Izvor: Politika, 16.Jul.2012, 21:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šoškić: Neka me smene

Za probleme Agrobanke krivi su oni koji su ih napravili, a ne oni koji su ih otkrili

O ostavci ne razmišljam i nemam razloga da je podnesem. Ne očekujem ni direktne pritiske da to učinim. Ukoliko neko želi da me smeni, neka za to koristi Ustavom predviđene procedure – bio je izričit Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije dok je odgovarao na novinarska pitanja koja su se ticala špekulacija u javnosti da će biti smenjen.

Stav mandatara vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ivice Dačića, da je finansijski sektor neprijatelj naroda, guverner Šoškić nije doživeo kao napad na Narodnu banku.

– Banke su institucije koje povezuju one koji imaju novac s onima koji ga nemaju, a taj novac žele da iskoriste za kreiranje privredne aktivnosti i otvaranje novih radnih mesta. Treba pitati državu da li je u onim bankama u kojima je vlasnik ili suvlasnik pokretala inicijativu da se smanje kamate – rekao je Šoškić dodajući da neće polemisati s političarima, kao i da je do sada bilo napada na rad NBS iz vladajuće koalicije, a sada od drugih političkih partija.

Što se tiče optužbi Srpske napredne stranke da je prvi čovek Narodne banke dozvolio pad vrednosti dinara i rast cena, guverner je odvratio da je njegova najbolja odbrana upravo juče saopšten izveštaj o inflaciji koji pokazuje da je rast cena na malo u junu iznosio 5,5 odsto što je u predviđenim granicama.

Komentarišući ideju Dačića da bi trebalo napraviti nekakav društveni dogovor sa bankama, Šoškić je rekao da je dogovore koji bi olakšali vraćanje kredita privredi i građanima moguće napraviti, i da to samo po sebi nije loše, ali da njih treba da postignu banke sa svojim klijentima, a ne banke i država.

On je izjavio da je posao NBS da nadgleda poslovanje banaka i štiti javni interes, kao u slučaju Agrobanke, a ne da upravlja poslovnim bankama i da u njihovo ime donosi poslovne odluke.

Šoškić je rekao da je posao centralne banke da zaštiti depozite građana i preduzeća u bankama, odnosno, finansijsku stabilnost i da onemogući da poslovanjem banke to bude ugroženo.

– Narodna banka Srbije nema zadatak da štiti akcionarski kapital od gubitaka i od loših odluka uprave koju su vlasnici sami izabrali. Centralna banka je otkrila probleme u poslovanju Agrobanke i za njihove probleme krivi su oni koji su ih napravili, a ne oni koji su ih otkrili. Zato je oduzimanje dozvole Agrobanci neuspeh vlasnika odnosno akcionara, a ne NBS kao supervizora – rekao je Šoškić.

On je naveo da na osnovu izveštaja banke i revizora NBS nije morala da otkrije probleme, jer su oni govorili da je Agrobanka u 2010. imala više od milijardi dinara dobiti i kapitalnu adekvatnost od 19 odsto, što je iznad propisanih 12 odsto.

Međutim, Narodna banka je na bazi analize u posrednoj kontroli otkrila da se brojevi ne slažu i odlučila da sprovede vanrednu kontrolu, kojom je ustanovljeno da je kapitalna adekvatnost zapravo 0,75 odsto i da nema govora o dobicima, objasnio je Šoškić.

Kako je ocenio, nema zemlje u kojoj bi supervizor mogao da uradi više i efikasnije od onoga što je uradila NBS.

Guverner je naglasio da su banke u Srbiji stabilne i da je srpski bankarski sistem po svim parametrima mnogo stabilniji od evropskih banaka.

Šoškić je izjavio da su mere fiskalne konsolidacije, koje treba da sprovede nova vlada, nužnost, a ne stvar izbora i da će NBS raditi sve da obezbedi cenovnu i finansijsku stabilnost kao bitan okvir za podsticajan privredni ambijent u Srbiji.

Guverner NBS je istakao da se u Srbiji u narednom periodu očekuju blagi inflacioni pritisci zbog niske osnove iz istog perioda prošle godine, rasta cene poljoprivrednih proizvoda, očekivanog rasta cena pod kontrolom države u drugoj polovini godine, kao i rasta uvoznih cena zbog korekcije kursa.

