Izvor: Politika, 01.Maj.2014, 11:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Srbija biti nepristrasan mirotvorac u Ukrajini
Rusija može samo sa nekom rasterećenošću da gleda na činjenicu da se i Srbija kao zemlja koja će predsedavati OEBS-u sledeće godine angažuje u rešavanju ukrajinske krize, kaže sagovornik „Politike” iz Vlade Srbije
Preuzimajući juče dužnost od bivšeg premijera Ivice Dačića, novi predsednik srpske vlade Aleksandar Vučić podsetio je na značaj koji Srbija ima u međunarodnim okvirima, između ostalog i zbog činjenice da će naredne godine biti predsedavajuća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tako značajne organizacije kakva je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Zbog toga će Dačića, kao ministra spoljnih poslova koji je na novoj dužnosti, čekati veliki posao.
Dačić pak smatra da je predsedavanja Srbije OEBS-u tokom 2015. godine ne samo velika čast već i obaveza. To je, prema njegovom mišljenju, i dokaz da je upravo za mandata prethodne vlade Srbija prestala da bude problem i postala faktor u rešavanju problema.
Ova organizacija, na čijem čelu će se prvi put u njenoj istoriji u toku dvogodišnjeg predsedavanja smenjivati dve države, Švajcarska i Srbija, nalazi se pred jednim od najvećih izazova od svog osnivanja. Od OEBS-a kao organizacije koja je osnovana sa ciljem posredovanja u smirivanju svetskih sukoba, s pravom se očekuje da se maksimalno uključi u rešavanje krize u Ukrajini, ali je problem u tome što svaka od dve velike sile ima drugačija očekivanja od ovog „mirotvorca”. Stoga je i pozicija u kojoj se nalazi zemlja koja predsedava OEBS-u (ove godine to je Švajcarska, a od 1. januara naredne godine Srbija) vrlo delikatna.
Prvi veći izazov svakako će biti slanje srpskih posmatrača u krizna područja u Ukrajini. Naime, tim OEBS-a bi uskoro trebalo da se poveća sa sadašnjih 122 na oko petsto posmatrača, a, kako nezvanično saznajemo, među novim ljudima u timu biće i naše diplomate koje će izabrati nova Vlada Srbije.
Bezbednost posmatrača OEBS-a u Ukrajini bila je jedna od glavnih tema koja je ovih dana zadavala glavobolje Švajcarskoj kao predsedavajućoj ove organizacije. Podsetimo, proruski aktivisti kod Slavjanska zarobili su 25. aprila osam vojnih posmatrača OEBS-a sumnjičeći ih za špijunažu. Jedan od njih, Šveđanin koji boluje od dijabetesa, u međuvremenu je oslobođen, a četiri Nemca, jedan Poljak, jedan Danac i jedan Čeh i dalje se drže kao taoci.
Predsedavajući OEBS-a i predsednik Švajcarske Didije Burkhalter poručio je da planovi o proširenju posmatračke misije te organizacije u Ukrajini zavise od sposobnosti Kijeva da osigura bezbednost posmatrača. Podrška Rusije za razrešenje ove situacije, kako je rekao, biće ključna.
Jedan od naših sagovornika, nekada visokopozicioniran u diplomatiji, kaže da je dobra okolnost to što se ukrajinska kriza poklopila sa predsedavanjem dve zemlje poput Švajcarske i Srbije OEBS-u:
„Mnogi su primetili da Švajcarska, koja ima istoriju neutralnosti, često zauzima zapadni kurs, ali se na temu Ukrajine držala dosta uzdržano i konstruktivno, ne dozvolivši sebi da koristi optužujuću retoriku prema Rusiji, što je sasvim primereno. I naše državno rukovodstvo bi moglo malo više da koristi taj argument kada nas pitaju zašto se mi ne opredeljujemo tako čvrsto. Jer kako mi da budemo prihvatljivi moderator ako zauzimamo čvrst poziciju?”
Drugi sagovornik „Politike” iz Vlade Srbije kaže da Rusi mogu samo sa nekom rasterećenošću da gledaju na činjenicu da se i Srbija angažuje u rešavanju ukrajinske krize.
„Bili smo nepristrasni, zna se naš stav, nismo za sankcije Rusiji. Uostalom, uvođenje sankcija je kratkovid politički stav. Da je tako, pokazuje i činjenica da ni mnoge druge zemlje nisu za sankcionisanje Rusije”, kaže naš sagovornik.
On se, međutim, ne slaže sa stavom da bi Srbija svoje nesvrstavanje na neku od strana u sukobu trebalo da pravda pozicijom u OEBS-u.
„To je malo jeftin izgovor. Na našu poziciju u OEBS-u treba gledati sa konstruktivne strane, da možemo da doprinesemo rešavanju situacije, a ne treba ta činjenica da nam služi kao izgovor. Mi imamo tu poziciju jer imamo principijelnu politiku, što ne krijemo, i zato smo prihvatljivi za sve strane. Ako si prihvaćen od svih, onda je lakše da radiš i kroz to onda možemo da jačamo svoj ugled kao strana koja doprinosi rešavanju nekog međunarodnog problema. Dakle, gubimo se iz uloge koju smo mnogo godina imali – uloge problema”, objašnjava izvor našeg lista iz vrha vlasti.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović nije tako siguran da će OEBS uspeti da sačuva svoju neutralnu ulogu u ukrajinskoj krizi.
