Izvor: S media, 17.Maj.2010, 12:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Home! Sweet home!
Rezultati istraživanja u Americi pokazuju da 25 miliona odraslih živi sa svojim roditeljima, a više od 50 odsto njih imalo je probleme sa plaćanjem računa dok je živelo samostalno. Prvi, veliki povratak odraslih-mladih ljudi u roditeljske domove zabeležen je u Italiji i Španiji, da bi se ubrzo epidemija proširila na ceo svet. Ogroman broj mladih nije uspeo da se izbori sa kreditima, rešavanjem stambenog pitanja, gubitkom posla, pa se ponovo vratio kod roditelja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Istraživanje iz 2003. godine, koje su sproveli stručnjaci okupljeni oko Centra za proučavanje alternativa, pokazalo je da u Srbiji vlada groznica produžene adolescencije.
Rezultati istraživanja su pokazali da 63 odsto mladih, uzrasta od 16 do 35 godina, živi kod roditelja, a čak 56 odsto potpuno je finansijski zavisno od roditelja.
Svaka druga porodica mladih živi u roditeljskom domaćinstvu. Kao najčešći razlozi navode se finansijska kriza, emotivna vezanost i teško nalaženje posla.
Profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Smiljka Tomanović, za Radio S kaže da je u teorijskom i istraživačkom smislu, postalo jako teško odrediti kada je neka osoba prešla u odraslost.
“Markeri ili obeležja odraslosti više nisu validni. Period odraslosti može da se završi ostvarenjem sva četiri ključna životna događaja: napuštanje roditeljskog doma, zasnivanje sopstvene porodice, završavanje školovanja i zapošljavanje. Neki od ovih događaja može i da izostane. Sada se najčešće ovi događaji dešavaju tokom celog perioda druge decenije života mlade osobe, pa čak i tokom treće decenije ili njene polovine. U tom smislu se govori o periodu produžene adolescencije.”
Psiholog Zoran Mušterović, za Radio S objašnjava psihološku stranu ove pojave.
“Produžena adolescencija, za koju se sa razlogom tako kaže, predstavlja ostajanje u jednoj dozi nesamostalnosti. To je nešto što ne doprinosi dovoljno dobro razvoju mladih ljudi. U pshihološkom smislu bilo bi bolje da to traje kraće, da se mladi ljudi odvoje kako bi izabrali svoju profesiju, svoj način života, da formiraju i imaju uslova za takve stvari“, kaže Musterović i dodaje:
“Ono što je važan faktor, kod ove pojave, da naše društvo tj. porodica ima elemente modernog, a i tradicionalnog, odnosno da ima tu sklonost da više generacija živi zajedno. Nažalost, taj model se nije prevazišao.”
Tomanović napominje da sama strukturalna obeležja savremenih, razvijenih društava, utiču i na neki način prinuđavaju mlade osobe da se stalno doškolovavaju, da ne mogu da ostvare sigurnu ekonomsku nezavisnost i kvalitetno formalno zaposlenje zbog neizvesnosti tržišta rada.
“Zbog ovih neizvesnosti, povratka na školovanje, gubitka posla, napuštanja zajedničkog života sa partnerom, mladi se vraćaju roditeljskom domaćinstvu, što je ranije bilo nezamislivo.”
Postoje realni razlozi zbog kojih je ova pojava sve učestalija, tvrdi Musterović.
“Postoje psihološki razlozi za ovu pojavu, ljudi se u kriznim situacijama vraćaju nekim bliskim ljudima, koji su im emotivno potrebni kao potpora, da bi izašli iz kriznog perioda u kom se nalaze.”
U Srbiji su, naročito u socijalističkom periodu, sistemski mehanizmi obezbeđivali prilično dobar prelaz sa školovanja na zaposlenje i prilikom zanivanja porodice - stambeno obezbeđenje, kaže profesorka sociologije Smiljka Tomanović:
“Kada su se ta država, kao i njeni sistemi zaštite urušili, tada su mladi postali zavisniji od svih resursa koje roditelji mogu i moraju da im pruže, jer nema ko drugi. Država nije razvila mehanizme kojim bi to kompenzirala- preko razvijenog sistema stipendiranja, kredita za obrazovanje i povoljnih stambenih kredita. Mladi su tu svoju tranziciju odrastanja produžili do sredine, pa čak i do kraja tridesetih godina svog života. U tom smislu, govorimo o produženoj mladosti kod nas”.
Sa druge strane, Musterović kaže da se krivica ne može prebaciti na mlade ljude.
“Obrasci našeg ponašanja, naše porodice su da svi žive zajedno i da je to jedna pouzdanost i sigurnost u nekim lošim vremenima. Mi nikako da pređemo u neka sigurnija i stabilnija vremena, to je i doprinelo da se ovaj obrazac produži - duže nego što je dobro.”
Dobro razmislite i činite sve, kako bi bolja vremena nastupila što pre, ili - sedeći kod roditelja i čekajući neke bolje dane, dopustite da vam život jednostavno prođe. Izbor je samo vaš.
Srđan Žikić
.jpg)
