Izvor: Politika, 22.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranke brane izborni sistem od eksperata
Kako je moguće menjati zakon o finansiranju stranaka ili zakon o državnoj izbornoj komisiji u izbornoj godini, a ne mogu izborna pravila, pita Đorđe Vuković iz Cesida
Nije realno očekivati da se tokom ove, predizborne godine bitnije promene izborna pravila, ocenio je juče generalni sekretar Skupštine Srbije Veljko Odalović. „Najrealnije da tokom ove godine budu izvršene samo nužne korekcije, a u skladu sa primedbama Evropske komisije. Jer, svaki predlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se izborno zakonodavstvo bitnije promeni mogao bi da bude protumačen kao pokušaj vlasti da izborna pravila promeni prema svojim interesima”, rekao je Odalović na konferenciji o reformi izbornog zakonodavstva u organizaciji Misije OEBS-a u Srbiji i Nacionalnog demokratskog instituta (NDI).
Iako su ovakav stav podržali i predstavnici stranaka koji su prisustvovali skupu, stručnjaci, s druge strane, tvrde da izmena izbornog zakonodavstva zavisi od političke volje i da, ukoliko bi se relevantne političke stranke dogovorile, izborni zakon bi mogao biti promenjen i pre izbora.
„Ako je to tačno, kako onda možete da menjate zakon o finansiranju stranaka ili zakon o državnoj izbornoj komisiji u izbornoj godini, kad je to isto izborno zakonodavstvo. Finansiranje izborne kampanje i izborna administracija su čak važniji od izbornog sistema. Ali kod nas se menja samo ono što nas Evropska unija pritisne da uradimo, a ostalo se gura u ćošak. Tako smo jedina zemlja u Evropi koja još nema jedinstven birački spisak”, rekao je Đorđe Vuković, programski direktor Cesida.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Jovanović takođe smatra da to pravilo nije čvrsto i da ako postoji konsenzus, zakon može da bude usvojen i sada a da i ne važi za sledeće izbore, nego tek za one naredne. „Po onome što se desilo sa nacrtom zakona o lokalnim izborima zaključujem, međutim, da stranke ne žele da se izborni sistem menja. Već dve godine stoji, a da nismo dobili bilo kakve predloge da se nešto popravi ili izmeni i deluje mi da smo uzalud potrošili i vreme i energiju pripremajući ga”, istakao je Jovanović.
Stručnjaci i politički predstavnici imali su i bitno različita mišljenja o tome kako ispraviti nedostatke sadašnjeg izbornog sistema, posebno kad je reč o ukidanju blanko ostavki, pravu stranaka da prilikom određivanja poslanika ne uvažavaju redosled sa izborne liste, kao i o tome da li je mandat isključivo odnos između poslanika i birača, ili tu ima mesta i za posredovanje stranaka.
Zoran Šami, poslanik DSS-a, rekao je da je pitanje redosleda na izbornim listama veoma komplikovano i da se ne može jednostavno rešiti time što bi se stranke morale držati redosleda sa izborne liste, jer oni sa prvih mesta mogu podneti ostavke i time se zapravo opet ne poštuje redosled. Poslanik G17 plus Željko Ivanji rekao je da su na prvim mestima na izbornim listama obično ljudi koji će, ako stranka pobedi, postati ministri ili državni sekretari, pa je normalno da neće ući u Skupštinu, dok je Srđan Miković (DS) postavio pitanje kako onda naterati nekoga ko je na 220. mestu na listi da uopšte učestvuje u izbornoj kampanji.
Docent Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović rekao je da su, osim problema imperativnog mandata i praktično posrednog izbora poslanika koji onda nisu odgovorni biračima, nego partijama, za naš izborni sistem karakteristični još neki nedostaci. Jedan od njih je izrazito fragmentisan sastav parlamenta, što je posledica toga da velike stranke na svojim listama „šlepaju” one koje same ne bi prešle cenzus, a koje potom formiraju svoje poslaničke klubove, što je zapravo prekrajanje izborne volje birača. Drugi problem, koji je takođe posledica toga što stranke određuju ko će ući u skupštinu, jeste izrazita teritorijalna nereprezentativnost parlamenta, u kome stotinak poslanika dolazi iz Beograda i Novog Sada, dok istovremeno više od milion i po građana, uglavnom manjih opština, uopšte nema svog predstavnika u skupštini.
G. N.
objavljeno: 23.03.2011.
