Izvor: B92, 12.Mar.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
6. juna izbori za nacionalne savete
Beograd -- Za 6. jun zakazani su izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina. Od 19 nacionalnih saveta, 16 je prikupilo dovoljno potpisa za posebne biračke spiskove.
Cilj je, kako ističu predstavnici OEBS-a, da izborom nacionalnih saveta "glas pripadnika manjina postane jači", odnosno da se formiraju manjinske samouprave, koje će pripadnicima manjina omogućiti da preko izabranih predstavnika utiču na očuvanje svog indentiteta i zaštitu prava.
To se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posebno odnosi na oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma.
Hrvatska, slovenačka i makedonska nacionalna zajednica nisu prošle cenzus, pa će svoje predstavnike birati putem skupštine elektora.
Predstavnici nacionalnih zajednica kažu da je najveći problem u prikupljanju potpisa bio to što manjine nisu bile dovoljno informisane o tome šta znači poseban birački spisak.
Nacionalni savet ukrajinske nacionalne manjine jedan je od 16 saveta koji su uspeli da prikupe dovoljan broj potpisa koji će omogućiti ukrajinskoj nacionalnoj zajednici da bira svoje predstavnike neposredno.
Problemi na koje su nailazili pri skupljanju potpisa bili su nedovoljna informisanost građana i odbojnost preme tome da se upišu u poseban birački spisak.
„Mi smo zajednica koja želi da steknemo nešto u kulturi u obrazovanju u informisanju, da ovaj narod ima predstavu o ukrajinskoj zajednici, da je to otvorena zajednica koja ima glasačko telo, omladinu, decu koja uče i kojoj su potrebna sredstva u oblasti informisanja i kulture kao i svim nacionalnim zajednicama", kaže predsednik Nacionalnog saveta ukrajinske nacionalne manjine Miroslav Kalenjuk.
Makedonska nacionalna zajednica se nije u dovoljnom broju odazvala pozivu da se upišu u posebne biračke spiskove, kaže predsednik udruženja „Makedonija" Ivan Jovanović. On napominje da Nacionalni savet nije bio dovoljno angažovan po tom pitanju.
„Osnovni razlog je bio nedovoljna organizovanost od strane nacionalnog saveta koji nisu na vreme dali dovoljno uputstava da svi predstavnici udruženja Makedonaca mogu sa svojim članovima da im objasne šta se dešava i zašto je neophodno da u ovom prvom koraku pokažemo da možemo neposredno da izaberemo savet", kaže Jovanović.
Ovakav način neposrednih izbora za članove nacionalnih saveta predstavlja mogućnost da će manjine prvi put u Srbiji glasati za svoje predstavnike koji će se dalje boriti za ostvarivanje manjinskih prava.
„Na ovaj način najdirektnije se primenjuju ustavne odredbe o samoupravi u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika. Sigurno da izabrani predstavnici jedne nacionalne manjine najbolje poznaju koji su problemi u okviru te nacionalne manjine u okrivu ove četri oblasti", kaže Dragan Marčelo sekretar Nacionalnih saveta.
Predstavnici nacionalnih saveta kažu da je najveći problem i dalje finansiranje rada ovih organa i da će teško moći da organizuju izbore bez pomoći države jer i prikupljanje potpisa su finansirali iz ličnih sredstava.
Inače, prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji živi više od milion građana koji se izjašnjavaju kao pripadnici neke od nacionalnih manjina, što je 14 odsto od ukupne populacije.
Nadležni ministar Svetozar Čiplić rekao je da su se o Nacionalnim savetima raspitivali i pripadnici nekoliko udruženja Crnogoraca, ali da nisu uspeli da ispune zakonom propisane uslove za izlazak na izbore. Takođe, građani koji se izjašnjavaju kao Jugosloveni, prema rečima Čiplića, ne ispunjavaju zakonske uslove da bi bili priznati kao nacionalna manjina.
