Izvor: RTS, 22.Jul.2009, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (22. 07. 2009.)
Kovčezi posuti ružama i suzama, Nikad protiv Ivice Dačića, Preporuka SZO: Na jesen zatvoriti sve škole zbog svinjskog gripa, Ko je Tompsona pustio u Srbiju, pišu dnevne novine
Kovčezi posuti ružama i suzama
Beočin Selom u utorak je zavladala preteška tišina, koju je samo povremeno presecao tihi plač iz kolone ljudi koji su došli da isprate troje Jovickih.
Saša >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Jovicki, koji je u nesreći izgubio suprugu i dvoje dece, na groblju se oprostio od svoje porodice. U zajedničku grobnicu prvo je spušten kovčeg s njegovim dvanaestogodišnjim sinom Stefanom. Opraštajući se od sina, Saša, koji je u nesreći i sam povređen, u potresnom govoru bacao je po jednu belu ružu na kovčeg svaki put kada je izgovorio sinovljevo ime.
- Mom sinu Stefanu, babinom i dedinom miljeniku. Jedva je čekao da se vratimo u Beočin da ide sa babom na pecanje, da se vozi čamcem po Dunavu, da se igra sa svojim drugarima, da mu tata kupi skuter... - kroz suze je govorio očajni otac.
Iza njega čuli su se jecaji i povici Stefanovih baka koje su dozivale tragično preminulog unuka.
Nakon toga, Saša se oprostio od svoje supruge Zdenke (36). Bacajući crvene ruže na sanduk, Saša se prisećao lepih trenutaka koje je u 16 godina braka podelio sa svojom suprugom.
- Bila je uvek uz nas i za nas. Vodila je računa o meni, o deci, o babi i dedi... Vodila je računa čak i o ljudima koje nije ni poznavala pokušavajući uvek da pomogne svakom kome je ta pomoć bila potrebna. Bila je ljubav mog života i to će zauvek i ostati. Nikada nije ostavljala našu decu, pa ih tako nije ostavila ni sada u ovom strašnom danu - bolno je govorio Saša.
U momentu kada je drugi sanduk spušten u raku, začuli su se krici Zdenkine majke Milice koja je molila ćerku da ne odlazi i da je ne ostavlja. Smogavši snage, Saša se oprostio i od svoje osmogodišnje ćerke Katarine.
- Za moju Katarinu koja je znala da nas sve ljubi po pet miliona puta na dan, koja je volela svog brata više od svega na svetu, radovala se svakom trenutku koji je provela jašući konja... - jecao je otac obasipajući kovčeg roze ružama.
Zdenku Jovicki i njeno dvoje dece pored rođaka i prijatelja ispratilo je na stotine Beočinaca koji se ne sećaju da je ovako strašna tragedija pogodila ovu malu sremačku opštinu.
Od nastradalih se u utorak ujutru na komemoraciji održanoj u Domu kulture oprostio i predsednik opštine Beočin Dejan Cvejić i izrazio najdublje saučešće porodicama nastradalih.
Nikad protiv Ivice Dačića
Nismo pregovarali ni sa DS ni sa Ljajićevom SDP o koalicijama za sledeće izbore, iako sa obe partije izuzetno dobro sarađujemo. Zamenik predsednika SPS i ministar prosvete Žarko Obradović ovako odgovara na spekulacije da su socijalisti i "ljajićevci" na pragu saveza, koji zdušno podržavaju demokrate.
Obradović kaže da nije čuo za eventualne kontakte SPS-a i SDP-a. „Mislim da takav ishod predviđaju analitičari, uzimajući u obzir da imamo dobre odnose sa SDP, ali i sa DS. Jer, da nije bilo sporazuma između nas i demokrata, ne bi bilo ni vlade. Uostalom, pokazali smo da smo dobar i pouzdan partner. Da poštujemo druge i pomažemo im u meri u kojoj možemo."
Zamenik predsednika SPS-a smatra da je još uvek rano govoriti o mogućnosti saveza SPS-a i DS-a. „Činjenica je da uspešno sarađujemo sa obe partije, ali još je rano da se govori o toj opciji. Osim toga, imamo dogovor sa PUPS i JS da zajednički izlazimo na izbore, i ta formula se pokazala uspešnom."
