Izvor: Politika, 26.Jun.2014, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uprkos Dačićevoj prozivci Rama dolazi u Beograd
Usaglašava se datum za posetu albanskog premijera iako je ministar spoljnih poslova kritikovao Tiranu da nije bila korektna prema Srbiji u toku katastrofalnih poplava
Uprkos tome što je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nedavno javno prozvao Albaniju kao jednu od zemalja koje se nisu korektno ponele prema Srbiji u toku poplava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer nije uputila ni telegram saučešća, a ni pomoć, iz ambasade Albanije u Srbiji poručuju da se usaglašava datum za posetu albanskog premijera Edija Rame.
Otpravnik poslova u ambasadi Albanije u Srbiji Ernalj Filo izjavio je juče u Bujanovcu, prema Beti, da je ambasada u stalnom kontaktu sa srpskim Ministarstvom spoljnih poslova oko toga, ali da konačan datum još nije dogovoren.
Sudeći, međutim, prema njegovoj izjavi, uskoro će biti organizovan Biznis forum za kompanije iz Srbije i Albanije, tako da će susret privrednika prethoditi Raminoj poseti.
Albanski predsednik vlade je trebalo da dođe u februaru u Beograd, kako je najavljivao bivši ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić, ali je ta poseta odložena zbog izbora u Srbiji.
Ako, i kada, dođe u Srbiju, biće to prvi susret najviših predstavnika dveju zemalja nakon 68 godina, budući da je još1946. Enver Hodža bio u Beogradu.
Imajući sve to u vidu, ali i da je Albanija prozvana u vezi s humanitarnom katastrofom, postavlja se onda pitanje da li je uobičajeno da ministar spoljnih poslovajavno kritikuje samo jednu zemlju, koja je, inače, mogla, a nije morala, da pritekne u pomoć?
Dok Nikola Jovanović, savetnik nekadašnjeg šefa diplomatije Vuka Jeremića, kaže da je „neuobičajenodajednadržavaneponudipomoć ineoglasiseuslučajuteškeelementarnenesrećeususednojzemlji”, pa da je,u tom smislu, ministar Dačić „imao pravo na komentar i na javnu zamerku”, dotle Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar inostranih poslova, i Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, navode da javna prozivka „nije najbolji standard u diplomatskoj praksi” i da se ona retko pojavljuje, odnosno da „ne treba javno iznositi stvari koje nemaju politički značaj sa stanovišta razvoja odnosa i saradnje”.
Sudeći prema rečima Vladislava Jovanovića, ipak bi trebalo razumeti Dačićevo negodovanje. ,,Jer, ako se zemlja sused, koja je inače natovarena brojnim greškama iz dalje i bliže prošlosti, u vezi sa KiM, ponaša tako, ne samo potpuno nezainteresovano, nego i zlonamerno, u situaciji koja je posebno humanitarna, onda to može da izazove reakciju”, koja ,,ipak ne bi smela da dobija javnu formu”, jer „taj javni ukor samo olakšava položaj Albanije, a nama ne pomaže” – pažnja će biti pomerena sa onog što je stvarno na ono što je formalno, a to je javna kritika iz našeg pravca. Doduše, ukazujući da su Albanija kao i Srbija pod stalnim pritiskom EU i Amerike da doprinose stabilizaciji regiona, on kaže i da „to što je Albanija dobila taj javni ukor s naše strane može da bude korišćeno od tih zajedničkih nadziratelja da ona ubrza realizaciju posete albanskog premijera”.
Da li je to igrom slučaja ili ne, tek Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije posle posete Beogradu, koja je najavljena za nedelju, odlazi u Tiranu.
Povodom činjenice da gotovo sedam decenija nije bilo susreta najviših predstavnika dve zemlje, Lazić ističe da postoji obostrani interes za takvu posetu. „Pored toga, međunarodna zajednica bi takve kontakte pozdravila, a to je bitan elemenat ako želimo da gradimo imidž pouzdanog, konstruktivnog partnera u međunarodnim odnosima”, kaže Lazić.
Opšte je poznato da je Kosovo jedan od glavnih problema srpsko-albanskih odnosa. „Ta stvar je velika kao kuća. Više uboda ’iglom’ u osetljiv deo ’kičme’ dolazio je iz albanskog pravca, za šta se ona nikada nije izvinila niti je ikada povukla takve stvari. Sada imamo i tu naglašenu saradnju između Albanije i Kosova u vojnoj oblasti i to su sve stvari koje ne mogu da oraspolože”, ističe Vladislav Jovanović, podsećajući da je Albanija neprekidno radila i protiv Kraljevine Jugoslavije u vezi sa Kosovom i da je za vreme Drugog svetskog rata takođe posezala za Kosovom, da je Hodža svašta radio koristeći našu svađu sa Rusima i kasnije, kada je ostao bez kineske zaštite, još više bio neprijatelj. Albanija je donela i skupštinsku deklaraciju kojom priznaje nezavisnost Kosova decembra 1991, „što je akt ne samo protiv nas već i protiv Helsinškog finalnog akta”.
Nikola Jovanović kaže da je u interesu i srpske i albanske strane da dođe do susreta dvojice premijera i da definitivni status KiM ne bude jedina stvar na agendi, već da se uloži napor da se zajednički radi na pacifikaciji, emancipaciji i razvoju Balkana. „Albanci su mlada nacija u demografskoj i političkoj ekspanziji, tako da je poželjno iznaći način da se ta energija iskoristi za razvoj Balkana, a ne za međusobno kočenje.Srbija kao dunavska zemlja i Albanija kao zemlja sa izlazom na more imaju interes da okrenu tamnu stranicu u međusobnim odnosima i fokusiraju se na zajednička ulaganja i infrastrukturne projekte”, kaže on.
Biljana Čpajak
objavljeno: 26.06.2014
