarodne zajednice koja kaže da sputava Srbe da učestvuju i rešavaju svoje probleme. Ako ne izađemo, desiće se kao na prošlim izborima, kada su učestvovali Srbi koji nisu imali podršku Beograda već su zastupali lične interese.
Radenković: Drago mi je da je moj sagovornik priznao da je tu bilo i ličnih interesa. Nije dobro što su Albanci devedesetih godina bojkotovali sve što je bilo srpsko, sve institucije, i priznavali su samo ono što im je odgovaralo. Ali, kako tada nije bilo dobro što Srbi imaju svoje „privatne” Albance, bez podrške naroda, tako ni sada nije dobro kada privremene kosovske instuticije imaju svoje „privatne” Srbe, čiji glas uopšte ne poštuju. Zalažem se da narod podrži svoje legitimne predstavnike.
Nojkić: Da bi se izbegli „privatni” Srbi, odgovornost je na državi. Ako ona pozove na izbore, ako napravi koaliciju, koncepciju učešća na izborima i program, Srbi će imati obaveze prema Beogradu.
Politika: Ako izađete na izbore bez njegovog poziva, da li ćete ipak osećati neku obavezu prema Beogradu?
Nojkić: Naravno. Zato što imam nacionalnu odgovornost. U dva mandata sam bio poslanik u Skupštini Kosova i ostali su tragovi toga, nemam čega da se stidim. Međutim, smatram da Beograd ne bi sada smeo da zastane posle dosadašnjih mudrih poteza. Sve što se dešava poslednjih dana u Prištini – kidanje telefona, ostavka predsednika Sejdiua, raspisivanje izbora – jeste reakcija na odnos Beograda, koji je, veoma racionalno, promenio politiku i to je uplašilo albanske lidere u Prištini. Video sam na prijemu pre nekoliko dana da među njima vlada strah da će Beograd pozvati Srbe na izbore i pokazati kooperativnost. To znači da bi Srbi osvojili značajan broj mandata i tražili da učestvuju u timu Prištine u razgovorima.
Politika: Mislite li, g. Radenkoviću, da bi učešće Srba na izborima zaista bilo korisno za buduće razgovore Beograda i Prištine?
Radenković: Razgovori moraju da počnu što pre. Slažem se da je velika konfuzija u privremnim institucijama na Kosovu od kada je Srbija povukla poslednjih nekoliko poteza. Mudrom politikom smo ih doveli u pat poziciju. U svakom slučaju, Srbi ne smeju da idu u više kolona kao ranije.
Politika: Koliko bi, teorijski, moglo da se osvoji mesta po postojećem izbornom zakonu, po postojećim biračkim spiskovima i kad bi vlast i opozicija u Beogradu pozvali sve Srbe da izađu na izbore?
Nojkić: Između 25 i 30 mesta.
Politika: I to bi mogla da bude nekakva reprezentativna snaga u kosovskom parlamentu?
Nojkić: Kako da ne. Trenutno druga politička snaga u parlamentu u Prištini ima 23 poslanika. Zato ovo pitanje izbora država mora da reši. Problem je, naime, izvesna podela koja je vrlo očigledna na Kosovu, a to je podela na severni deo i na preostali deo. Slažem se da severni deo ima specifičan geografski položaj i to je nešto što je povoljno za Srbe uopšte na KiM, ali rešenja koja su prihvatljiva za sever ne smeju da se nameću svima.
Radenković: Interesi Srba severno od Ibra i interesi Srba koji žive južno od Ibra, na centralnom Kosovu, Pomoravlju, Štrpcu, Metohiji, u direktnoj su suprotnosti. Ako je onaj ko živi južno, u takvim okolnostima kakve su, osuđen da mora da uzme dokument koji je izdala tzv. republika Kosova, ili privremene institucije, da bi mogao da funkcioniše, njega sunarodnik sa severa naziva izdajnikom. Nije. To je neka realnost u kojoj čovek koji živi u takvim okolnostima mora da preživi. Nije on izdajnik, ne možemo tako da se ponašamo prema svom narodu, prema tim ljudima. Verujte, veliki procenat Srba koji žive na severu Kosova i kojima su iza leđa Raška i Kraljevo, ne znaju niti osećaju ono što se dešava južno od Ibra. Ne mogu da osete jer čak i ne idu dole.
