Izvor: Politika, 27.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlament najkasnije do 19. juna, vlada do 17. septembra
Pošto je RIK saopštio konačne rezultate izbora, stranke u roku od deset dana treba da predaju spiskove poslanika
Novi saziv Narodne skupštine Srbije mora biti konstituisan najkasnije do 19. juna u ponoć, s obzirom na to da je Republička izborna komisija 20. maja saopštila konačne rezultate parlamentarnih izbora, a od tog trenutka počeo je da teče zakonski rok od 30 dana za održavanje konstitutivne sednice parlamenta. Ukoliko se na konstituisanje skupštine bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čekalo do poslednjeg dana roka, to znači da bi nova vlada morala biti izabrana najkasnije do 17. septembra u ponoć.
Od trenutka kada je RIK saopštio konačne rezultate izbora, počeo je da teče rok od deset dana u kojem su predstavnici lista koje su se izborile za ulazak u parlament dužne da Komisiji dostave spisak poslanika, a koji ističe u petak u ponoć. Do sada, kako kažu u RIKU-u to još nijedna stranka nije uradila, a ako to ne učine do 30. maja, biće pismeno upozorene da su dužne da u naknadnom roku od pet dana ispune svoju obavezu.
U svakom slučaju, parlament mora biti konstituisan do 19. juna u ponoć, a konstituisan je potvrđivanjem dve trećine mandata narodnih poslanika. Na konstitutivnoj sednici, koju saziva predsednik Narodne skupštine iz prethodnih saziva, a predsedava joj najstariji poslanik iz novog saziva, poslanici treba da izaberu predsednika i potpredsednike parlamenta i članove skupštinskih odbora. Ni, Ustav, ni Zakon o izboru narodnih poslanika, ni Poslovnik o radu parlamenta nigde ne pominju rok u kome predsednik skupštine mora biti izabran, pa bi, praktično, na izbor prvog parlamentarca mogli da čekamo i do septembra.
Sličnu situaciju smo imali posle prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, održanih 21. januara. Tada je konstitutivna sednica zakazana za 14. februar, samo šest dana pre isteka zakonskog roka. Međutim, na toj sednici su samo verifikovani mandati da bi potom bila prekinuta i nastavljena tek 7. maja. Jednostavno, nije bilo dogovora o formiranju vlade, pa nije bilo moguće izabrati predsednika parlamenta, jer ta funkcija uvek ide u paketu sa vladom. Da je tako, pokazalo se baš prošle godine, kada je posle celonoćne sednice, takoreći u zoru, u 2.21 sati 8. maja za predsednika skupštine izabran Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, glasovima SRS-a DSS–NS-a i SPS-a, da bi, samo šest dana kasnije, kada su DS, G17 plus i DSS–NS postigli dogovor o formiranju vlade, Nikolić podneo ostavku, ali tek kada je 126 poslanika pismeno podnelo zahtev za njegovo razrešenje, da bi tu funkciju, u skladu sa koalicionim partnerima u vladi, dobila Demokratska stranka. Među potpisnicima zahteva, bili su i poslanici DSS–NS-a.
Bez predsednika parlamenta malo toga može da se uradi, tako je, na primer, nemoguće konstituisati skupštinska radna tela, sve i da se odredi njihov sastav, jer konstitutivnu sednicu odbora može da zakaže samo predsednik parlamenta.
Kad bi mogla biti zakazana konstitutivna sednica novoizabranog saziva Narodne skupštine Srbije, teško je prognozirati. Ukoliko bi parlament, ipak, bio konstituisan poslednjeg dana roka, a ne bude dogovora o izvršnoj vlasti, Ustav ostavlja rok od 90 dana za formiranje vlade, a on bi, u ovom slučaju, istekao 17. juna u ponoć. Prema Ustavu, ako vladu ne bismo dobili do tog roka, parlament se raspušta i raspisuju se izbori. Samo da podsetimo, sadašnju vladu, dobili smo prošle godine dvadeset minuta pre isticanja ustavnog roka, 15. maja u 23 sata i 40 minuta.
M. Čekerevac
[objavljeno: 28/05/2008.]
