Izvor: Press, 05.Jun.2010, 23:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napisao sam doktorat, ali neću da ga branim jer me svi zezaju
Ekipa lekara koja je trebalo da radi kod mene sad radi u Beogradu, na privatnoj klinici koju je napravio političar na visokoj državnoj funkciji. Nisam sam stideo da kažem da sam vlasnik klinike jer nisam ništa ukrao...
Lider Nove Srbije Velimir Ilić kaže da ga ministar policije Ivica Dačić nije razuverio izjavom da hapšenje njegovog stranačkog saradnika i bivšeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << direktora "Železnica Srbije" Milanka Šaranića nema političku pozadinu. Kako tvrdi, Šarančića je hteo da smeni čim je izbila afera sa kupovinom vozova, ali su ga nadležni ministri uverili da u tom poslu ništa nije bilo protivzakonito.
- Dačić je sad izašao sa novim podacima koje je dobio iz inostranstva. Nisam ih video. Moguće je da tu ima nečega. Ne mogu da garantujem - kaže Ilić u intervjuu Pressu.
Da ne ulazimo u to da li je Šarančić kriv ili ne, to je posao suda, ali kako objašnjavate kupovinu lokomotiva i vagona sa čisto poslovnog aspekta? Zašto bi neko kupio nešto skuplje kad može jeftinije?
- Raspitivao sam se tad u "Železnicama". Nisu imali pare da to kupe i tražile su finansijera koji će da garantuje da će da plate. Objasnili su mi da je uračunata kamata na pet godina. Drugo je kad kupujete za gotovinu i kad odmah platite, a drugo kad je odloženo.
U ovom slučaju je garantovala neka nepoznata firma iz Trsta. Kako je to moguće?
- Ne znam detalje, ali postoji razlika kad plaćete avansno i odloženo. Kad smo uzimali kredite za državne nabavke, bilo bi nam i do 50 odsto jeftinije da smo avansno platili. Zato se uvek tražilo da se da garancija Vlade Srbije, a ne banke, jer je garancija banke skupa.
Zašto u ovom poslu država nije bila garant?
- Ne znam, jer sve javne nabavke idu preko Ministarstva finansija. Resorno ministarstvo se ne bavi finansijskim delom javnog preduzeća, ni nabavkama. Taj izveštaj je vlada usvojila bez ijednog glasa protiv. Zato se mislilo da je sve u redu.
Vi se bavite privatnim biznisom. Da li biste zaključili takav posao?
- Ponavljam, neko iz Ministarstva finansija je to kontrolisao.
Ispada da je Mlađan Dinkić, odnosno njegovo ministarstvo, odobrilo taj posao.
- Nijedna nabavka ne može da prođe bez njihove saglasnosti. Mnogo ljudi je umešano i trebalo bi da se vidi ko je za šta odgovoran. Smeta mi kad se samo kaže "uhapšen Šarančić iz Nove Srbije". Uhapšeni su i ljudi koji su iz drugih stranaka.
Iz kojih?
- Ne znam. Šarančić je pogrešio što je ovlastio svog pomoćnika da putuje u Švedsku i to ugovara.
Ali je, kao direktor, mogao da kaže da to nije dobar posao.
- Upravni odbor je to odobrio, Ministarstvo finansija dalo zeleno svetlo, vlada prihvatila. Generalni direktor se imenuje samo da potpiše ugovor u ime preduzeća. Drago mi je što će to jednom da se raščisti, jer je tuga pet godina pričati o "Železnicama". Želeo bih da se afera "Satelit" ne zataška i prekrije hapšenjem Šarančića.
Kome verujete, Dinkiću ili Daviniću?
- To sud mora da odluči. 'Ajde jednom da se stvarno borimo protiv korupcije. Nemam ništa protiv. Neka se sve afere raščiste do kraja. Nema veze što je ovde milion, a tamo 45 miliona evra.
I vaša prva vlada je pokrenula mnoge afere, a nijednu nije dovela do kraja. Konkretno, u vašem resoru, u tzv. drumskoj mafiji, nije se došlo do vrha.
- I meni je žao što to nije dovedeno do kraja. Ta krađa je trajala 16 godina, a istražilo se poslednjih nekoliko godina. Nije otkriveno ko ih je stvorio. Ja sam tu aferu otkrio i prijavio tadašnjem ministru policije. Primetili smo da tri puta manje vozila uđe na autoput nego što izađe. Kad sam došao na čelo ministarstva prihod od putarine je bio 76 miliona evra, a posle hapšenja se povećao na 205 miliona. Zato ima ona moja čuvena izjava, koja je pogrešno interpretirana.
Za kraduckanje?
- Pogrešno su me preneli. Rekao sam: "Ljudi, ja sam mislio da vi malo kraduckate, ali, bre, vi kradete mnogo." Dve trećine su ukradene, a trećina je odlazila javnom preduzeću. Ogromne pare su bile u igri. Trebalo je to isterati do kraja.
Ali nije isterano.
- Neki ljudi koji su učestvovali u aferi i danas rade puteve.
Koji?
- Evo, konkretno, Čume kao zaštićeni svedok ponovo radi puteve. Kako je to moguće?
A da li je radio u vaše vreme?
