Izvor: Politika, 19.Sep.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragoceni neopredeljeni
Neopredeljeni birači su razočarani i partije ih najlakše mogu privući pozitivnom kampanjom i kredibilnim obećanjima
Pridobijanje neopredeljenih birača smatra se velikom veštinom i uspehom stranke koja to postigne. Prema poslednjim istraživanjima, neopredeljenih je čak 40 odsto, pa nije ni čudo što se stranke otimaju za njihove glasove.
Marko Blagojević, programski direktor Cesida, kaže da je pred izbore vrlo teško predvideti za koga će neopredeljeni glasati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer to zavisi od mnogo faktora. „Majski izbori su sve srušili. Istraživanja su pokazala da će Srpska radikalna stranka dobiti više glasova, a dogodilo se da oko 400.000 njihovih birača nije izašlo na izbore. To se dogodilo jer je Demokratska stranka u poslednjoj nedelji imala adute kao što su sporazum o pridruživanju, vizna liberalizacija, ugovor sa italijanskim Fijatom" Birači radikala su dali šansu DS-u tako što nisu glasali. Partije bi trebalo da motivišu birače da izađu na izbore i ne trebalo da prave negativne kampanje.”
Blagojević kaže da bez obzira na birački spisak u kome je oko 6,5 miliona, u Srbiji ima oko pet miliona glasača. „Oko milion ljudi živi van mesta prebivališta, ima ih u inostranstvu a deset odsto je apolitično, što je manje nego u drugim zemljama, gde ih je oko 20 odsto. Velike stranke, u svakom trenutku, imaju raspoloživi partijski potencijal u tih pet miliona. Ali, može da se dogodi da se njihovi birači u poslednjem trenutku opredele za drugu stranku ili da ne glasaju. Postoje preletači ili oni koji nisu čvrsto opredeljeni i oni mogu da glasaju i za ideološki udaljene partije. Ali, ni partije nisu striktno opredeljene. Na primer, deklarišu se kao konzervativne, a ekonomija im je levičarska jer drugačije ne mogu da dobiju izbore. Čvrsto opredeljeni uvek izlaze i znaju za koga će glasati. Postoji i srednje plitka podrška a primer za to je ’fenomen Karić’ kada su radikali bili na šteti jer je on pokupio i njihove birače i osvojio više glasova nego što se očekivalo.” Blagojević kaže da SRS bolje vezuje birače za sebe od DS-a, jer obećava promene onima kojima su najpotrebnije. „SNS nije bitno drugačiji od SRS-a, ali je pitanje s kim bi išli u koaliciju.”
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže da na izbore na kraju izađe 70 odsto građana jer je biračko telo manje od biračkih spiskova, iako prema istraživanjima pred izbore ima i do 40 odsto neopredeljenih. „Odluku donese 10-15 odsto birača, koji nisu partijski identifikovani ni previše zainteresovani. Oni odlučuju na osnovu utiska u toku kampanje za koga će glasati – ko nudi veću zaposlenost, standard, kvalitet života" Procenjuju ko ima iskrenije namere i kako može da ih sprovede. Drugi motiv je lični interes i zato velike partije pokušavaju da se usidre u pojedine socijalne grupe. Neki glasaju samo protiv, a čak i razočarana partijska klijentela ipak glasa za svoje.”
„Onaj ko raspisuje izbore bira momenat koji mu odgovara i procenjuje šta je najznačajnije izlazak iz krize ili Evropa, pa zato DS ima prednost kod neopredeljenih. SNS je nova partija, nisu u vlasti, malo su uključeni u koruptivne tokove, što takođe može privući neopredeljene. G17 plus pre izbora ima dva odsto, ali uvek pređe cenzus s velikim temama kao što su investicije i projekti i obećanjima. I uvek uđe u koaliciju. DSS nema dobar imidž, van operativnih tokova je. Nova stranka Rasima Ljajića treba da nađe prostor, da bude regionalna stranka sa širim konceptom. Ljajić ima pozitivan imidž jer se iskreno bavi socijalom, ali i on i Dinkić ne žele da odu u drugi blok već da izbore bolju poziciju u svom bloku.”
Dejan Vuk Stanković, politikolog, kaže da se neopredeljeni najbolje mogu privući pozitivnom kampanjom i obećanjima koja bi bila kredibilna. „Birači su neopredeljeni jer su razočarani, ali obraćanje samo njima bi bilo teško. Evroblok i nevladine organizacije su na prošlim izborima izvlačili ljude na birališta, što bi ponovo moglo da se pokuša jer je prema istraživanjima sve veći broj ljudi apstinira.”
Stanković misli da Ljajić ima dobru šansu da privuče neopredeljene jer je ostao neokaljan i nije imao afere i prihvata se najtežih stvari. „Ipak, trebaće mu vremena i prostora da bi od regionalnog lidera prerastao u republičkog. On pravi stranku da bi pokupio neopredeljene i za to ima potencijal. Naprednjaci su vešto promenili retoriku i ne razlikuju se mnogo od demokrata. Imaju reputaciju srpskih nacionalista, imaju dovoljno poznate lidere i mogu da profitiraju kod neopredeljenih. G17 nastupa malo konzervativnije, hoće sigurne glasove a taktika je energična kampanja. Dinkić, koji ima i negativnu konotaciju, neće odustati ni od neopredeljenih. DS je do sada dobijao najviše neopredeljenih, a profitirali su i od koalicije. ZES je dobio više glasova na izborima nego što je bilo predviđeno istraživanjima. Naprednjaci su malo „skinuli” njihovu kampanju što se videlo na izborima u beogradskim opštinama. LDP je u početku mogao da apsorbuje neopredeljene jer su nastupali određeno i otresito, a sada će to biti malo teže jer prihvataju nužnu dozu realizma.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 20/09/2009]
