Izvor: Politika, 06.Feb.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kosovo – kakav haos

Imajući u vidu bujicu loših vesti koje nedeljama pristižu s Kosova, jedini put napred je ponovni pokušaj međunarodne zajednice da ostvari političko rešenje, ovoga puta direktno s Beogradom

Iako je zima i period je kada se uglavnom ništa značajno ne dešava, s Kosova su tokom poslednjih nedelja pristizale jedna za drugom samo loše vesti. Najpre su izbori imali toliko nepravilnosti i prevara da je bilo potrebno ponoviti ih kako bi se situacija popravila. Potom je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usledio izveštaj Saveta Evrope (SE) s tvrdnjama da je kosovsko vođstvo bilo umešano u trgovinu organima i ljudima u periodu između 1999. i 2000.

Ovaj izveštaj je propraćen još jednim izveštajem SE u kojem se Kosovo kritikuje za propust da zaštiti svedoke ratnih zločina. Evropske i američke pristalice nezavisnosti Kosova se optužuje da su ova pitanja prevideli zarad političke stabilnosti. Kao vrhunac svega, političko vođstvo Kosova je pokušalo da diskredituje švajcarskog istražioca koji je autor izveštaja o trgovini ljudima etiketirajući izveštaj kao propagandu nalik nacističkoj i da sprovede ono što je u „Vašington postu” opisano kao „lov na veštice” protiv Albanaca koji su pomagali istragu.

Sve ovo se dešava u trenutku kada Evropska unija i UN spremno iščekuju da aktivno učestvuju u omogućavanju razgovora između Beograda i Prištine koji će, kako se neki nadaju, dovesti do pregovora i eventualnog dogovora oko preostalih političkih pitanja koja blokiraju napredak Kosova. Manje od 40 odsto članica UN je priznalo nezavisnost Kosova, i pored nedavne odluke Katara (73. zemlja) da to učini. Pet članica EU istrajno odbijaju da priznaju nezavisnost. Potpuno je jasno da će Kosovo u februaru dočekati treću godišnjicu sopstvenog proglašenja nezavisnosti kao još uvek nedovršena država. Takođe se čini verovatnim i da će taj dan dočekati bez vlade ili s vladom ozbiljno oslabljenom stalnim optužbama za korupciju i izbornu prevaru, sa skrpljenom koalicijom koja možda neće uspeti da preživi izglasavanje o nepoverenju i vođstvom koje će tek nekoliko zemalja, uključujući i pri„jatelje”, biti voljne da prihvate. U ovim uslovima, pregovori o bitnim pitanjima verovatno neće biti plodonosni, ukoliko do njih uopšte dođe.

Kako je do svega ovoga uopšte došlo? Pojavljuju se četiri razloga: odluka zemalja kvinte da krenu s jednostranim proglašenjem nezavisnosti bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, te da potom pokušaju da gurnu UN po strani; efikasnost srpske diplomatije da dovede u pitanje proglašenje nezavisnosti i da spreči dalji talas priznavanja; odbijanje tvrdolinijaša među pristalicama nezavisnosti naročito SAD i Velike Britanije da prihvate bilo kakav vid kompromisa s Beogradom, dok su istovremeno podržali napore Prištine da primoraju kosovske Srbe na prihvatanje situacije; i strategija SAD i EU da dok upravljaju i Unmikom i Euleksom udovolje kosovskim Albancima s ciljem održavanja kon„trole” i stabilnosti.

„Nezavisnom” Kosovu je bilo dopušteno da dođe na svet sa ogromnim problemima političkim, ekonomskim i kriminalnim  koji su gurnuti pod tepih dok su se zemlje kvinte usmerile na pokušaje vršenja pritiska na Srbiju kako bi ona jednostavno odustala od svog prava na teritoriju.

Bilo bi isuviše jednostavno reći da su napori SAD i EU da nametnu željeni ishod za Kosovo rezultovali neželjenim ishodom. No, pravo pitanje sada je kako krenuti napred s Kosovom koje ne samo da je nepotpuno, već će verovatno takvo i ostati na neodređeno vreme, bez političkog dogovora koji bi bio prihvatljiv za obe strane i bez tutorstva međunarodne zajednice za još dugi niz godina. Čini se da postoji samo jedan način da međunarodna zajednica još jednom pokuša da ostvari političko rešenje, ovaj put direktno s Beogradom. Kosovski Albanci ne mogu zadržati svoj krajnji cilj u potencijalnim istinskim pregovorima ukoliko nastave sa maksimalističkim zahtevima za celim Kosovom, pod njihovim uslovima. Zaista, njihovi napori da iskoriste izazivanje nestabilnosti na Kosovu ili u regionu, kao sredstvo za ucenjivanje prilikom potencijalnih pregovora, moraju biti oštro ograničeni. Šestočlana Kontakt grupa sačinjena od zemalja kvinte: SAD, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Francuske, uz Rusiju tre–bala bi da sarađuje s Beogradom u nalaženju političkog rešenja koje prihvata nezavisnost Kosova kao činjenicu, ali i koje priznaje srpske interese, uključujući ekonomiju i trgovinu, kao i pitanja vis-à-vis Crkve i srpske većine na severu. Ovaj haos, kakav je Kosovo postalo, zahteva novi pristup kako bi se otpočelo s raščišćavanjem.

*Bivši američki diplomata i predstavnik mirovnih snaga UN. Delovao je kao deo američkih napora za rešavanje sukoba u Angoli, Južnoj Africi i Sudanu, te kao direktor Interameričkih poslova Nacionalnog saveta za bezbednost. Galuči je takođe član Savetodavnog odbora fonda TransConflict. Radio je kao regionalni predstavnik UN u Mitrovici, na Kosovu, od jula 2005. do oktobra 2008.

Džerard Galuči

objavljeno: 07.02.2011

Nastavak na Politika...