Nojkić: Ni lideri ne idu.
Radenković: Ni one koje nazivaju lideri ne idu, ne kreću se u narodu i ne osećaju to. Nisu na zemlji kada iznose političke stavove sa KiM. Oni su u suprotnosti sa stavovima onih koji žive južno.
Nojkić: I ako nekad dođu ovi lideri sa severa, oni traže da dođu Srbi iz centralnog dela da ih uzmu, da ih bezbedno prebace i ponovo vrate nazad.
Politika: Ta podela na sever i jug takođe utiče na odluku da li izaći ili ne?
Nojkić: Tako je. Ali moguće je da se nađe rešenje za sever i jug. Mi Srbi s ove strane Ibra potpuno razumemo situaciju koju imaju Srbi s one strane Ibra. I mi se ne protivimo toj njihovoj lagodnosti. Ona je sasvim normalna i prirodna. Ali, potrebno je da ljudi sa severa shvate i naše realnosti, i naše potrebe. Prema tome, država tu mora da ima odlučan stav, da se realnost i s jedne i s druge strane prihvati. Ne moraju ovi koji žive na severu da izlaze na kosovske izbore i niko od nas nije rekao da oni moraju da se integrišu u institucije Kosova. Ali neka ni oni nama ne govore da šta da radimo, jer mi ne možemo drugačije da živimo.
Politika: Većina primedbi protiv učešća na izborima svodi se na to da bi to predstavljalo priznanje kosovske kosovske nezavisnosti.
Nojkić: Ne, neće to biti sigurno, zato što, ako u svom političkom programu, u svojoj političkoj kampanji kažete „mi ćemo se boriti da Kosovo ne bude nezavisno, mi ćemo u tim institucijama, upravo u takvima kakve jesu, da branimo interese Srbije i srpskog naroda”, ne možete da budete izdajnik. Možete da budete samo čovek koji je bačen tamo među lavove i bori se da opstane da živi i da ostvari interese Srbije. Problem je u tome što mnogi naši ljudi koji su ušli u te institucije tamo, kažu ovako: „Znate, nas interesuje kako da poboljšamo život Srba i da iskoristimo neka sredstva, a to šta će biti, kakav će biti politički efekat i razgovori oko statusa, to nije naše pitanje, to je pitanje Beograda i Prištine, neka se oni bave time”.
Radenković: To su dve različite stvari. Diplomatija je jedno, dijalog o statusu i mnogim pitanjima tek predstoji, ali život ne može da čeka. Srbija nikada neće priznati nezavisno KiM i to nije fraza, to nisu poruke koje se šalju zbog biračkog tela. Jednostavno, moramo da analiziramo sve što je do sada bilo, svaki pogrešan potez i da zajednički donesemo odluku šta je to dobro pre svega za Srbe koji žive na KiM. Koliko smo godina izgubili, toliko smo sada krenuli tim ubrzanim tokom i mislim da ćemo naći konačno rešenje za ono što je prioritet Srbije, da postane ekonomski jaka i stabilna, a onda će očuvati i Srbe na KiM i prava Srba u regionu. Mi kao nacionalno odgovorna država moramo da rešavamo sve probleme naših građana ma gde oni živeli i da doprinosimo stabilnosti u regionu. I kakva god odluka o izborima bila, a relevantni politički faktori u ovoj zemlji će sesti i na osnovu svega...
Nojkić: Samo da ne zakasne.
Radenković: Evo, slažemo se, samo nemojte da to bude u 5 do 12. To je pogubno za Srbe, to je najpogubnije što može da nam se desi. Kakva god da je odluka, ona mora da bude čvrsta.
Nojkić: I pravovremena.
V. Vukasović
B. Baković
objavljeno: 25/10/2010
