Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Nov.2018, 19:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomirenje advokata ili treći front?
U nedelju 4. novembra u Sava centru Advokatska komora Beograda održaće izbornu skupštinu.“Cilj je da na izbore izađe što veći broj advokata”, kaže za Novi magazin advokatica Zora Dobričanin, koja će biti kandidatkinja za predsednicu AKB.
Kako dodaje, na nove izbore treba da dođu i oni koji su svoje rukovodstvo birali 13. maja i oni koji su to učinili 10. juna, a posebno “oni koji nisu izašli ni na jedne izbore, a kojih je ubedljivo najviše”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
“Advokati nisu odgovorni samo za svoju sudbinu, bez ugledne advokature nema ni kvalitetnog pravosuđa ni pravne sigurnosti. Advokatura je poslednja linija odbrane ljudskih prava, pa tamo gde je advokatura nesložna i gde advokatura funkcioniše u atmosferi neprestanih unutrašnjih gloženja i sukoba, preti opasnost da ljudska prava građana budu ozbiljno ugrožena. Samo jedinstvena advokatura uliva poverenje i građanima i vlastima”, kaže Dobričanin.
Prema njenim rečima, ona kao jedna od organizatorki skupštine 13. maja i kolega Nebojša Perović, kao jedan od organizatora izbora 10. juna, odlučili su da zajedno pozovu sve advokate na novu izbornu skupštinu: “Nije dobro što Jugoslav Tintor i Vladimir Gajić ne mogu ili ne žele da razgovaraju, to ne sme biti prepreka za advokatsko jedinstvo. Niti Gajić ima ‘vlasnički list’ na 10. jun niti Tintor na 13. maj, niti su samo oni na skupštinama izabrani, pa zato smatramo da smo i mi ‘ovlašćeni’ da zajedno pozovemo sve advokate da izađu na izbore i pokažu želju za jedinstvom i prevazilaženjem unutrašnjih sukoba i nesloge.”
Advokati u svom poslu često dolaze u situacije da mire nepomirljive strane, pa je neophodno da te svoje kvalitete upotrebe najpre radi vraćanja ugleda profesiji.
No, ukoliko se njene težnje ne ostvare, advokati Beograda, već podeljeni u dva nepomirljiva tabora, mogu otvoriti i treći front.
Slovačka kvaka
Ukrajinski, bosanski, makedonski i slični scenariji uličnog bunta često služe političarima u Srbiji za zastrašivanje ljudi. Niko od njih, međutim, ne pominje “slovački scenario”, koji će, kako stvari stoje, u dogledno vreme presuditi svima koji se usude da odu na bolovanje.
Nije reč o rigoroznoj kontroli bolovanja, predviđenoj Zakonom o radu i kaznama za zloupotrebu. Nova kvaka je, tvrde pravnici iz sindikata upućeni u rad Socijalno-ekonomskog saveta, u pokušaju da se izmenama Zakona o radu – ili novim zakonom – 2020. ubaci klauzula da prva tri ili prvih pet dana bolovanja ne budu plaćeni! Kao što se radi, primerice, u Slovačkoj.
Naime, već je sada moguće otpustiti zaposlenog koji se ne javi tri dana na posao ili ako se kontrolom utvrdi zloupotreba bolovanja koja, ruku na srce, nije retkost posebno u jeku poljoprivrednih radova. No, to poslodavcima nije dovoljna zaštita, pa traže da se i nekoliko dana opravdanog odsustva zbog bolesti ne plaća.
Suprotan tome je švedski sistem, odnosno zakon koji zaposlenom omogućava da javljanjem poslodavcu dobije nekoliko slobodnih dana. Plaćenih, razume se, bez obzira na to da li je u pitanju kijavica ili nešto drugo.
