Izvor: Politika, 12.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogovor u Bratislavi
Slovačka daje podršku Fondu za spas zone evra dok stotinak „zabrinutih Evropljana” upozorava na posledice zakasnelih odluka Brisela
Bratislava – Lider slovačke opozicije Robert Fiko i stranke u odlazećoj slovačkoj koalicionoj vladi postigle su dogovor o ratifikaciji plana podrške spasilačkom Evropskom fondu za finansijsku stabilnost i da se izbori održe u martu, javlja Rojters.
Tri članice koalicije razgovarale su u sredu sa Fikovom opozicionom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << levičarskom strankom Smer posle pada vlade Ivete Radičove povodom neuspeha ratifikacije sporazuma o Fondu.
***
Evropska finansijska konstrukcija našla se u poziciji taoca parlamenta jedne male i siromašne države, što ponovo ukazuje na slabosti tog monetarnog sistema, upozoravale su pre dogovora u Bratislavi svetske berze.
Evropski lideri razišli su se prethodno u proceni značaja odluke slovačkog parlamenta da ne izglasa podršku jačanju Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), iz čije kase treba da se spasava urušena periferija monetarne unije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je iz Hanoja da se nada da će „sve članice evrozone izglasati poverenje EFSF-u do ključnog samita 23. oktobra”.
Ministar inostranih poslova Austrije Mikael Špindeleger najavio je da bi evrozona mogla da pokrene „Spasilački fond” i bez podrške Slovačke – što se do juče kosilo sa važećim zakonima funkcionisanja monetarne unije.
Krnje i zakasnele mere koje donose nesložni Evropljani radi spasavanja feleričnog evra, mogle bi ne samo da ugroze već i da unište globalni finansijski sistem, upozorila je grupa stotinak „zabrinutih Evropljana” u otvorenom pismu objavljenom juče u londonskom „Fajnenšel tajmsu”.
U poruci koju su potpisali Džordž Soros, Marti Ahtisari, Bernar Kušner... nova grupa za pritisak na Brisel insistira da EU mora hitno da osnuje instituciju koja će moći da obezbeđuje likvidnost za čitavu evrozonu, apelujući na jačanje kontrole finansijskog tržišta i reviziju strategije privrednog rasta EU.
Nesložni evropski lideri uporedo sa zabrinutim autsajderima nastavljaju da štancuju recepte za obuzdavanje dužničke krize. Žan-Klod Junker, predsednik Evrogrupe i premijer Luksemburga, juče je izložio svoj plan „10 koraka za obuzdavanje dužničke krize”.
Prvi korak po Junkeru? „Ako je moguće... Grčkoj treba isplatiti sledeću tranšu kredita pomoći”, preporučuje Junker, bez pojašnjenja šta znači „ako je moguće“.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ima sasvim drugačiji pristup rešavanju dužničke krize. „Evropi je potrebna veća disciplina, ulogu Komisije treba ojačati, postaviti komesara za ekonomska i finansijska pitanja”, predložio je juče Barozo uz najavu da će on izaći sa svojim predlogom za dokapitalizaciju evropskih banaka, ali i novim spiskom pravila za rukovođenje evrozonom.
Mimo Baroza, nemačka kancelarka i francuski predsednik najavili su do 23. oktobra svoj „obuhvatni plan za obuzdavanje krize“.
U metežu nesloge uoči samita ministara finansija G-20 u petak u Parizu, pristižuće zvanice sve manje očekuju od okupljanja koje priprema teme samita lidera početkom novembra u Kanu.
T. Vujić
objavljeno: 13.10.2011.
