Izvor: Vostok.rs, 18.Sep.2011, 21:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori u Letoniji: put ka saglasnosti i razumevanju
18.09.2011. -
Parlamentarni izbori u Letoniji su doneli pobedu političkom udruženju „Centar saglasnosti", koje se bori za prava ruskojezičnog stanovništva zemlje.
Za 20 godina nezavisnosti Letonije na parlamentarnim izborima još nijednom nije pobeđivala politička organizacija koja brani interese stanovništva za koje je ruski jezik maternji. A to je oko 2 miliona ljudi, ili 44% stanovništva. Većinu glasova „Centar saglasnosti" je dobio u glavnom gradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Letonije i na istoku zemlje, na granici sa Rusijom. Neki politikolozi su uvereni da je moglo biti i više dobijenih glasova, kada bi učestvovalo 350 hiljada ruskofonskih stanovnika Letonije koji imaju status „nedržavljana", pa i nemaju pravo glasa.
Borba Ušakova i njegovih pristalica sa strankama koje su poznate po svom rusofobskom ponašanju je bila veoma teška. Uoči izbora na Letonskom radiju Ušakov i predstavnik Nacionalnog saveza Gajdnis Berzinjš su stupili u polemiku o mogućnostima prelaska školskog obrazovanja na letonski jezik. Ušakov je rekao da je to „svinjarija". Berzinjš nije ostao dužan i rekao: „To što ste vi nazvali svinjarijom podržalo je 120 hiljada državljana Letonije". Ali Ušakov je odgovorio: „Zato što ih vi na to terate". Taj dijalog političara je prava ilustracija toga šta se danas dešava u Letoniji. Nil Ušakov je kategorički protivnik kršenja prava „nedržavljana", koje nacionalističke partije nazivaju „okupatorima".
„Centar saglasnosti" se od 2005.godine zalaže za međunacionalni dijalog i uzajamno razumevanje Letonaca i Rusa, koji stalno borave u toj zemlji" – rekla je za Glas Rusije naučni saradnik Instituta zemalja ZND Jekaterina Šibajeva:
To što „Centar saglasnosti" u svom programu ima tačke o građenju nacionalnog dijaloga je pozitivno. Zašto? U Letoniji postoje faktički dve zajednice – letonska i ruska. I meni se čini da su sposobne na opstanak samo one stranke koje posvećuju pažnju i jednima i drugima. Odnosno, pitanje balansa između prava jednih i prava drugih, poštovanje prava i jednih i drugih – to je ono što moraju da rešavaju vladajuće stranke u Letoniji. Jer ako se na kormilu nađu ili jedne ili druge nacionalističke snage, onda će druga strana ostati nezadovoljna. Zato „Centar saglasnosti" ima šansu da pokuša da pomiri dve velike nacionalne zajednice, koje postoje u Letoniji i koje su u sadašnje vreme veoma razdvojene.
I pored većine glasova, „Centar saglasnosti" može da ostane u opoziciji i da ne uđe u novu vladu. Jer letonske partije, uplašene uspehom ujedinjenja Rusa, već su počele da formiraju koaliciju. I može biti da će upravo to mobilizirati krajnje nacionalističke snage republike, koje su protiv izjednačenja prava Letonaca i Rusa.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
