Izvor: Kurir, 11.Jul.2010, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LJUBE SE U USTA
Naš narod, bez ikakvih diskriminatorskih namera, čini mi se, ima pamćenje kao zlatna ribica. Ona jadna pamti samo poslednje dve sekunde i njoj je uvek lepo. Pliva ukrug u onom svom malom, loptastom akvarijumu i obraduje se svaki put. „Gle, kućica, jao što je lepa“, „Gle, kućica, jao što je lepa“... To je veoma plodno tle da nam političari iznova i iznova serviraju razne bajke kao novu politiku.
Džaba izbori kad mi ne pamtimo ni kako smo živeli dok ovi nisu došli >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na vlast, ni zašto nisu prošli oni što su pre njih bili na vlasti, ni šta je ko obećao... Ništa ne pamtimo, a u sve se razumemo i imamo stav. Navijački. Mnogi na izborima glasaju za „E ako im je rekao. I ja bih.“ Ima i onih koji popunjavaju izborni listić kao tiket za kladionicu. Uvek se klade na onog koji ima najveću šansu da pobedi.
Kao fotograf u onom našem ratnom filmu, kad dolazi nova vojska, Titovu sliku iz izloga zameni Dražinom i izađe na ulicu sa već spremljenim poslužavnikom: „Kafica i rakijica za oslobodioce“.
Kad sam bio mali, mislio sam da je glavni mafijaš tu neki baja, kavgadžija iz kraja. Uzimao nam je klikere, užinu, tu i tamo pokoji dinar. Kasnije sam uvideo da postoji i starija organizovana grupa omanjih tipova koja njega maltretira, uzima mu sličice. Tada sam pomislio „e to je mafija, oni su glavni“. Vremenom sam spoznavao da postoje ozbiljnije i ozbiljnije „mafijaške“ grupe, doživljavao sam ih kao glavne u ulici, kraju, gradu... Od njih svi strepe, plaćaju im, na neki način, zaštitu i na neki način je dobijaju, ili ne. Ponekad neko bude kažnjen. Mafija je to.
Dok ih jednog dana nije pokupila policija. Onda sam ukapirao da je glavni baja u kraju u stvari država, odnosno vlast. Oni određuju ko će koliko da se pruži, ko će koliko poreza da plati, ako neko zabrlja, biva kažnjen, a bogami i nekakvu zaštitu pružaju.
Čitam novine pa vidim bela mafija, putarska mafija, fudbalska mafija, ptičarska mafija, građevinarska mafija, carinska mafija... Pravi privredni registar plus nastavak „mafija“. Ispada samo da su pravi mafijaši, kao što su oni Zemunci, Šarići i Surčinci, dobili nelojalnu konkurenciju. Što im, recimo, onaj zaštitnik prava, što me nešto prozivao, ne organizuje radničke sportske igre u Čanju? Mislim, mafijaške sportske igre, pa da se vidi ko je najbolji u povlačenju konopa, udaranju reketa i bacanju pikada. Da se zna koja je mafija glavna.
Ovakvo stanje me mnogo podseća na trku u naoružavanju. U jednom trenutku je bilo nuklearnog oružja da se osam puta uništi zemaljska kugla, ma koliko bilo besmisleno da se uništava drugi, a pogotovu treći put. Naša zemlja je bogata rudama i hidroenergetskim potencijalom, a najviše ima mafije. Ima je za barem 10 ovakvih zemalja na čijem čelu je premijer koji je objavio izlazak iz krize dok zemlje poput Nemačke i Amerike i dalje tonu.
Naš vrli predsednik nedavno je zavapio u medijima: „Nije tačno da su svi političari korumpirani, lopovi ili kriminalci“. Slažem se. Mnogi od njih imaju svoje mafijaše. Ko za koga radi u ukupnom plasmanu, nije ni bitno. Jedino me zbunjuje da li ovde mafija ima svoju državu ili država svoju mafiju. Jedno je sigurno. Većina naših ministara i drugih (zaslužnih) članova naše vlade, kad se sretnu, ljube se u usta. Ne iz međusobne ljubavi, već zato što nemaju obraz.
Možemo mi da mislimo da je olinjali roker budala, da je izvetreo, pobrkao lončiće... Ali napisao je odličan stih koji mi se uklapa u kolumnu:
„Neću da budem član mafije!“
