Izvor: RTS, 04.Avg.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osam vekova beranskih Đurđevih stupova
Obeleženo 800 godina postojanja manastira Đurđevi stupovi kod Berana. Svetu arhijerejsku liturgiju služili patrijarh Irinej, mitropolit-crnogorsko primorski Amfilohije, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije sa sveštenstvom. Svečanosti prisustvovao premijer Srbije Ivica Dačić.
Manastir Đurđevi stupovi, kod Berana, proslavio je osam vekova postojanja, svetu arhijerejsku liturgiju tim povodom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << služio je srpski patrijarh Irinej, a svečanosti je prisustvovao srpski premijer Ivica Dačić.
Srpski premijer Ivica Dačićrekao je da Srbija želi da ima najbolje odnose sa Crnom Goromi najavio da će u septembru zvanično posetiti Podgoricu, posle čega će crnogorski premijer Milo Đukanović doći u uzvratnu posetu Beogradu.
"Mi smo u stalnim kontaktima s crnogorskim rukovodstom u želji da naši odnosi budu relaksirani, da ne bude nikakvih dilema da li Srbija ugrožava crnogorsku nezavisnost - ne ugrožava. Mi ne smatramo da Crna Gora i Srbija treba obavezno da žive u jednoj državi, to je odluka crnogorskih i srpskih građana, ali moramo da imamo dobre odnose", naveo je Dačić.
Patrijarh Irinej je rekao da manastir Đurđevi stupovi predstavlja ikonu Hristovog raspeća i vaskrsenja, jer je pet puta spaljivan i razaran, ali uvek i obnavljan.
"Osam vekova manastira Đurđevi stupovi ne slavi samo Srpska pravoslavna crkva već i sve hrišćanske crkve, jer istorija ovog manastira predstavlja ikonu Hristovog raspeća i vaskresenja", istakao je patrijarh.
Patrijarh Irinej podsetio je na veliko stradanje ove zadužbine Nemanjića. "Manastir je pet puta spaljivan i razaran, ali ga je narod uvek obnavljao, jer je znao da tako obnavlja i sebe i svoju istoriju", naveo je patrijarh. Srpski patrijarh je dodao da su Đurđevi stupovi vekovima bili mesto iskre slobodarstva.
"Manastir je za mnoge bio mesto utehe i nade da će dobro pobediti zlo i da će srpski narod ponovo ogrijati sunce slobode. Đurđevi stupovi bili su duša duše narodne", istakao je patrijarh.
Prema njegovim rečima, manastir je bio oslonac i nosilac nacionalnog, duhovnog i kulturnog preporoda naroda ovog kraja. "Manastir Đurđevi stupovi, daće Bog, i u narednom period biće duhovni svetionik, koji će i dalje obasjavati naš narod i voditi ga putem ljubavi, sloge i mira", kazao je patrijarh Irinej.
Liturgiji su prisustvovali srpski ministar prosvete Žarko Obradović, ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, ambasador Srbije u Podgorici Zoran Lutovac, ruski ambašador Andrej Nesterenko i ukrajinska ambasadorka Oskana Sjušarenko.
Nakon liturgije, u porti manastira, održan je prigodan umetnički program, a svečanosti je prisustvovao veliki broj građana.
Predsedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću i srpskom patrijarhu Irineju uručene su Medalje Svetog Georgija prvog reda, povodom proslave osam vekova Manastira Đurđevi stupovi.
Isto priznanje dodeljeno je predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću, koji nije prisustvovao današnjoj proslavi velikog jubileja tog hrama Srpske pravoslavne crkve, ali je govorio na sinoćnoj akademiji.
Sinoć je, u okviru proslave jubileja, održana svečana akademiji, na kojoj je istaknuto da je manastir Đurđevi stupovi veličanstveni spomenik države Nemanjića, a imao je kapitalnu ulogu u očuvanju nacionalne svesti, jedinstva srpskog naroda i širenju kulture na prostoru plemena Vasojevića, odnosno severa Crne Gore.
Svečanoj akademiji prisustvovali su patrijarh srpski Irinej, predsednik Crne Gore Filip Vujanović, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, srpski ministar prosvete Obradović, crnogorski ministar kulture Branislav Mićunović, ambasador Lutovac.
Đurđevi stupovi jedan je od manastira u Crnoj Gori koji su u prošlosti imali ulogu duhovnog centra oslobodilačke borbe protiv turskih osvajača.
Manastir Đurđevi stupovi, podignut 1213. godine, zadužbina je župana Prvoslava Nemanjića, sinovca Stefana Nemanje.
Sveti Sava je 1219. godine u Đurđevim stupovima osnovao jednu od prvih sedam episkopija - Budimljansku. Manastir je u prošlosti pet puta spaljivan i razaran, ali isto toliko puta i obnavljan. Đurđevim stupovima poznati su i po tome što je u njima 1857. godine doneta odluka o ujedinjenju plemena Vasojevića sa Crnom Gorom.
