Izvor: Politika, 11.Jun.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko sme da prisluškuje ministra policije
Da li je u redu i po propisu da ministar unutrašnjih poslova ne bude obavešten o istrazi njegovog bliskog saradnika i da li je sistem po pravilima službe funkcionisao samo na primeru Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, dok je svojevremeno bio na čelu MUP-a Srbije? Na ovo pitanje su juče, na naslovnoj strani „Politike”, dijametralno suprotno odgovorili bivši i sadašnji ministar policije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ivica Dačić i Nebojša Stefanović. Brojni kompetentni sagovornici za oblast bezbednosti nastavili su da iznose oprečne stavove o istoj dilemi. Može li se zamisliti da šef američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) ostane neobavešten o tome da je njegov blizak saradnik na merama ove službe?
Čini se da je Momir Stojanović, predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti iz SNS-a, sklon da se o ovom pitanju složi sa Ivicom Dačićem, koji tvrdi da u ozbiljnoj državi nema smisla da ministar policije nije obavešten da mu je najbliži saradnik na merama, kao što on nije znao da je 2011. godine njegov komandant Žandarmerije Bratislav Dikić prisluškivan. I Stojanović smatra da ministar mora da bude obavešten o svim merama za tajno prikupljanje podataka koje se primenjuju prema bilo kojem pripadniku MUP-a.
Ocenjuje da je nezamislivo da kriminalistička policija, po odobrenju suda istražuje komandanta Žandarmerije, a da o tome ne bude obavešten ministar unutrašnjih poslova.
Stojanović je ukazao na problem kontrole službi bezbednosti, navodeći da odbor na čijem je čelu nema nadležnost da kontroliše MUP.
„Odbor za kontrolu službi bezbednosti Narodne skupštine nadležan je za kontrolu zakonitosti rada tri službe, Vojnobezbednosne, Vojnoobaveštajne i Bezbednosnoinformativne agencije”, kaže Stojanović.
Sa druge strane, Dragan Šutanovac, Stojanovićev zamenik u Odboru za kontrolu, misli sasvim suprotno.
„Ako želimo da gradimo uređeno i moderno društvo u kojem će policija da radi bez uticaja politike, onda moramo da se držimo toga da unutrašnja kontrola ima ovlašćenja da proverava rad policije i u modernom svetu ne mora o tome da obaveštava svog pretpostavljenog dok traje ta operacija. Bilo koja služba da je to radila, i ako je to obavljala uz saglasnost tužilaštva i po odobrenju suda, onda mislim tu nema ništa sporno”, kaže Šutanovac za „Politiku”.
Po njemu, ne bi bilo isto da je reč o šefu CIA, koji za razliku od ministra unutrašnjih poslova nije politička ličnost.
„Šef CIA bi bio kao kod nas direktor BIA ili policije, koji je verovatno bio obavešten o istrazi o Dikiću”, ocenjuje Šutanovac.
Da nije sve crno-belo smatra Predrag Petrović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji tvrdi da bi bilo pristojno da ministar bude obavešten da njegovo bliskog saradnika prisluškuju.
„Problem kod nas je što su bezbednosne strukture podeljene na različite interesne klanove, pa u takvim uslovima nije nenormalno da se i ovo dešava. Kriminalistička policija je istraživala da li je komandant Žandarmerije umešan u kriminalne aktivnosti i da li je prisluškivao svoje saradnike, a on je bio Dačićev čovek, pa je sa te strane normalno što ministar o tome nije bio obavešten. I sam Dačić je svojevremeno izjavio da nema uticaja na vođenje policije, pa ne znam zbog čega je onda iznenađen što nije bio obavešten o istrazi komandanta Žandarmerije, kada je dinamika u našim bezbednosnim strukturama takva. Ljudi iz različitih političkih opcija zauzimaju važne pozicije u službama bezbednosti”, ocenjuje Petrović za „Politiku”.