- Ne. Nisam dozvolio.
Vi ste onda doveli neke svoje?
- Nisam doveo nikoga. Sad su, k'o pečurke, nikle nove putarske firme. Bivši direktor "Puteva Srbije" Tika Timotijević je otvorio putarsku firmu. Sad radi za "Beograd put". On je kod Čede Jovanovića, u LDP-u, bio nosilac liste u Aranđelovcu. Asfaltirao je do besvesti da bi prošli cenzus. Dok ste u vlasti, niko vas ne dira. Kad odete u opoziciju, onda vas svi napadaju. A najviše su korumpirani ovi koji su u vlasti.
Kakva je vaša imovinska karta?
- Ne mogu da kažem da nemam ništa, ja sam iz bogate kuće. Kad me pitaju koliko imam kuća, kažem šest. Imate moje rešenje o nasledstvu, pa pročitajte šta sam sve nasledio. Ali niko ne zna da sam prodao stan u Beogradu i kuću u Lipovačkoj šumi i podigao kredite kad sam pravio kliniku.
Šta je sad sa klinikom?
- Ništa. Ozidana je i ništa. A zašto?
Bilo je reči da niste imali potrebne dozvole.
- Nije tačno. Imao sam sve dozvole. Ali, vidite o čemu se radi. Ekipa lekara koja je trebalo da radi kod mene, najbolja u Srbiji, sad radi u Beogradu, na privatnoj klinici koju je napravio jedan političar. Pre nekoliko dana je socijalno donelo odluku da se tamo može lečiti o trošku države. Znači, ja sam dao dobru ideju...
Zašto ste onda odustali?
- Zato što je cela beogradska mašinerija pokrenut protiv mene. Sa B92 me nisu skidali...
Kakve veze imaju mediji ako ste sve radili legalno?
- Bilo mi je više muka od toga. Imao sam dobru nameru. A šta ako mi ne daju nijednog pacijenta? A šta ako mi neko umre na operaciji? Tek bi me onda "obesili".
Ko je političar o kome pričate?
- To se vi raspitajte. Napravio je zgradu od četiri sprata. Božanstvena bolnica. Ukrao mi je ideju.
Pa, dobro, ko je taj čovek?
- Nemojte da ja sve kažem. Umalo me nisu ubili, bio sam povređen jednom, pa drugi put...
Plašite se da kažete?
- Ne plašim se ja, ali neću više... Istražite sami.
Kako se zove ta klinika?
- Beogradski kliničko-bolnički centar.
Jedan političar iz vrha vlasti je vlasnik te klinike?
- Stoji iza toga. Na koga je registrovana, ne znam.
Ali dok ne kažete ime ispada da samo paušalno optužujete.
- Nisam se stideo da kažem da sam vlasnik klinike jer nisam ništa ukrao.
Bili ste u to vreme ministar, to je bilo sporno.
- To sam počeo da pravim pre toga. Imam petoro dece, završila su fakultete, moraju negde da rade. Ne mogu detetu koje je bilo student generacije da zabranim da se bavi poslom. Rekao sam da ću da im pomognem. Ali su me napadali. A taj neko ko je na visokoj državnoj funkciji može da pravi i niko ga ne spominje.
Ni vi nećete da kažete o kome je reč.
- Evo, zna Tomica Milosavljević kome je dao dozvolu.
Šta je sa sastankom Nikolića i Koštunice, koji ste najavljivali? Izgleda ništa od toga.
- Biće nešto. Taj blok će biti dobar za Srbiju. I to pokazuju ankete. Toliko sam truda uložio da nas spojim na Voždovcu. Ja sam neka spona između njih. Toma kaže idi kod Voje reci mu ovo, Voja kaže idi kod Tome...
Ali ne vidi se rezultat.
- Mi sad idemo sa SNS-om u Boru.
Između SNS-a i DSS-a još nema konkretnog dogovora.
- Vidite šta je pozitivno. Narod se ujedinio. Svi nezadovoljni su se ujedinili. Vidim kad odemo na teren. Narod insistira da se udružimo.
Iz toga proizilazi da Koštunica ne sluša narod.
- Ko ne bude slušao narod, on će platiti cenu. Sećam se kad smo pravili DOS. Vuku Draškoviću se tad nudilo 30 odsto, a on je tražio 50. On je rekao da neće, a dobio je tri odsto. Narod ga je kaznio.
Podsetite li onda Koštunicu na to šta je bilo sa Vukom?
- Zna on to dobro. Biće on sa nama. Malo se još taktizira, izbori nisu raspisani... Ali jedini način da nešto uradimo je da se spojimo. I Tadić grupiše svoje snage.
U poslednje vreme se češće viđate s Tomom nego sa Koštunicom.
- Bio sam pre neki dan sa Koštunicom. Razgovarali samo dva sata nasamo. Rekao mi je da je za saradnju.
Zašto onda komunicira s Tomom preko sekretarice?
- Dobro, ti štabovi se malo prave važni, šalju poruke... Najbolji su direktni susreti.
Zašto se ne sastanu onda?
- Viđali su se ovih dana i sastaće se.
Viđali su se neformalno?
- Da. Ali videće se i zvanično. Nema tu zle krvi i sukoba. To su neke sitnice.
