Izvor: Medijski istraživački centar, 27.Mar.2012, 11:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpska izborna trpeza

Pitanja ekonomije, životnog standarda, većih primanja i ekonomskog razvoja centralna su pitanja i za građane Srbije i za političke partije koje učestvuju u kampanji za predstojeće izbore, pokazuje istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid). 
Tribina 'Srpska izborna trpeza' na kojoj će biti predstavljeni rezultati istraživanja Cesida biće održana u petak 30. marta u 17 sati u niškom Media centru. Na tribini će govoriti gradjani Niša, novinari Zoran Marjanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << i Dragan Todorović i programski direktor Cesida Marko Blagojević.
U rangu najvažnijih tema za građane, ali ne i za partije, još su se našla i pitanja smanjenja korupcije, socijalnih programa, ulaganje u zdravstvo i prosvetu, kao i pomoć poljoprivredi.
Kosovo i EU integracije ostaju važne teme za građane Srbije, ali ne i centralne.
Iako 66% građana ne veruje strankama,  izbori su za njih „dužnost“, „mesto na kome se pitaju“, „mesto na kome može doći do promena“. Birači očekuju da će ovogodišnja kampanja biti „prljava“, i da se „niko se neće zaletati u obećanjima“. Istovremeno očekuju da partije ponude bilo kakav plan („makar i mali“) koji su u stanju da ispune i za to podnesu račune.
Istraživanje, koje je imalo za cilj i da ispita kako partije odgovaraju na ključne probleme građana, pokazuje je da je većina relevantnih političkih partija takođe prepoznala pitanja ekonomije i životnog standarda kao ključne. Primetina je i svest predstavnika političkih stranaka o tome koliko loše i siromašno žive građani Srbije, s obzirom na procene da će na ishod izbora prvenstveno uticati trenutno nezadovljstvo građana životnim standardom.
Analiza partijskih programa i rezultati dobijeni dubinskim intervjuima sa predstavnicima partija pokazuju da su ciljevi partija u ovoj oblasti dosta slični, ali da ih razlikuju  praktične politike i rešenja za koje se zalažu.
Tako, na primer, DS vidi inicijativu pojedinca i podsticanje malih i srednjih preduzeća kao motor privrede i privlačenje investicija, SPS se zalaže sa „socijalni tržišni model“ gde će država imati ulogu „korektora“, SNS u nekoliko tačaka razvija svoj ekonomski program ističući efikasnost javnog sektora i odgovorno trošenje novca poreskih obveznika, SRS vidi rešenje u razvoju domaće privrede, dok se DSS zalaže za slobodno tržište, poresku reformu, racionalizaciju javnog sektora, podsticanju ulaganja. LDP nudi konkretna rešenja u vidu smanjenja stope inflacije, nezaposlenosti, smanjenju stope poreza i doprinosa za one koji se prvi put zapošljavaju i one koji rade za iznos prosečne plate i okretanje fondovima EU. URS, uz promociju decentralizacije, kao tri ključne tačke ekonomskog programa ističe smanjenje birokratije, poresku reformu i podršku malim i srednjim preduzećima.
Korupcija je važna tema za stranke opozicije kojima će to biti i jedna od okosnica kampanje . Većina stranaka se zalaže za unapređenje zakonske regulative, kao i za jačanje organa koji se bore protiv korupcije. 
Šta će uticati na ishod ovogodišnjih izbora?
Želja za promenama, nada da će biti bolje i izlazak iz krize motivisaće građane da izađu na izbore, dok će lični interesi i percepcija građana koje stranke mogu realizovati program koji promovišu odlučiti kome će dati svoj glas, zaključak je Cesidovog istraživanja.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od decembra 2011. do februara 2012. godine, a obuhvatilo je razgovor sa građanima kroz 12 fokus grupa, zatim analizu partijskih programa i dubinske intrvjue sa 25 predstavnika partija i marketinških agencija. Pri određivanju uzorka vodilo se računa o regionalnoj zastupljenosti.       

Nastavak na Medijski istraživački centar...