Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Dec.2011, 15:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ekonomisti: Građane čeka teška 2012. godina

BEOGRAD -

Građane Srbije čeka veoma teška 2012. godina, a puno toga će, kada je reč o ekonomskoj situaciji u zemlji, zavisiti od dešavanja u evrozoni, poručili su danas stručnjaci Ekonomskog instituta.

Ekonomista Stojan Stamenković izjavio je da se, paralelno sa krizom u evrozoni, u Srbiji sredinom naredne godine održavaju i izbori, a poznato je iz ranijeg perioda da "se pola godine pre izbora ekonomska politika ne menja i ne ispravlja sistem".

"Čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i da se izbori održe u ovom mesecu, mi nećemo imati mnogo bolji život nego 2011", rekao je Stamenković, iznoseći svoju procenu da će bruto domaći proizvod u ovoj godini najverovatnije dostići svega 1,5 odsto.

Podsećanja radi, prema poslednjoj proceni MMF-a, iznetoj nakon dogovorenog stend baj aranžmana iz predostrožnosti, Srbija bi trebalo da ovu godinu završi sa privrednim rastom od dva odsto.

On je naveo da sve to zajedno sa revidiranom prognoziranom stopom rasta za narednu godinu sa tri na 1,5 odsto dovodi do zaključka da će biti "stvoreni problemi u fiskalnoj sferi".

Predsednik Ekonomskog instituta Aleksandar Vlahović takođe smatra da će 2012. biti "jako teška godina, a kakva će biti odgovornost vlade, više ćemo saznati kada budemo videli budžet za narednu godinu".

Prema njegovom mišljenju izbori neće uticati na politiku vlade, a treba imati u vidu i da postoje fiskalna ograničenja koja se poštuju.

Vlahović: Prostora za dodatne fiskalne uštede više nema

Po njegovom uverenju, jedino je moguće da će morati da se redefiniše pravilo o učešću javnog duga u BDP-u zemlje.

Vlahović smatra i da, uprkos populističkim izjavama, mora da se konačno krene u strukturne reforme javnog sektora, ističući i da prostora za dodatne fiskalne uštede više nema. Delimična privatizacija javnih preduzeća i reforma penzionog osiguranja, dve su ključna poteza koje je Vlahović naveo.

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik ocenio je da je dobro to što srpska privreda ima "štit, od onoga što se dešava, a to je dogovoreni program sa MMF".

Međutim, ukazao je, to je samo deo tog štita, koji čine kako eksterne rezerve države, tako i obezbeđene rezerve budžeta.

On je naveo da je iz iskustva malih zemalja, Slovačke i Malte, zaključio da male zemlje uvek imaju šansu, čak i ako veće zemlje u njihovom okruženju beleže slabiji rast. Srbija ima dobre ekonomske politike, može da bude takva, ali to je teško ostvarivo u narednoj godini, jer nema kritične mase odgovarajućih strukturnih reformi koje bi omogućile da se to desi", ocenio je Lisovolik.

I on je, kao i ostali sagovornici, izrazio bojazan da postoji mogućnost da javni dug probije ključnu granicu od 45 odsto BDP-a, a postoje i dodatni fiskalni rizici, koje može da prouzrokuje nedavno donet Zakon o javno- privatnim partnerstvima. On je naveo i da je program dogovoren sa Vladom predvideo i davanje prava Ministarstvu finansija da uloži veto na fiskalno neodgovorne projekte javno- privatnog partnerstva.

U prilog svemu navedenom govore i danas izneti podaci iz najnovijeg broja "Markroekonomskih analiza i trendova" da privredna aktivnost i industrijska proizvodnja opadaju, a promet u trgovinama je ispod prošlogodišnje proseka.

Takođe stagnira i trgovinski deficit, a opao je i broj zaposlenih.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

S media: Sledeća godina biće još teža

RTS: Građane čeka teška godina