Izvor: Istinomer.rs, 17.Maj.2011, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Na)opaka bajka
Ostalo je nejasno da li je Ivica Dačić pomešao delove tela ili mu se omaklo, ili je, pak, zabrljao pa onda pokusao brljotinu. Uglavnom, pominjao je šiju a mislio je na vrat. Demanutujući da je za prištinski "Zeri" izjavio da je jedini izlaz za rešenje Kosova i Metohije njegova podela, Ivica je posegao za manje teškom reči – razgraničenje. A ono će (a šta drugo?) podeliti Kosovo. U istom intervjuu Ivica je rekao i da ne želi da građanima Srbije priča bajke za laku noć. Bajke su kao što znamo one lepe priče pred počinak u koje se veruje samo dok se sanja.
Svašta je još Ivica napričao, pominjao je i bivšeg vođu iz Požarevca, oružje, svoju stranku, Vladu i flaster. Reče da mu niko, pa ni Mirko ministar finansija i prvi među jednakima, neće lepiti flaster na usta ni određivati šta može da kaže po cenu da ga, kao nedavno Mlađu, išutiraju iz Nemanjine 11. A sve zbog flastera koji se lepi koji centimetar iznad šije. U Dačićevom slučaju iznad guše.
Valjalo bi znati da li je neflasterisan zaista mislio na podelu kad je govorio o razgraničenju ili je rekavši podela mislio na razgraničenje. To verovatno nikada nećemo saznati. Kao ni to da li mu je Boris sa Andrićevog venca prišapnuo da se nepotrebno umešao u resor ministra koji se preziva kao ja kome je Kosovo u srcu češće no što mu je srce na Kosovu. Dačić je makar rođen u Prizrenu.
Ministar s mojim prezimenom često nije koristio flaster ali Mirko ne sme ni u bajci da mu ga prilepi. O tome ne sme ni da sanja. Dok Mirko ima košmare, ministra Vuka srce je odnelo daleko od Kosova. Boraveći u marketinškoj misiji inostranih poslova, u trenucima egzalitranosti na šljaci Madrida i Rima, moj prezimenjak ozbiljno je pretio da ugrozi vrednost Đokovićevih pobeda. Onoliko nadahnut prevazišao je čak i euforičnost bivše balerine zadužene za sport i omladinu. Radovao se kao dete pred uspavanku gledajući kako Novak ispija nektar iz pehara a uplašeni Nadal s tanjirom u torbi odlazi da spreči otcepljenje Katalonije.
Možda nekome neće biti jasno da li je ministar u sportskoj opremi bio nameran da se kamuflira u gledaoca ili identifikuje s pobednikom. Dileme, međutim, nema, jasno je ko je promovisao Srbiju onih dana kada se svet divio Novaku a kamere kadrirale malog u trenerci koji veruje u bajke želeći da mu se snovi ostvare - da bude osvajač Rima. Mi smo krajnje skromno poželeli samo jedno - da nam država bude kao Novak...
Poželeli smo najboljem među nama da se odmori pre borbe za nove trofeje i naviknuti na zlu sudbinu dočekali povratak lažnog princa iz veličanstvenog Rima u sve bedniji Singidunum. U poderanim trenerkama, slušaćemo nova kreketanja bez flastera i kao nemi skupljači loptica verovatno biti svedoci novog gubitka od dubla princ-žaba; od uloga koji smo im poverili dajući im na čuvanje postojbinu srpskog naroda možda nam ostane samo 'razgraničen' deo.
Potomak verovatno buduće razgraničene pokrajine na javi će i dalje sakupljati pehare, Rafa escajge, a mi ćemo - verujući u bajke - čekati da princeza poljubi žabu. Ako se, međutim, dogodi da žabu ipak poljubi princ možemo se nadati daljem 'razgraničenju' srpstva i ograničenju na nekada slavan Beogradski pašaluk. Pitam se da li će nam neko opet predati ključeve grada?