On jeizjavio i da ne zna odakle ideja o utapanju, jer je SPS za dve decenije postojanja prešla jedan ciklus „koji nam daje i snage i hrabrosti da znamo šta hoćemo" i preživela progon samo zahvaljujući svojoj ideologiji.
- Dolazak predsednika Tadića je znak poštovanja prema SPS kao koalicionom partneru i priznanje naših dobrih odnosa u vladi. Hajde da se ne lažemo, ali u priči oko vlade najviše su uradile upravo DS i SPS. Mi, zato što smo imali hrabrosti da povučemo veliki politički potez, a demokrate jer su imale snage da nas pozovu u vlast.
- Čuo sam da naše kolege iz G17 plus principijelno ne idu na takve skupove, tako da to nema veze sa našim odnosima. Štaviše, u našim odnosima nema ni traga nečemu što bi moglo da liči na netrpeljivost ili sukob.
- Priča o gasnom sporazumu vodi poreklo pre formiranja vlade, pa može da se kaže da je Dinkić u svom stavu prema tom aranžmanu pokazao svoju političku doslednost. Ali, bitno je da su ispoštovali odluku koju je donela vlada. Između nas i G17 plus postoji razlika i oko zakona o informisanju, ali ga je vlada na kraju predložila.
- Sudbina vlade ne može se prelomiti preko jednog zakona. Mi ćemo prilikom glasanja biti uzdržani, jer imamo loša iskustva u oblasti informisanja iz nekih ranijih godina.
Upitan da li je poglavlje ranijih godina, oličeno u Miloševiću, konačno zatvoreno na nedavnoj skupštini, na kojoj Dačić nije ni pomenuo ime nekadašnjeg predsednika, Obradović je izjavio: - Predsednik Milošević je deo istorije naše partije. Na skupštini smo ocenjivali naš rad u protekloj godini, a nismo postavljali svoj odnos prema Miloševiću.
Obradović kaž da se na predstojećem kongresu SPS-a neće ponovo kandidovati za predsednka stranke. - Ako Dačić bude kandidat za predsednika, podržaću ga.
Preporuka SZO: Na jesen zatvoriti sve škole zbog svinjskog gripa!
Britanski istraživači su u ponedeljak upozorili da je potrebno da vlade svih država naprave nacrte planova kada i kako da zatvore škole ukoliko se pandemija novog virusa gripa proširi!
- Zatvaranje škola je jedna od mera koje bi zemlje mogle da razmotre. Svaka država treba da razmotri odgovarajuće mere koje bi mogle da uspore širenje bolesti - izjavila je juče portparolka SZO Aphalak Bhatiasevi.
Epidemiolog i član radne grupe za pandemiju gripa Vladimir Petrović kaže za Press da će sve mere koje preporučuje SZO u Srbiji biti uzete u obzir i blagovremeno sprovedene, uključujući i zatvaranje škola!
Zatvaranje škola i javnih institucija značilo bi uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, što je, kada je u pitanju širenje bolesti, poslednji put urađeno 1972. godine kada je zemljom harala epidemija velikih boginja (variola vera)!
- Da bi se zatvorile škole trebalo bi da imamo epidemijski talas i da od novog gripa oboleva veliki broj ljudi. Kriterijum koji je to broj ljudi u odnosu na ukupan broj stanovnika još nije određen. Tu meru će uskoro razmatrati sve relevantne institucije, Ministarstvo zdravlja, ali i Ministarstvo prosvete. Trenutna situacija u našoj zemlji ne zahteva primenu te mere, ali mi najveći epidemiološki talas očekujemo na jesen, odnosno sa dolaskom hladnog vremena. Pratićemo situaciju i u skladu sa situacijom ćemo reagovati - ističe Petrović.
- Ministarstvo prosvete je uključeno u Radnu grupu za praćenje pandemije gripa na nivou Vlade i preduzimaće sve potrebne mere ukoliko bude potrebno - kratko su za Press prokomentarisali mogućnost zatvaranja škola u tom ministarstvu.