„Ta organizacija ima mehanizam za rešavanje i upravljanje krizama. Sve je to na liniji člana 6 Povelje UN. Prisustvo OEBS-a u Ukrajini moralo bi da bude nepristrasno baš zato što su dve velike zemlje u sukobu. Ali će sigurno OEBS biti pod pritiskom Amerike da bude što naklonjeniji Ukrajincima, a ne Rusima”, uveren je Jovanović.
On podseća da je politički savetnik generalnog sekretara UN Ivan Šimonović, nekadašnji hrvatski ministar pravosuđa „koji je bio desna ruka Holbruka u pokušajima proterivanja Jugoslavije iz članstva u UN, čovek koji uživa apsolutno američko poverenje”, poslat u Ukrajinu da izvrši anketni uviđaj situacije posle prevrata. Njegov izveštaj je, kaže Jovanović, bio naklonjen novoj ukrajinskoj vlasti. Zato, kako ističe, ipak sa izvesnom rezervom gleda na rad misije OEBS-a u Ukrajini iako bi to trebalo da bude pozitivan događaj.
Kada je reč o ulozi Srbije, Jovanović ocenjuje da smo u nezgodnoj situaciji.
„Rusi sa pravom pretpostavljaju da mi sa Švajcarcima već ove godine sarađujemo, u smislu da nas redovno obaveštavaju o akcijama. Istovremeno, Moskva pokušava da iskoristi dobre odnose sa nama. Tako ćemo, ukoliko se ne smiri kriza u Ukrajini, od 1. januara imati jedan vrlo neugodan ispit, gde ćemo biti između čekića i nakovnja. Naše kretanje kroz tunel koji vodi ka EU sprečava nas da izlazimo iz tog tunela levo i desno, možemo samo napred ili nazad, a, s druge strane, ovo sa Ukrajinom nas stavlja u sendvič između Amerike, Rusije i EU”, ocenjuje Jovanović.
Jelena Cerovina
-----------------------------------------------------------
Beograd zadužen i za Pridnjestrovlje
Da Moskva ima nekih očekivanja od Srbije, pokazalo je i nedavno saopštenje ruskog ministarstva spoljnih poslova u kome se navodi da bi Srbija i Švajcarska kao predsedavajuće OEBS-a trebalo „aktivnije da pomognu” u rešavanju jednog drugog ruskog problema –Pridnjestrovlja.
„Računamo i na aktivnu pomoć predsedavajućih OEBS-a Srbije i Švajcarske i na nepristrasnu poziciju posmatrača ’pet plus dva’ SAD i EU. Poslednje, nažalost, nije uvek očigledno”, poručili su iz Moskve.
Pridnjestrovlje, deo Moldavije, podsetimo, u septembru 1990. godine proglasilo se samostalnom sovjetskom republikom, ali ni do danas nijedna država nije priznala njegovu nezavisnost. Pridnjestrovlje zauzima gotovo sedamnaest odsto teritorije Moldavije, a vlada u Kišinjevu nema apsolutno nikakav uticaj na ovom području, pa tako u glavnom gradu Pridnjestrovlja Tiraspolju egzistira paralelna vlada koja je uspostavila vlastitu državu, sa policijom, sudstvom, vlastitom novčanom jedinicom i vojskom.
U raspodeli dužnosti u OEBS-u između Švajcarske i Srbije, Pridnjestrovljem bi trebalo da se bavi Beograd. Specijalni predstavnik za ove pregovore koga je delegirala srpska strana jeste ambasador Radojko Bogojević. Kako kaže naš sagovornik iz diplomatskih krugova, jedan od osnovnih principa na kojima se zasnivaju ovi pregovori jeste poštovanje teritorijalnog integriteta Moldavije, uz obezbeđivanje specijalnog statusa za Pridnjestovlje.
„Zadatak svakog predsedavajućeg, a to će, svakako, biti i za vreme našeg predsedavanja 2015, jeste da obezbedi najbolje moguće uslove kako bi se pregovori vodili u najboljoj mogućoj atmosferi, to jest da se omogući stvaranje i učvršćivanje poverenja i na taj način nalaze rešenja za ovo pitanje”, kaže naš sagovornik, dodajući da će u toku ove godine biti održano pet rundi pregovora o rešavanju problema Pridnjestrovlja.
„Prva runda je bila krajem februara, a naredna runda se predviđa za početak juna. Veoma je važna uloga specijalnog predstavnika predsedavajućeg OEBS-a, ambasadora Bogojevića, koji zajedno sa svim zainteresovanim stranama neposredno priprema i predsedava ovim pregovorima. U toku pregovora strane razmenjuju mišljenja o svim relevantnim pitanjima, o čemu su prethodno postigle saglasnost strane koje učestvuju u pregovorima”, objašnjava naš sagovornik.
objavljeno: 01.05.2014
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