Iako sud odlučuje da li će neko biti prisluškivan, naš sagovornik navodi da su moguće zloupotrebe u primeni ove tajne istražne mere. Na pitanje da li je moguće da sud na neki način proveri da li se prisluškuje baš ta osoba za koju je podnet predlog ili je reč o zloupotrebi, Petrović kaže da je to teško proveriti:
„Bilo je dosta zoupotreba u tom smislu i to je teško proveriti. Pod obradom kriminalaca i njihovih brojeva telefona uvek može da se provuče i neki drugi broj. Ovakvu vrstu zloupotreba moguće je smanjiti ako bi se uvelo to da osoba koja je bila na merama mora o tome da bude obaveštena ako protiv nje ne bude pokrenut postupak. Tada bi sudije ozbiljnije preispitivale predloge za određivanje mera. Takođe, važno je da se vidi svrsishodnost primene određene mere. Tu dolazi do problema jer sudije retko kada zaista detaljno čitaju predloge i cene celishodnost mera”, tvrdi Petrović.
Aktuelni ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, upitan da li je moguće da se danas vodi istraga protiv njegovog saradnika a da on sa tim ne bude upoznat, odgovorio je pre dva dana za naš list da bi bilo moguće da se vodi istraga o delovanju bilo koga iz MUP-a ili vlade pošto o tome odlučuje sud na predlog tužilaštva.
Danijela Vukosavljević
-----------------------------------------
Služba je dužna da upozori ministra
Svaki ministar po zakonu mora da bude obezbeđen, posebno ministar policije. To podrazumeva i kontraobaveštajni rad u ministrovom neposrednom okruženju. Dakle, ako neki tako visoki funkcioner ima kontakte sa kriminalcima, ta služba je dužna da ga upozori. Nije previše bitno ako je reč o sitnim lopovima, ali ako su ti ljudi osumnjičeni za ubistva, terorizam, ozbiljna krivična dela, kontakti moraju biti prekinuti.
U samoj organizaciji MUP-a nije normalno da Uprava kriminalističke policije istražuje, pa i prisluškuje bilo kog pripadnika MUP-a svejedno da li je reč o običnom policajcu, pripadniku Žandarmerije, Direkcije policije... To, kako za „Politiku” tvrdi visoki funkcioner BIA radi Unutrašnja kontrola.
Ministar policije nema ingerencije nad Direkcijom policije, koja može svoj posao da obavlja bez upliva politike. Ali, ministar unutrašnjih poslova ima ingerencije nad Unutrašnjom kontrolom, koja po zakonu istražuje da li se neko od pripadnika policije ogrešio o zakon, povezao sa kriminalcima.
Sagovornik „Politike” navodi i da je standard OEBS-a da u Unutrašnjoj kontroli treba da radi najviše jedan odsto radnika koji su bili u MUP-u, upravo da bi se predupredila sprega između pripadnika policije i unutrašnje kontrole koja treba da bdi nad njima.
G. V.
-----------------------------------------
Inicijalna afera „Dikić”
Sve je, podsetimo, počelo u martu 2011. godine, kada je obezbeđenje komandanta Žandarmerije otkrilo da je Bratislav Dikić pod tajnom pratnjom pripadnika Uprave kriminalističke policije (UKP) MUP-a, čiji je načelnik bio Rodoljub Milović. Žandarmi su tada navodno praćeni zbog sumnji da su umešani u ozbiljne zloupotrebe, a Dikić je bio optuživan da prisluškuje svoje saradnike. Bivši komandant Žandarmerije je ovo demantovao, govoreći da njega prisluškuju, a afera „prisluškivanje” nije do sada dobila svoj sudski epilog.
Bratislav Dikić, koji je važio za osobu blisku Dačiću, smenjen je u julu 2013. godine posle dvostrukog ubistva, koje je počinio jedan od pripadnika ove jedinice. Njegovoj smeni prethodila je istraga koju je Sektor unutrašnje kontrole (SUK) vodio protiv nekoliko pripadnika niškog odreda Žandarmerije, zajedno sa Draganom Dikićem, bratom Bratislava Dikića. Žandarmi su se dovodili u vezu sa najtežim krivičnim delima – iznudama, ucenama, ubistvima, koja, bar do sada, nisu stigla do suda.
Rodoljub Milović je sa mesta načelnika UKP-a smenjen u junu 2014. godine, u vreme kada je na čelu MUP-a već bio Nebojša Stefanović.
-----------------------------------------
Mandati Ivice Dačića
2008. potpredsednik i ministar unutrašnjih poslova.
Od 2012. do 2014. predsednik vlade i ministra policije.
2014. prvi potpredsednik i ministar spoljnih poslova.