Đaci u Srbiji su na letnjem raspustu, a nova školska godina trebalo bi da počne 1. septembra, ako školsko zvono ne omete širenje virusa A/N1H1. Od pojave prvog slučaja novog gripa u Meksiku u aprilu, virus A/N1H1 se širi po svim delovima sveta, i zvanično je postao prva pandemija u poslednjih 40 godina. Prema poslednjim podacima, u Srbiji je trenutno zaraženo 109 osoba.
Ko je Tompsona pustio u Srbiju
Hrvatska radio-televizija je u nedelju u 21.15 časova na svom drugom programu, koji se preko kablovskih distributera prati i u Srbiji, emitovala snimak koncerta pevača Marka Perkovića Tompsona, održanog na maksimirskom stadionu u junu 2007. godine. Izgleda da su nastup muzičara poznatog po veličanju ustaštva i fanovima koji ga najčešće pozdravljaju uzvicima „Ubij, ubij Srbina" jedino primetili rukovodeći ljudi u Udruženju novinara Srbije i Srpske radikalne stranke. Oni su se oglasili saopštenjima, podsećajući na naslove pesama „Jasenovac i Gradiška Stara" i „Bojna Čavoglave" („Čujte srpski dobrovoljci, bando četnici, stići će vas naša ruka i u Srbiji", kaže se između ostalog u njoj).
Ostali koji bi mogli da preporuče ili zabrane emitovanje pomenutog koncerta još ćute. Ili su na odmoru, ili nisu nadležni „ali jesu oni drugi, daću vam njihov broj telefona..." Uglavnom, čini se da je ova oblast koju bismo nazvali „kablovski operateri i sadržaj koji šalju gledaocima" i dalje kao švajcarski sir, sa mnogo šupljina i nepoznanica.
I šta biva? Tompson je pevao pred svojim fanovima, oni su bili nakićeni ustaškim znamenjem, zbog čega su mu inače zabranjeni koncerti u Švajcarskoj, Holandiji, Austriji, ali i u Sarajevu, kao i u Puli i još nekim gradovima u Istri. U Mostaru je pre dve godine poprilično uzbudio duhove, jer su mnogi u njegovom pojavljivanju prepoznali povratak u ratno doba, s obzirom na stotine momaka u ustaškim uniformama koji su deo dekora gde god se Tompson pojavi. Doduše, te iste 2007.
Centar „Simon Vizental" izrazio je ogorčenje i zgroženost zbog masovne demonstracije fašizma i salutiranja pozdravu „Za dom spremni", ali na koncertu u Zagrebu se našlo 60.000 njegovih sledbenika, među kojima su primećeni i neki poslanici, ministri.
„Verujem da je vreme da se zabrane koncerti onih koji pišu nostalgične pesme o Jasenovcu i inspirišu pokazivanje ustaških simbola, što predstavlja snažno ugrožavanje manjina u Hrvatskoj" - rekao je tada Efraim Zurof, direktor jevrejskog centra.
Oglašavali su se i Bošnjaci iz Mostara, bilo je podsećanja na prepevavanje Tompsonovih pesama da bi one bile prilagođene bosanskim prilikama. Uglavnom, Županijsko tužilaštvo je i ove 2009. godine prijave protiv Tompsona sve odreda odbacilo, mada su se Zajednica Srba u Hrvatskoj, jevrejska organizacija „Margelov institut" i Udruženje mladih antifašista trudili da dokažu da u svemu ima i zastrašivanja, pretnji.
Kada u Perkovićevom „umetničkom izrazu" sudstvo nije videlo ništa loše, onda je svakako razumljivo da je i Nada Čedid, saradnica u službi za odnose HRT-a, zahvalila „Politici" na interesovanju za njihovu televiziju i uzvratila „da pevač za koga pitate ima kao i drugi domaći pevači pristup našim muzičkim emisijama, a motiv prikazivanja koncerta je programska letnja šema koja sadrži brojne koncerte domaće muzike, između ostalog i njegov". Znači i Marko Perković Tompson kao „Magazin", Nina Badrić ili Arsen Dedić.
Nisu bili orni za razgovor ni kablovski operateri, čijom zaslugom su i gledaoci u Srbiji mogli da „uživaju" u Tompsonovim pesmama i pratećoj ikonografiji u publici. U KDS-u se niko nije javljao na telefon, a u Ikomu su nam rekli: „Javiće vam se nadležni, uskoro". I ništa.
.jpg)
