Izvor: Politika, 28.Avg.2014, 16:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milion hektara zemlje u parlogu
I u Srbiji može da se živi kao u bogatoj Evropi, ukoliko se i kod nas radi kao u Evropi
Jedno vreme srpska vlada je imala Nacionalni agrarni savet, koji je sačinio nacrt strategije razvoja agrara za narednih 25 godina. Ali taj ne previše obiman akt nije pročitao ni tadašnji (Ivica Dačić) ni sadašnji (Aleksandar Vučić) premijer. Da su čitali – valjda bi doneli odluke o brzom uvođenju novih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << znanja i potiskivanju tradicionalne zemljoradnje, niskokamatnim kreditima za agrar, obimu i svrsi agrarnog budžeta i drugim strateškim pitanjima.
I ova vlada propustila je da razmatra loše korišćenje zemljišta (milion hektara u parlogu), uređenje atara (komasacija), postavljanje putne i električne mreže, energije (zelene, obnovljive) neophodnih pretpostavki za veći rast proizvodnje hrane. Pomenuta Strategija trasirala bi put za rešenje temeljnih pitanja agrara koji zemljoradnike i Srbiju vode u procvat.
Podržavam stav premijera Vučića da će Srbija da „poštuje preporuke Evropske unije ali neće prekidati izvoz u Rusiju”. Ali i on, kao i prethodnici Tadić i Dačić, više su se bavili datumom za sticanje statusa kandidata a potom i punopravnog člana, kao i godinom prijema u EU, kada bi, valjda, trebalo da nagrnu silne olakšice i povlastice, grantovi u milijardama dolara.
U Briselu se razmatraju brojna poglavlja da se reformiše upravljanje Srbijom i uskladi sa standardima, ali ni od ovog premijera još nisam čuo kad će Srbija, koje godine, da dosegne nivo produktivnosti kakav postoji u Uniji. Mene, a verujem i većinu građana, to više interesuje. Naravno, ovo se neće dogoditi samo od sebe ni preko noći ali, upravo zato, mora se bez odlaganja brzo krenuti tom stazom. Godinama govorim i, evo, ponavljam: i u Srbiji može da se živi kao u bogatoj Evropi, ukoliko se i kod nas radi kao u Evropi! To je aksiom i ne postoji drugi put koji, danas siromašnu, Srbiju može da dovede na evropski nivo! Primer Japana, Južne Koreje i drugih ekonomija, potvrđuje da bogatstvo zemlje ne zavisi, najviše i jedino, od rudnih rezervi, već od primenjenog znanja i produktivnosti stanovništva.
Od Vlade se očekuje da probudi, novu svest, nadu i energiju građana i stvori dugoročno privlačne uslove za privređivanje. Da uprosti proceduru dobijanja dozvola i saglasnosti, angažuje skromne domaće investicione potencijale (depoziti dugoročne devizne štednje) i podstakne akcionarstvo. Uz to, da privlačnim propozicijama privuče strane investitore koji će u Srbiji, zemlji s kvalitetnom radnom snagom, ostvariti veći profit.
Agroindustrija, jedina obnovljiva privredna grana, prosto vapi za takvim upravljanjem. Srbija ima sjajne uslove – zemlju, vodu i energiju sunca – da postane veliki izvoznik viškova zdrave, ukusne hrane. Da ima prihod u dolarima i evrima, kakav imaju zemlje s izvorima nafte i gasa. Ovog časa u Vojvodini ima zemljoradnika koji u ratarstvu i voćarstvu dostižu evropske prinose. Oni potvrđuju da su prethodni proračuni mogući. Ali takvih je stotinak a ogromna većina je niskoproduktivna. Primenjuju stari način obrade, u staji nemaju stoke pa ni stajnjaka, a ni novca za veću kupovinu mineralnih đubriva. Do njiva nije dovedena voda, malo ima plastenika i protivgradnih mreža nad zasadima voća. Nema zadruga da male posednike okupe u velike poslovne sisteme, sposobne za konkurenciju na stranim zelenim pijacama. Ova strateška pitanja još nisu bila na sednici Vlade Srbije, ponajmanje uređenje vodoprivrede, zbog čega je siromašna Srbija pretrpela ogromnu štetu.
Ali strategija je ostala „mrtvo slovo na papiru”. To je najkrupniji promašaj Vlade u proteklih 120 dana, bez znakova da je svesna počinjenog propusta, što je posebno zabrinjavajući podatak.
Novinar
Zaharije Trnavčević
objavljeno: 28.08.2014.
