Izvor: Politika, 21.Feb.2011, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Debakl Merkelove u Hamburgu
Nemački analitičari predskazuju Angeli Merkel seriju novih poraza na još šest pokrajinskih izbora ove godine
Demohrišćanska unija kancelarke Angele Merkel primila je proteklog vikenda „šamar” od birača u Hamburgu koji su apsolutnu većinu glasova dali građanskoj levici. Na prevremenim izborima građanstva, kako se u slobodnom i hanza (Hanza – savez severnonemačkih slobodnih gradova) gradu Hamburgu nazivaju pokrajinski izbori (grad uživa status pokrajine), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tamošnji socijaldemokrati su odneli istorijsku pobedu nad tradicionalnim rivalom, demohrišćanima.
Sa osvojenih 48,3 odsto glasova, socijaldemokrati će raspolagati apsolutnom većinom u novom sazivu gradskog parlamenta. Posle pune decenije provedene u opoziciji, formiraće gradsku vladu i imenovati prvog gradonačelnika.
Do sada vladajuća Demohrišćanska unija, u koaliciji sa Zelenima, pretrpela je voljom birača istorijski poraz. Lokalni komentatori jednoglasno nazivaju ovaj poraz – izbornim poniženjem. S razlogom. „Zaliha biračkog poverenja”, broj osvojenih glasova u poređenju sa prethodnim izborima, prepolovljena je. Demohrišćani su zabeležili minus od 20,6 odsto glasova. Sada raspolažu sa svega 21 procentom biračke naklonosti. Slede Zeleni sa 14 odsto, liberali Gvida Vestervelea sa osam odsto glasova...
Dimenzija blistave pobede levice, odnosno apsolutni razmer njenog trijumfalnog povratka na vlast, dolazi do izražaja ako se uzme u obzir da su socijaldemokrati osvojili više novih glasova, nego, na primer, Zeleni ukupno... Bezmalo dvostruko više birača dalo im je glas nego Liberalima vicekancelara Gvida Vestervelea.
Šta je podstaklo (ne)očekivano težak poraz građanskog centra? Iz centrale Merkelove stranke u Berlinu javnosti su elektronskom brzinom ponuđena objašnjenja: reč je o lokalnom izbornom rezultatu koji nema nikakvih dodirnih tačaka sa popularnošću demohrišćana na saveznom nivou.
Istini na volju, žestoko kritikovani stil dosadašnjeg gradonačelnika Alhausa doprineo je u znatnoj meri debaklu. Kaže se da je njegov despotizam, nekompetencija i nepopularnost (zbog razbacivanja novca iz gradske kase u privatne svrhe – preko milion evra potrošio je za sisteme obezbeđenja privatne vile, a račun je platio grad Hamburg) smatraju se glavnim izbornim argumentima pobednika.
„Ovo nije poraz stranke, već debakl sada već bivšeg gradonačelnika i njegove klike”, istakao je, primera radi, vodeći nemački izborni analitičar Matijas Jung.
Međutim, nepopularnost odlazećeg gradonačelnika bila je samo jedan od direktnih povoda. Glavni uzrok nezadovoljstva birača objašnjiv je činjenicom da je grad Hamburg tradicionalni industrijski i lučki centar, sredina gde većina stanovnika zavisi od ekonomije. Posledice recesije ovde su izraženije nego u proseku, a prateće restriktivne mere štednje, poput potkresivanja socijalnih davanja, posebno dolaze do izražaja.
Grad Hamburg, naravno, ne predstavlja poglavlje za sebe. Širom Nemačke neraspoloženje građanstva raste pa se, s pravom, očekuje da vladajući demohrišćani pretrpe nove, možda ne toliko teške poraze na sledećih šest pokrajinskih izbora u ovoj godini. Slede izbori u Saksoniji-Anhaltu, u Baden-Virtembergu, u hanza gradu sa statusom pokrajine Bremenu, u Rajnland-Falcu, u Meklenburg-Pretpomeraniji i u Berlinu...
Miloš Kazimirović
objavljeno: 22.02.2011.
