Izvor: Politika, 17.Okt.2012, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je stvarno rekao Dačić
Svakako da će pasus iz premijerovog govora u Dragincu od 88 reči biti različito tumačen, ali je izvesno da on nije rekao da nam zločinci ne daju da uđemo u EU
„Politika” je juče dobila snimak govora premijera Ivice Dačića u Dragincu u znak sećanja na 2.950 nevinih ljudi koje su ubili pripadnici nemačkih oružanih snaga u Drugom svetskom ratu.
Zaključak je da u Dačićevom govoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nema iskaza „da nam zločinci ne daju u EU” kako je u prvom momentu bilo u vesti koju je emitovao Tanjug, a preneli elektronski mediji.
Premijer je čitao prvi deo govora u kome se govori o nevinim žrtvama i obavezi da se one nikada ne zaborave. On kaže da su zločin počinili „nacistički okupatori”. Dakle, nacisti, a ne Nemci. Deo govora koji je premijer čitao trajao je četiri minuta i 40 sekundi. Taj deo svakako ne može da bude sporan ni na jedan način.
Onda je premijer počeo da govori „iz glave”, odnosno više nije čitao tekst. U tom delu je i pasus od 88 reči, koji će svakako da bude različito tumačen. Taj deo govora traje osam minuta i 28 sekundi i njega donosimo u celosti:
Žrtve ne smemo zaboraviti zbog toga što smatram da je danas neophodno ne samo da se sećamo nego i da se ponosimo borbom protiv fašizma koju smo imali u Drugom svetskom ratu. U eri zaborava i poništavanja svega onoga što je bilo u našoj prošlosti, verovatno neko želi da poništi i tragediju koja nam se dogodila u Prvom svetskom ratu i u Drugom svetskom ratu.
Podsetiću da godine koje dolaze predstavljaju godine u kojima se moramo podsetiti na tragične događaje od pre jednog veka. U Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila gotovo polovinu muškog stanovništva. U Drugom svetskom ratu Srbija je dala ogromne žrtve. I to ne samo na teritoriji današnje Srbije, nego su Srbi stradali svuda tamo gde su živeli u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.
Danas, posle genocida koji smo preživeli u dva svetska rata zbog toga što smo bili na pravoj strani međunarodne zajednice, mislim da, apsolutno, Srbija nije ničim zaslužila da ima nepravedan odnos međunarodne zajednice, prema njoj, prema našim državnim i nacionalnim interesima, jer Srbija je uvek bila na strani onih koji su se borili protiv fašizma i protiv genocidne politike kao šo je bila ona koja se pokazala ovde u Dragincu.
Odmah posle Drugog svetskog rata, oni koji su počinili ovaj zločin počeli su da grade novu Evropu. Smatramo i da Srbija ima pravo na svoju novu šansu i zato, ne samo da ne smemo zaboraviti, nego moramo stalno da ističemo žrtve koje smo dali, zato što su naše žrtve zaboravljene, zato što je istorija iskrivljena i istorijski poražene nacije u Prvom i Drugom svetskom ratu su danas postale važniji faktori na Balkanu nego što je to Srbija i srpski narod.
Zato želim jasno da kažem da oni koji su ovde izgubili živote, nisu izgubili na frontu, nisu oni pali u borbi protiv Nemaca, nego su bile nevine žrtve – žene, deca, stari. Oni su utkali i svi koji su pali u Drugom svetskom ratu utkali su svoje živote u novu Evropu, u Evropsku uniju, gde nas sada uslovljavaju da bismo u nju ušli da moramo da dozvolimo da se završi ono što se započelo u Prvom i Drugom svetskom ratu, a to je da se Srbija što više smanji.
Mi ne smemo da dozvolimo da su ove žrtve bile uzaludne i zato će Vlada Republike Srbije i Srbija učiniti sve da istina o Srbiji i naši državni i nacionalni interesi budu branjeni na miran način, ali najvažnije od svega jeste da mi moramo shvatiti da u borbi za ljudske vrednosti, za evropske vrednosti, Srbija je dala mnogo više nego što su neke druge države koje su veoma lako postale članice Evropske unije i koje dan-danas govore o tome kako Srbiji tamo nije mesto, koje nam svakoga dana prete, govore da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova, da treba da nam vrate vize i sve ostalo što ne spada više u domen jedne ozbiljne politike.
Ja želim svima njima da poručim, Srbija ništa ne traži i ništa ne treba da joj dajete, Srbija je zaslužila da bude deo Evrope jer je Evropu stvarala i ovde. Zato našim nezaboravom, našim odlučnim nepristajanjem da sve ovo prepustimo tmini istorije, mi svedočimo o svojoj spremnosti da se borimo za ideale slobode, ravnopravnosti i poštovanja, zajednički i istrajno, jer, 2.950 žrtava, nevinih žrtava, da su pripadnici nekog drugog naroda o tome bi se pisale priče i legende i možda bi se u nekim državama i proglasio kao dan sećanja i nezaborava, kao što je to bilo za neke druge događaje.
Moramo malo više da cenimo svoje žrtve i, naravno, moramo da oprostimo onima koji su zločin počinili, ne možemo da zaboravimo, međunarodna zajednica i oni su za sve ovo što se desilo i jedino našta ne pristajemo to je da su njihove žrtve vrednije od naših. Da bismo mogli da se borimo protiv svega ovoga o čemu sam govorio, neophodno je da nikada ne zaboravimo svoju istoriju. Treba se okrenuti budućnosti, ali treba izvući pouke iz istorije.
Treba učiniti sve da se izbegnu ratovi i zato mi želimo da na miran način rešavamo sve sporove, ali ja tražim od cele Srbije da više poštuje svoje žrtve koje je dala u borbi za slobodu i da ove godine koje su pred nama iskoristimo da ne dozvolimo nekim zemljama da izvrše reviziju događaja od pre sto godina, jer i Prvi svetski rat može biti prikazan na način koji nekome odgovara kao rezultat ludosti nekoga ko je izvršio atentat na Franca Ferdinanda ne govoreći o tome da su to bile istorijske prilike koje su dovele do toga da se i Srbi i muslimani u BiH dignu protiv austrougarske aneksije BiH.
Zato je važno da se zna ko je na čijoj strani bio. Mi smo bili na strani istine i pravde i očekujemo da oni na čijoj smo strani bili danas budu takođe na strani istine i pravde kad je Srbija u pitanju.
P. R.
objavljeno: 17.10.2012.
