Izvor: B92, 21.Dec.2010, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odmeravanje snaga odlaže pregovore
Beograd -- Teško da će iko sesti za pregovarački sto sa Tačijem dok postoje optužbe navedene u izveštaju Dika Martija, kaže Dragan Simić, profesor FPN, piše "Politika".
Prvobitna najava da će prva runda razgovora Beograda i Prištine biti održana u Briselu 18. decembra je "pala u vodu".
Izveštaj Dika Martija, izvestioca Saveta Evrope, izazvao je velike polemike o kredibilitetu čoveka koji je trebalo da predvodi kosovsku delegaciju.
Ako se uzme >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u obzir da se izbori, zbog brojnih neregularnosti, ponavljaju 9. januara i da je Tači juče najavio da će vladu formirati krajem sledećeg meseca, kao i to da će Parlamentarna skupština SE 25. januara raspravljati o izveštaju koji optužuje Tačija za trgovinu organima, narkoticima i oružjem, jasno je da razgovori ne mogu da počnu pre februara iduće godine, piše „Politika".
„Glavni pregovarač Prištine, koji bi trebalo da potpiše neki budući sporazum sa Beogradom toliko je diskreditovan da se postavlja pitanje da li u ovom trenutku ima smisla počinjati pregovore i to upravo sa njim”, smatra Nikola Jovanović, urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija” i dodaje da bi u ovom momentu trebalo usmeriti sve napore kako bi se videlo koje su moguće pravne, krivične i političke konsekvence tog izveštaja.
U svakom slučaju, ulazimo u fazu iščekivanja. Dragan Simić, profesor međunarodnih odnosa na FPN-u, kaže da je „teško da će iko sesti za pregovarački sto sa Tačijem dok postoji takva optužba, koja s velikom verovatnoćom govori da izneti argumenti stoje”.
Nasuprot ovakvim mišljenjima, Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, misli da je, iako je izveštaj stvorio neprijatnu atmosferu u vezi sa Tačijevom političkom budućnošću, jasno da će on biti postavljen za premijera, i da će, pošto nema predsednika Kosova, on biti taj koji će početi dijalog.
Jedino, ukoliko bi izveštaj doveo do procesuiranja, onda bi, prema Janjićevim rečima, Tači podelio Haradinajevu sudbinu, a „onaj ko je u zatvoru ne može da predvodi delegaciju”.
Aktuelnoj raspravi da li pojavljivanje izveštaja u ovom momentu predstavlja interes Brisela u borbi za dominaciju nad Vašingtonom, kad je reč o Kosovu, pridružio se i Tači, tvrdeći da je Marti deo „kluba protiv nezavisnosti Kosova”.
Upitan da li u međunarodnim krugovima postoji plan za njegovo eliminisanje iz politike, Tači je izjavio za prištinsku štampu da ima odličnu saradnju sa međunarodnom zajednicom i da su optužbe protiv njega „uperene protiv SAD i drugih međunarodnih prijatelja”.
Kad je reč o odnosima SAD i EU u senci izveštaja o Tačiju, Simić ocenjuje da je došlo „do određene kolizije i napetosti”, ali da treba sačekati da se istražni postupak odvije do kraja, da se javno mnjenje i nadležne instance suoče sa novim nepobitnim dokazima.
„Tači jeste štićenik jedne američke administracije, svakako ne ove, tako da lično ne verujem da pred takvim dokazima bilo ko u Vašingtonu, pogotovu u administraciji predsednika Obame, hoće da zaustavlja ovo”, kaže on.
Janjić pretpostavlja da je Marti „inicijalnu podršku dobio od jedne od zemalja koja ne podržava punim srcem nezavisnost Kosova, recimo Italije ili Španije”, ali pretpostavlja da će na kraju doći do približavanja stavova EU i SAD i da u skupštini SE neće biti velikih raskola.
Da je Amerika namerila da zataška ceo slučaj, smatra i analitičar Obrad Kesić, objašnjavajući da će SAD i Velika Britanija, zbog vlastitih interesa zamrznuti celu priču i neće dozvoliti da ubrzo dođe do istrage, s obzirom na to da im je Tači potreban kao pregovarač.
„Ovo je od vremena direktnih sukoba definitivno najveća kriza za američku spoljnu politiku u vezi sa Kosmetom. U odnosu sa EU, SAD će imati sve više problema zato što zastupa nešto što je neodbranjivo, odnosno žele da zataškaju ceo slučaj. Veliki deo članica EU će to teško da prihvati, pogotovo što istovremeno guraju politiku da Beograd mora da sarađuje sa Tribunalom u Hagu”, zaključuje Kesić.