Šoškić je istakao da je postojeći nivo referentne kamatne stope u Srbiji relativno visok i da su ključni uslovi za njeno snižavanje fiskalna konsolidacija, kao i veće korišćenje dinara u finansijskom sistemu. – Ono što verujemo da je neposredno pred nama od visoke važnosti, to je relativno brza i intenzivna primena fiskalne konsolidacije, uz nastavak aranžmana sa MMF-om – naveo je guverner.

Kada se radi o kretanju kursa, on je naveo da je dinar prema evru izgubio nešto manje od 10 odsto od početka godine, što, kako je naveo, nije pomeranje koje je neobično u režimu fluktuirajućeg deviznog kursa u kome je Srbija.

J. Rabrenović

----------------------------------------

Klub „Privrednik” kritikuje Šoškića

Srpski poslovni klub „Privrednik” saopštio je juče da guverneru Narodne banke Srbije Dejanu Šoškiću zamera na nedovoljnom poznavanju i bavljenju mehanizmima i merama koje su mogle obezbediti korišćenje razvojnih šansi Srbije u poljoprivredi, energetici i delimično u građevinarstvu i apelovao da nova vlada što pre počne sa određivanjem razvojnih prioriteta u privredi. „Guvernerovo zalaganje za oživljavanje ’posrnulih giganata iz metalskog kompleksa, tekstilne industrije ili elektroindustrije’, ukazuje na nedovoljno poznavanje prirode različitih delova privrede i ukupnih razvojnih potencijala zemlje”, upozorio je „Privrednik”, uz napomenu da se poslovne procene te asocijacije, čiji članovi deluju u skoro svim segmentima realnog sektora u zemlji, podudaraju sa stavovima drugih privrednika. „Privrednik je apelovao da nova vlada što pre počne sa određivanjem razvojnih prioriteta u privredi i stvaranjem uslova za drastično ubrzanje procesa (re)industrijalizacije zemlje, koji podrazumeva sveukupno definisane mere i monetarne i fiskalne politike”, poručio je ovaj klub.

Prema oceni te privredne asocijacije, „najveći deo odgovornosti za ambijent u kome je moguće koristiti potencijale koje zemlja, još uvek, ima jeste i u izvršnoj i u monetarnoj vlasti”.

Kapitalno intenzivne oblasti u kojima Srbija ima razvojni potencijal ne mogu se razvijati bez postojanja dugoročnih izvora finansiranja, koji su izostali iz portfolija banaka, pre svega, kao rezultat politike koju je vodila NBS, smatra Klub „Privrednik”. Viđenje tekstilne i delova mašinske industrije kao grane koje mogu biti industrijski zamajac i ili mogu apsorbovati radno neuposlene resurse za proizvodnju za domaće tržište, takođe ne podrazumeva raspolaganje svim relevantnim odrednicama i specifičnostima tih delatnosti.

Tekstil kao grana „lake” industrije podrazumeva bespoštednu borbu za tržište brendova koje Srbija nema, a za njihovo kreiranje se zahteva dug investicioni ciklus i inicijalno ulaganje, a sve to u kontekstu svetske dominacije proizvođača sa Istoka, podseća se u saopštenju. „Ista ulaganja se podrazumevaju i za istrošene kapacitete metalskog kompleksa u čijim ’posrnulim gigantima’ oprema nije obnavljana decenijama, pa postoji ogromno tehnološko zaostajanje za savremenim svetom”, smatra Klub „Privrednik”. „Privrednik” je ukazao da bi „valjalo videti i šta je NBS, u vremenu od početka krize do danas, uradila u svojoj sferi delovanja za oblasti koje su nesporno razvojno potencijalne – izvozno orijentisane grane i poljoprivredu”.

Prvi glasnogovornici ove teme, ne jednom i ne samo u javnim nastupima, bili su i članovi Kluba „Privrednik” (zvanično od kopaoničkog Biznis foruma 2010. preko otvorenog pisma od 9. juna 2010. upućenog čelnicima države, uključujući i guvernera Šoškića i nadalje, do danas), podseća se u saopštenju.

Tanjug

objavljeno: 16.07.2012.

Nastavak na Politika...